Govoreći o izboru rektorke Univerziteta u Beogradu Ivanke Popović za ličnost godine po izboru nedeljnika "Vreme", on ističe da je svakako zaslužila to priznanje.
"Ona sigurno zaslužuje to. Univerzitet u zemlji kakva je naša prožima sve institucije i na kojoj počivanju sve ostale institucije. Spasiti Univerzitet u ovom trenutku je sigurno podvig", rekao je Filipović.
On je govoreći o epilogu afere plagiranog doktorata ministra Siniše Malog rekao da je Univerzitet u Beogradu odlukom o poništenju lažnog doktorata uspeo sebe da zaštiti.
"Kada se pominju diplome, mene isključivo zanima beogradski Univerzitet i naši Državni univerziteti. To što se događa sa privatnim Univerzitetima, to treba da bude predmet jedne šire rasprave. Ja ne bih razmatrao pojedinačne doktorate, mislim da oni nisu toliko ni bitni, jer zamagljuju važnije stvari. Neće to imati velike implikacije na stanje u društvu kao što bi se desilo da beogradski Univerzitet nije uspeo na pravi način sebe da zaštiti. Sačuvao je ugled i ponos i da Fakultetu organizacionih nauka da šansu da sve to povrati. Kada se dese ovakve stvari, onda se ne dešavaju same od sebe. Gledaćemo da FON izađe svestan toga šta jeste i šta bi mogao da bude", rekao je Filipović i dodaje da je "od plagijata gora samo politizacija plagijata".
On je komentarišući šanse mladih ljudi u našoj zemlji da započnu svoj posao zahvaljujući malom kapitalu i "nekoliko kompjutera", naveo da delu stanovništva koji nije naklonjen informatici mora da se pomogne kako bi započeli svoj posao.
"U Evropi su 99 odsto mala i srednja preduzeća, ostalo su giganti. To su ona preduzeća u koja vi iz običnog života prenosite neke nasleđene stvari. Ali, mora se mnogo raditi na tome. Ukoliko se radi o studentima ETF-a onda će oni to veoma lako da urade, zato što su oni školovani za to, ali mnogi drugi nisu. Imate umetnike, koje treba "prekopčati" na preduzetničku sferu. Njima treba malo, ali treba raditi na tome, treba podsticati, ali i dati im konkretna znanja", kaže on.
"Nije lako ljudima koji nisu tradicionalno orjentisani na mreže i da na taj način dobiju znanje. Zato i mislim da država, privredne komore i druge asocijacije treba da rade na tome da im približe to".
Objašnjavajući svoju bazu od 8.000 doktora nauka koju je napravio, on je naveo da se time bavi već 30 godina, i da mu to predstavlja veliko zadovoljstvo.
"Ja sam se trudio da identifikujem te naše ljude. Reč je o doktorima nauka o doktorantima. Pre neki dan sam u tu bazu uvrstio i ćerku moje drugarice iz gimnazije, devojku koja je doktorirala u Italiji, video sam objavu na Fejsbuku i uradio to. To je način na koji ja tu bazu popunjavam. Ne znam čime sam motivisan, nemam konkretne motive. Počeo sam da se bavim time pre trideset godina, i želeo sam da okupim te ljude i napravim tu bazu podatak, a nakon toga da upotrebim tu bazu za nešto pametno", kazao je on.
Pričajući o priključenju Srbije Evropskoj uniji, on upozorava da to ima i mnoge negativne posledice.
"Besmisleni su pritisci. Pogledajte šta se događa u Crnoj Gori. To su poslednji pokušaji da se nanese zlo jednom narodu. Ali, pogledajte kako se Evropa menja. Mi pripadamo Evropi, ali u ovom trenutku robovati ideji pristupa na taj način birokratizovanoj instituciji je pogubno za jedan narod. Evropska unija će preživati u nekoj formi, i mi treba da budemo opredeljeni prema njoj. Ona je tu, i ona je realnost, ali ja govorim o samoj EU. Ona ovakva kakva jeste, u ovoj formi neće preživeti. To vidimo svakoga dana. To nije jasno samo našim političarima. Mi koji mislimo drugačije nemamo šanse da kažemo nešto i da na ovaj način artikulišu svoje ideje i izrazi u javnosti", ističe Filipović i dodaje da odnos Srbije prema Evropskopj uniji liči na "ja je volim, a ona me maltretira".
Pročitajte OVDE zašto je Goranu Vesiću naređeno da se retko pojavljuje u medijima.
Izvor: N1
