Tvrde da ovo prisustvo i dalje govori o pretnji ID i da će proći dosta vremena da regionalne snage u Siriji mogu samostalno da ratuju. Nije jasno na koje regionalne snage se uopšte misli, jer su u ovom trenutku američke trupe usredsređene na vrlo malo područje.
Štaviše, već mesecima se nije govorilo o vojnom prisustvo SAD-a u Siriji, čime se svetska zajednica izričito protivi, a predsednik SAD-a je insistirao na tome da je ID poražen, piše fort-russ.
Stvari se komplikuju kad čujemo da predsednik Tramp sada insistira na tome da se američki rat protiv Sirije isključivo odnosi na naftu i da jedini razlog zašto su američke trupe u Siriji jeste preuzimanje sirijske nafte uz pomoć američkih naftnih kompanija.
Predsednik Tramp je više puta ponovio taj stav, uprkos zvaničnicima Pentagona koji pokušavaju da vode rat oko nečeg drugog.
Američke zvaničnike, osim borbe protiv terorizma i širenja demokratije, motivišu i naftni podsticaji. Ne bi trošili milijarde dolara za izgradnju vojnih baza u Siriji i eskaliranje rata ukoliko ne bi shvatili da je trošak na neki način nadoknađen.
Osnovno razumevanje istorije i ekonomije pokazuje da nova politika i produžavanje okupacije Sirije ima mnogo više veze sa obezbeđivanjem stalnog pristupa energetskim resursima regiona od strane SAD-a.
Dizajnirana je da zaštiti petrodolarni sistem. Zaštita trenutnog aranžmana „dolar za naftu“ nalaže SAD-u da kontroliše i reguliše protok prirodnog gasa u regionu, i u Evropu takođe.
To objašnjava zašto SAD i dalje insistiraju na odabiru i upućivanju različitih terorističkih grupa na mirovne pregovore; više nije poželjno preuzeti odgovornost za političke procese – mnoge do sada neuspešne. Umesto toga, SAD su pojačale strategiju uvećavanja svog vojnog prisustva tamo, uz potpunu podršku regionalnih vazala.
Ovi marionetski režimi aktivno rade na promovisanju zapadnih interesa u zamenu za stvaranje propalih država i eliminaciju rivala. Koliko god grozno izgledalo, to je realnost, čak iako se oni zalažu za različite političke ishode.
Međutim, rat protiv Sirije je rat u kom ne mogu da pobede.
Protivteroristička alijansa Irana, Sirije, Rusije i Hezbolaha prevladala je na mnogim frontovima. S druge strane, Alijansa ne želi ono što Vašington nudi u mirovnom procesu: beskrajni rat, kolonijalna carstva, poništavanje starih granica i regionalne odredbe za vojnu i energetsku dominaciju.
Za razliku od azijsko-pacifičkog regiona, Bliski Istok je region ogromnih strateških resursa, poput nafte, gasa i minerala, što ga čini nezamenljivim tokom mnogih narednih decenija.
Za vojno-industrijski kompleks i Sirija je unosna, zbog čega ključni plan američke strategije ostaje da zemlje regiona uđu u njenu sferu uticaja i globalno tržište oružja.
Sa ovim će džihadisti uskoro otići u zaborav! Ceo istorijat razvoja borbenih tenkova sirijske vojske pročitajte OVDE.
Izvor: webtribune.rs
