Osmanovićev advokat rekao je da sada predstoji ulaganje žalbe Apelacionom sudu u Beogradu.

"Odbrana je obaveštena da je Sud odbio rešenje kojim se odbio zahtev Tužilaštva BiH za izručenje Osmana Osmanovića Bosni i Hercegovini. Još uvek nismo zaprimili obrazloženje. Očekujemo tokom dana obrazloženje, da vidimo na koje se Sud standarde i stavove poziva u tom navedenom rešenju. S tim da će se odbrana svakako iskoristiti svoje zakonsko pravo da u najkraćem roku uloži žalbu na navedeno rešenje Apelacionom sudu u Beogradu, očekujući da će Apelacioni sud poništiti to rešenje i omogućiti da se Osman Osmanović isporuči Bosni i Hercegovini", naveo je Crnovršanin sledeće korake odbrane.

Istraga zbog sumnje u ratni zločin

Osman Osmanović, bivši direktor Porezne uprave Brčko Distrikta i bivši pripadnik Hrvatskog veća obrane, te Armije BiH uhapšen je 23. novembra na Graničnom prelazu Sremska Rača u Srbiji, po poternici iz Beograda.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije donijelo je naredbu o provođenju istrage protiv Osmana Osmanovića, zbog sumnje da je izvršio ratni zločin nad srpskim civilima i ratnim zarobljenicima u ljeto 1992. godine u Gornjem Rahiću na području Brčkog, na severu Bosne i Hercegovine.

No, ukoliko i Apelacioni sud potvrdi odluku Višeg suda u Beogradu to ne mora značiti da će istragu u slučaju Osmanović voditi Tužilaštvo za ratne zločine Srbije, objašnjava Crnovršanin. Reč je o paralelnom postupku koje je pokrenulo Tužilaštvo BiH.

" Još uvek to neće biti konačna odluka, obzirom da je Tužilaštvo Bosne i Hercegovine u međuvremenu uputilo i zahtev za preuzimanje i ustupanju predmeta pravosuđu Bosne i Hercegovine i o kojem zahtevu će u narednom periodu takođe odlučivati Viši sud u Beogradu. To su dva ista postupka, dve iste radnje. Ovo je radnja izručenja, a paralelno je i poduzeta radnja, odnosno podnesen je predlog za preuzimanje kompletnog predmeta i ustupanje istog pravosuđu BiH", objašnjava Osmanovićev advokat.

Osman Osmanović se pre tri dana, tačnije 23. decembra na ročištu u Beogradu jasno izjasnio da želi biti izručen BiH.

"Na navedenom ročištu se Osman Osmanović izjasnio da po skraćenom postupku želi da se izruči pravosuđu Bosne i Hercegovine, obzirom da je on državljanin Bosne i Hercegovine i da ima stalno mesto prebivališta u BiH", rekao je Crnovršanin nakon tog ročišta u Beogradu.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je i na ročištu u ponedeljak 23. decembra jasno pokazalo da nije saglasno da istragu u slučaju Osmanović provodi bosanskohercegovačko pravosuđe.

"Tužilaštvo se tom predlogu protivilo navodeći kako se provodi istraga već u Republici Srbiji, a koju provodi Tužilaštvo za ratne zločine i iz tih razloga oni smatraju da ne treba udovoljiti tom zahtevu", rekao je tada Crnovršanin.

Mere Tužilaštva Bosne i Hercegovine

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je četiri dana nakon hapšenja Osmana Osmanovića (27. novembar) uputilo Ministarstvu pravde BiH predlog da to Ministarstvo uputi molbu pravosudnim institucijama Republike Srbije za izručenje Osmana Osmanovića pravosuđu Bosne i Hercegovine.

Tada je to i potvrdio Boris Grubešić, koji je rekao da Posebno odeljenje za ratne zločine Tužilaštva BiH radi na predmetu koji se odnosi na Osmanovića.

"Takođe, razlozi zbog kojih se traži izručenje u BiH su što su navedeni zločini počinjeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, gde su žrtve državljani Bosne i Hercegovine, kao i da se dokazi i svedoci nalaze u BiH, te je Osmanović Osman državljanin BiH. Predlog je danas upućen prema Ministarstvu pravde Bosne i Hercegovine na dalje postupanje”, kazao je Grubešić.

I glavna tužiteljica Bosne i Hercegovine Gordana Tadić novinarima je još 18. decembra na skupu u Sarajevu o regionalnoj saradnji u procesuiranju ratnih zločina, rekla da su poduzeli mere u slučaju Osmanović.

"Mi smo već poduzeli mere u Bosni i Hercegovini i podneli smo molbu da se predmet ustupi Tužiteljstvu BiH u rad. Međutim, to je, naravno, u okviru međunarodne pravne pomoći, u okviru više učesnika događaja, pa ćemo videti kako će to dalje ići. Mi sa kolegama razgovaramo otvoreno i transparentno i pokušavamo na najbolji mogući način prevazići ove probleme, jer za Tužiteljstvo Bosne i Hercegovine to je od izuzetnog značaja. Mi smo Tužiteljstvo koje imamo veoma veliki broj rešenih predmeta", naglasila je tada Tadić.

Tražena je i informacija u Ministarstvu pravde Bosne i Hercegovine, no, Ministarstvo nije odgovorilo.

Osmanovićev advokat Mirsad Crnovršanin kaže kako je odbrana tražila da se primeni direktno bilateralni ugovor zaključen između Bosne i Hercegovine i Srbije.

"To je ugovor o pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, koji definiše da se lica, odnosno da se državljani u konkretnom slučaju državljanin Bosne i Hercegovini koji su lišeni slobode na području države Srbije, po tom ugovoru, izručuju pravosuđu Bosne i Hercegovine. Međutim, Tužilaštvo za ratne zločine se poziva na Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći Republike Srbije koji isključuje tu mogućnost. S obzirom da imamo u primeni taj ugovor, onda se ovde u konkretnom slučaju primenjuje ugovor a ne Zakon na koji se Tužilaštvo poziva", kaže Crnovršanin.

Procedura

Inače, put kroz međunarodnu pravnu pomoć polazi od Tužilaštva, ovoga puta bosanskohercegovačkog, pa do Ministarstva pravde BiH, a onda to upućuje Ministarstvu pravde Srbije, a potom oni to ustupaju Tužilaštvu za ratne zločine, objašnjenje je Osmanovićevog advokata Mirsada Crnovršanina.

Đorđe Dozet, Osmanovićev advokat u Srbiji, kaže da se osim komunikacije između dve države u vezi sa izručenjem Osmanovića Bosni i Hercegovini, trenutno utvrđuju činjenice u ovom slučaju pred Tužilaštvom za ratne zločine Republike Srbije.

“Niti jedan do sada takav zahtev nije prošao, iz prostog razloga što, kad pogledate propise iz Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, to ne pije vode.”
- Đorđe Dozet

"Nije nam prvi put da Bosna i Hercegovina pokušava na taj način da ishoduje od Srbije da joj se preda njen državljanin. Niti jedan do sada takav zahtev nije prošao, iz prostog razloga što, kad pogledate propise iz Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, to ne pije vode. Sam pojam izručenja je regulisan na sasvim drugačiji način, uslovi za izručenje su propisani i jednoj i drugoj državi. Ova situacija ne zadovoljava uslove za izručenje, međutim, zadovoljava uslove za ustupanje predmeta i ustupanje okrivljenog za vođenje krivičnog postupka iz jedne u drugu državu. To je bio put kojim je trebalo ići i koji može da bude uspešan, ako se sve bude dalje dešavalo Lege artis (na propisan, stručan način) onako kako govori pravo", objasnio je Dozet.

Detalji slučaja Osmanović

Osman Osmanović, navodi njegov advokat Đorđe Dozet, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije tereti za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u mestu Rahić na području Brčko Distrikta, tačnije na severu Bosne i Hercegovine.

"Tužilaštvo RS tereti ga za navodno fizičko i psihičko zlostavljanje dvojice zarobljenika. Ne znam kako da ih nazovem, jer jedan je, navodno, civil, a drugi pripadnik Vojske Srpske, u Brčkom, odnosno u tom delu teritorija", rekao je Dozet.

Za ratna dešavanja u mestu Rahić na području Brčkog bilo je otvoreno nekoliko predmeta koji su okončani pred sudom Brčko Distrikta.

"Bilo je za zlostavljanje istih ljudi na istom lokalitetu. Koliko ja znam, vođeno je osam krivičnih postupaka protiv barem osmorice ljudi, koji su, neki pravosnažno, okončani osuđujućim presudama, neki pravosnažno ili u prvom stepenu okončani oslobađajućim presudama, ali u svakom slučaju, procesuirana su u Bosni i Hercegovini dešavanja u tom pritvoru, logoru, uglavnom na tom lokalitetu, gde su držali zarobljene pripadnike vojske, odnosno civila", rekao je Dozet.

Međutim, Dozet ističe da Osmanović u tim postupcima uopšte nije pominjan.

"On se pojavljivao kao svedok na tim suđenjima. NJega nikad niko nije pomenuo, u bilo kom kontekstu", kaže Dozet.

Osmanovića je, kako kaže, advokat iz BiH Mirsad Crnovršanin prijavio Dokumentacioni centar za istraživanje ratnih zločina Republike Srpske. Reč je o krivičnoj prijavi, naglasio je Crnovršanin.

"Na dan lišenja slobode, a to je 23. novembar nije uopšte postojala istraga protiv Osmana Osmanovića, već je on uhapšen isključivo na bazi krivične prijave. Tek sutra, dakle 24. novembra postupajući tužilac donosi naredbu o sprovođenju istrage. Dakle, on je lišen slobode i zadržan je a da uopšte u Republici Srbiji nije postojala istraga protiv njega, tek je naknadno otvorena", objasnio je Crnovršanin.

Isti su prijavitelji i za isto krivično delo, te činjenični opis u slučaju Osmanović koju provodi i Tužilaštvo Bosne i Hercegovine, naglasio je Crnovršanin, zbog čega se i traži njegovo izručenje Bosni i Hercegovini.

Priština još bez vlade! Više o tome pročitajte OVDE!

Izvor: Radio Slobodna Evropa