Piše: Đorđe P. Mamula
Velikim trijumfom, Boris DŽonson i Konzervativna stranka odneli su na vanrednim izborima izbornu pobedu i do nogu porazili Laburističku stranku. Nema demonstracija pregaženih laburista pred rezidencijom britanskog premijera, kao kada je DŽonson bio ministar spoljnih poslova, pred njegovom kućom u Londonu i najaljivao Bregzit. Bilo je tada protesta u Londonu, izgleda i plaćenih demonstranata. Sada ih nema nigde. Šefu laburista Korbinu ostao je najbolji politički potez u njegovoj karijeri da podnese zasluženu ostavku.
Nema ništa bolje od pobede. Naročito u politici. Posebno ako se zna upravljati pobedom i ako se tako obezbeđuje većinska podrška u društvu. Put za to je efikasna država, čiji se autoritet zasniva na slobodi građana ( Rejmon Aron ) i na znanju vlade Borisa DŽonsona, ali i podršci Vašingtona kako da se Britanija kao „najveći američki nosač aviona“ izvede iz Evropske Unije.
Od De Golove ideje „Evropa, od Lamanša do Urala“ ostala je zamisao za buduće generacije u podeljenoj Evropi i svetu. U kakvom stanju kontinenta, Britanija napušta EU? Pre svega, utisak je da se EU toliko uvećala da to nadilazi njene kapacitete. Nedavni izbori za Evropski parlament nisu stabilizovali u političkom, ekonomskom i migrantskim nesrećama zatečenu EU. Velika izlaznost 51 odsto, bez Britanije. Evropska narodna partija i grupa Socijalista i demokrata, izgubile su u zbiru 72 poslanička mesta. Liberali i zeleni su osvojili 105, odnosno 69 mesta, a desnica 58 poslanika. U SR Nemačkoj je stranka desnice, Alternativa za Nemačku prvo nastala, a onda i ojačala na tezi ( u Nemačkoj je treća parlamentarna stranka, na izborima za EU palament su dobili 10%, a računali su na 16-18%) da „Nemačka ne mora da plaća za druge“, obzirom da je profesor ekonomije i javnih finasija Hans Verner Sin sa Univerziteta u Minhenu izračunao da Evropska Centralna Banka kao meru za odbranu evra uzima ogromne pozajmice od Savezne Republike Nemačke za države koje imaju ekonomske poteškoće. Dakle shodno čl. 50. Lisabonskog sporazuma, države sa slabijom ekonomijom, zbog tereta dugova, mogu da napauste članstvo u EU, prema proceduri i da se opet vrate EU, prema drugoj proceduri.
U SR Nemačkoj porast neonacističkog nasilja se sve više oseća. Posmatrači situacije su skloni da to povežu sa činjenicom da je Alternativa za Nemačku sa ulica, posle izbora ušla u Skupštinu, ali sada sa poslaničkim legitimacijama. Neonacisti na ulicama, serije ubistava, „nesnalaženje“ policije, istrage „u toku“, policija na „tragu“, „previdi policije“. Upletenost turske mafije u poslove sa drogom. Bombaški napadi. Veliko nasilje migranata prema ženama. Neke vođe neonacističkog pokreta su se nalazili na platnim spiskovima bezbednosnih službi SR Nemačke. Neke porodice vode postupke za nakanadu štete protiv države zbog lažnih optužbi i ometanja istraga pred Vrhovninm sudom u Nirnbergu. Ima još toga. Srećom Nemačka nema atomsku bombu, niti će je imati.
U Francuskoj je Nacionalni front je takođe bio i ostao za izlazak Francuske iz EU, dakle za Fregzit. Primedbe Nacionalonog fronta su bile protiv štednje koje je preporučivala EU (Nemačka), ali se ta primedba pretvorila u pokret u nekoliko država osnivača EU. Sada je meta napada predsednik Makron, koji svojom politikom uspeva da ujedini građane protiv sebe, kroz akcije „žutih prsluka“ i demonstracija radi odbrane penzija. Kaže da je Nato klinički mrtav, a Francuska je jedina evropska država od Lamanša do Rusije koja ima atomsku bombu i imaće je. Na nesreću.
U Italiji Pokret 5 zvezda i Liga Matea Salvinija se zalaže za izlazak te države iz EU. Salvini je sada u opoziciji.
U Holandiji Partija slobode Gerda Vildersa je beležila rast politikom zalaganja za izlazak iz EU. Na poslednjim izborima za EU je ostao bez podrške, a računao je da će na izborima u Holandiji formirati vladu. Bilo pa prošlo.
Verovatno da će sada neke firme početi da napuštaju Britaniju, da sele kapital, a verovatno da će se u poslovnom centru Londona to posebno osetiti. Naravno to se događalo i kada su pobeđivali laburisti, ali tada je često sledila i nacionalizacija privrede. Odlaskom iz Britanije tih firmi, povećaće se broj nezaposlenih, a moguće da će se smanjiti pritisak migranata. Moguć je i rast troškova života, a videće se i situacija na berzi.
Međutim za Britaniju je bitno da ima vrlo vredan pronalazak, modernu, savremenu državu, jak i stručan državni aparat. Pravnu sigurnost kapitala i investicija. Ugovor je ugovor, a sud je sud. Podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku je vrlo jasna, bez obzira na neke povremene ekcese.
Mediji su slobodni i vrlo uticajni i skoro četvrta grana vlasti, a kazne za klevete putem štampe visoke. Tamo policija plaća kriminalcima obaveštenja o događajima u podzemlju, ali zbog toga neoprašta izvršena krivična dela kriminalcima, već ih privodi sudu na dalju nadležnost.
Zato je Britanija privlačna za kapital. Zato mnogi, pa i ruski biznismeni tamo drže novac. Radije nego u ruskim bankama. To je i dalje zemlja useljavanja. Po raspadu Sovjetskog Saveza mnogi ruski biznismeni su u Londonu toliko kupovali kuće, gotovinom iz kofera, da su poremetili tržište nekretnina. Zbog otpuštanja sa posla tamo i dalje postoji tip alkoholizma „strah od ponedeljka“, jer se otkazi dele tog dana posle „anesteziranja“ vikendom. Sada van EU.
Izbori za EU parlament su pokazali da u rimokatoličkim zemljama preovlađuje antimigrantski naboj, a u protestanskim državama poreska politika i prava državljanina pojedinca. Dakle, moželi se uštedeti i dobro zaraditi?
Dobro su prošli liberali i zeleni. To će možda pomoći migrantima da lakše shvate da ni u EU nema političke slobode bez socijalne jednakosti. Zato oni imaju sudar sa istim problemom od koga su pobegli iz svojih država dolaskom u Evropu, stim što im je tamo pravo na život bilo mnogo ugroženije nego ovde, u gostima, u EU.
Ima još jedna razlika, došli su u EU, čije države su, na svoju kasniju sramotu i praksu glasale za Univerzalnu dekleraciju o ljudskim pravima 10.12. 1948.g. u UN. Federativna Narodna Republika Jugoslavija je na tom glasanju bila uzdržana, ali je predložila amndman po kome bi postojalo pravo država na osnivanje logora. Iseljavanje iz Srbije prema podacima OECD u države OECD je godišnje 50.000 do 60.000 stanovnika, plus više umrlih nego rođenih, 30.000 -35.000 i odliv stanovništva u zemlje van OECD. Smanjenje stanovnka Srbije godišnje iznosi 70.000 do 100.000. Ako Srbija ne bude primljena u EU situacija će se pogoršavati, jer se privreni rast neće povećavati. A ako bude primljena, može biti isto, samo što će stizati više novca po osnovu deviznih doznaka. Ima li dobrog odgovora?
Barak Obama je odobrio za osam godina vladavine, likvidacije 2.300 osumnjičenih za terorizam, dronovima. Predsednik Francuske, Fransoa Oland je odobrio likvidacije „državnih neprijatelja“- po jednog mesečno tokom 5 godina njegovog mandata. Obojica, naravno, bez suda i presude.
Interviju sa Škabom pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
