Šćepanović je preko noći postao heroj u čitavom regionu. Ekspresno je dospeo i u narodnu pesmu, a ističe da je odluku doneo u trenutku kada je shvatio da se policija sukobljava sa narodom.
Takođe naglašava da se nije nadao ovolikoj iznenadnoj “slavi“, ali da mu to nije bilo ni na kraj pameti, kao i da je u pitanju njegov lični čin.
“Radim u policiji 23 godine radim i nikada kolege nisam ostavio prilikom intervencije. S obzirom da je Vlada silom na sramotu donela zakon o oduzimanju imovine crkvi, dok se sa druge strane našao verujući narod kojem i ja pripadam - ja to nisam mogao da gledam i to je to. Da ja ne bih ostavljao kolege na poslu, ja sam odlučio da ću da se povučem i da idem kući“, kaže Šćepanović.
Neću da napadam narod kom pripadam
On dodaje da je odluku o napuštanju policije doneo praktično u momentu kada je shvatio da se policija suštinski sukobljava sa narodom.
„Ako ti devojka od 20 godina na ulici kaže - ’nemojte ljudi, mi smo vaš narod‘ - šta ja da očekujem? To je mogla da bude moja kćerka, sestra, sinovica... I šta sad? Da koristim pendrek da rasterujem narod ili da krenem na policiju. Zaista ne razumem“, iskreno će Šćepanović, pojašnjavajući da je njegov čin posledica prostog ubeđenja da u pitanju nije bio politički skup, već skup vernog naroda kojem i sam pripada.
“Neću da napadam narod kojem i ja pripadam. Ako je to cena mog posla - onda neka bude“, jasan je on.
Ovaj sada već bivši policijski službenik takođe priznaje i da nije očekivao da će njegov gest naići na toliko pažnje i odobravanja ljudi širom Crne Gore i regiona, te da je od čitave situacije tek sada počeo da dolazi k sebi.
Vera da se ne dira
“Nisam računao niti sam se tom kalkulacijom vodio. Nisam se mešao u politiku. Sa mojim starešinama sam imao ekstra saradnju u Centru bezbednosti, sa kolegama takođe. To su ljudi koji rade svoj posao. Oni to tako mogu da nose, ja više nisam mogao da nosim taj pritisak“, objašnjava Šćepanović.
“Vera kada se dira - ja sam na to osetljiv, i da ne bih ostavio kolege, a da takođe ne bih dirao ni svoj narod, ja sam u određenom momentu odlučio da dam otkaz. Sasvim jednostavno - ni manje ni više“, kaže Šćepanović, koji u svom gestu ne nalazi ništa neobično.
Ostao bez jedinog izvora prihoda
Na pitanje da li je zbog ovog čina došao u nepovoljnu situaciju zbog toga što je policijski posao bio jedini izvor prihoda za njega i njegovu porodicu, on kaže da jeste, ali i da se ne kaje.
“Istina je da ja vraćam kredit koji sam zadužio i da plaćam alimentaciju 200 evra, i da moram još mesec dana da budem aktivan na poslu, zbog čega su mi starešine davali i noćne i prekovremene i vanredne smene, kako bih ja sve to isplatio. Sada nemam ni taj posao i nije problem! Ali ja neću u tome dalje da učestvujem“, kategoričan je Šćepanović.
Na kraju razgovora on zaključuje da nema da kaže nijednu ružnu reč za svoje kolege iz CB Nikšić, sa kojima je imao korektan odnos i koji su mu više puta pomagali u određenim momentima, ali da ga sa druge strane takođe ne interesuje ni mišljenje Vlade Crne Gore.
“Mene Vlada ne interesuje. Mene plaćaju građani da bih radio svoj posao, a ne plaća me Vlada! A što se ostalog tiče, biće kako bude. Moj brat ima 11 dece, pa ne radi, i školovaniji je od mene, pa živi“, navodi Šćepanović.
Pročitajte OVDE šta je mitropolit Amfilohije poručio Milu Đukanović.
Izvor: rs.sputniknews. com
