Situacija postaje groteskna, barem u delu u kojem govorimo o tome što znači verovati na reč Kurdima, koji su pre nešto više od mesec dana cvileći i takoreći na kolenima došli u rusku bazu Hmejmijm u Latakiji, tražeći od Rusije da posreduje u pregovorima s Damaskom i da ih spasi od sigurne pogibije koja ih čeka u borbi s Turskom i proturskim islamističkim milicijama, koji su tada upravo bili pokrenuli kampanju „Izvor mira“ na severu Sirije. Ostatak priče je poznat, jer su i Rusi i Damask udovoljili njihovim zahtevima, ne i onim političkim, ali je Moskva svojim autoritetom u dogovoru s Erdoganom ipak uspela sprečiti najgori scenario po Kurde.
Je li ovo inicijativa dela milicija SDF snaga ili glavnog zapovedništva, tek treba utvrditi. Naime, ovde govorimo o delu kurdskih snaga, dok je zapovedništvo kurdskih milicija u nedelju s ruskim vojnicima na severu Sirije postiglo dogovor raspoređivanju ruskih trupa u gradovima Ain Isa i Tel Tamr, gde proturske islamističke milicije provode kontinuirane napade protiv kurdskih snaga. Ruska vojska će takođe biti raspoređena u pograničnom gradu Amuda, potvrdio je kurdski komandant Mazloum Abdi.
„Imali smo čast da ugostimo komandanta ruskih snaga u Siriji, generala Aleksandra Čaika. Bio je to vrlo plodan sastanak i dogovorili smo se da ćemo rasporediti ruske snage u Amudi, Tel Tamru i Ain Isi radi sigurnosti i stabilnosti tih područja”, rekao je kurdski zkomandant Mazloum Abdi u objavi na svom službenom Tviteru u nedelju.
„Radujemo se zajedničkim naporima u interesu obe naše zemlje“, dodao je Abdi.
Gradovi Ain Isa i Tel Tamr su bili poprište trajnih sukoba između SDF snaga i proturskih islamističkih frakcija, uprokos dva sporazuma o prekidu vatre.
Turska je 9. oktobra započela svoju kampanju „Izvor mira“, upadom na sirijsku teritoriju pod kurdskom kontrolom na severu zemlje. Cilj Ankare je bio potisnuti SDF snage najmanje 32 kilometara južno od granice, a na sirijskom području od iračke granice do DŽarabulusa na Eufratu, takozvanoj „sigurnoj zoni“, turska je uprava nameravala naseliti do tri miliona sirijskih izbeglica koji žive u Turskoj.
Operacija je izložena osudi EU, a Erdogan je s Donaldom Trampom postigao sporazum kojim je dobio odrešene ruke da sprovede kampanju do kraja. No, vojne akcije turske vojske i njihovih islamističkih saveznika je prekinuo rusko-turski sporazum iz Sočija, kada su se Vladimir Putin i turski predsednik Erdogan dogovorili o obustavi kampanje i mirnom rešenju krize koje je uključivalo povlačenje naoružanih kurdskih odreda 30 kilometara od granice s Turskom, ali i trenutnu obustavu napredovanja Turske.
Iako se operacija uveliko zaustavila, islamističke grupe koje podržava Turska su nastavile napade na Tel Tamr, strateški grad u kojem živi sirijska hrišćanska manjina kroz koji prolazi put koji povezuje zone pod kurdskom kontrolom i Ain Isu, „glavni grad kurdskih zemalja“ iz kojeg deluje takozvana „Autonomna uprava severa i istoka Sirije“.
Dogovor u nedelju dolazi nakon razmene optužbi između dve strane. Rusija je tvrdila da se SDF nije pridržavao sporazuma Rusije i Turske, a SDF snage su tvrdile kako Rusija nije postigla nikakve uspehe u svojoj ulozi garanta sporazuma, usprkos činjenici da su svi Kurdi u pograničnoj zoni ostali u svojim domovima i nisu završili kao njihovi sunarodnici u Afrinu i drugde gde su slepo računali na pomoć Vašingtona.
Kurdi su upozoreni poslednji put
Iako novo razmeštanje kurdskih snaga na samom severoistoku zemlje, na naftnim poljima Rmeilan, komplikuje situaciju, sporazum s Rusima više izgleda kao posledica nedavnih upozorenja Kurdima, a ne kao čin njihove dobre volje.
Podsetimo da su prošlog nedelje sirijski avioni bombardovali naftna skladišta južno od DŽarabulusa, kojima su se služile proturske milicije i turska okupacijska uprava u severnom Alppu. U početku nije bilo jasno ko je izveo napad, ali je kasnije Damask potvrdio da su napad proveli sirijski avioni.
U tom kontekstu vredi podsetiti da je osmogodišnja sirijska kriza jednim svojim delom počela i zbog iranskog naftovoda koji je trebao prolaziti kroz sirijsko područje do mediteranske luke Tartus. Tako je barem rekao sirijski predsednik Bašar Al-Assad u intervjuu za kanal RT na ruskom jeziku. Čini se da je danas sukob ušao u novu fazu, ali je razlog je isti, a on je opet sirijska nafta i pokušaji da se ona ukrade i izvozi iz zemlje bez dozvole Damaska.
Oni koji su potrošili milijarde na pripremu i naoružavanje islamističkih militanata kako bi, između ostalog, sprečili izgradnju iranskog naftovoda kroz Siriju, sada žele da kradu naftu sa sirijskih polja na istočnoj obali Eufrata i konvojima je prevoze u Tursku, ali preko iračkog Kurdistana i teritorije koju kontroliše Erdoganov prijatelj Masud Barzani.
Teroristi „Islamske države“ su delovali na potpuno isti način, kada su kontrolisali ta polja i transportovali naftu kroz Tursku i irački Kurdistan, zarađujući do 30 miliona dolara mesečno, jednako koliko sada zarađuju američki obaveštajci i oficiri, te razni posrednici na terenu, uključujući predstavnike kurdske „samouprave“.
Hrabra odluka Damaska
Nakon svega su prošle nedelje sirijske vlasti donele hrabru odluku da započnu granatiranje brojnih centara za rafiniranje nafte na područjima koja kontrolišu kurdske milicije. Odluka je donesena nakon što su potvrđene informacije o krijumčarenju nafte preko DŽarabulusa i Erbila u turske luke i daljoj prodaji nepoznatim kupcima.
„Odluka o vazdušnim udarima sugeriše da sirijske vlasti neće dopustiti krađu naftnih resursa koji su vlasništvo sirijskog naroda. Damask očito ne zanima cena ni posledice takvih akcija“, piše arapski list Raj Al-Jum.
U međuvremenu je ruski ministar spoljnjih poslova Sergej Lavrov oštro kritikovao kurdske snage, koje su, prema njegovim rečima, „prekršile obećanja i odbile dogovor i koordinaciju sa sirijskom državom, nakon odluke Vašingtona da povuče svoje trupe sa severoistoka Sirije i ruskog sporazuma s Ankarom kojim je zaustavljena turska ofanziva na Siriju“.
„Savetovao bih kurdske političke lidere da se drže svoje reči“, rekao je Lavrov novinarima u Moskvi u utorak, prenosi državna agencija TASS.
Ruski ministar spoljnjih poslova upozorava sirijske Kurde „da se ne oslanjaju na podršku Sjedinjenih Država, jer od nje neće imati nikakve koristi“.
Sergej Lavrov je odbacio kurdske tvrdnje o kršenju primirja od strane Turske. To je tačno, iako se ne mogu negirati napadi koje sprovode islamističke milicije nad kojima Turska ima kontrolu do određenog nivoa, ali ne mogu da kontrolišu svakog komandanta i njegove odluke na terenu, kao što je bio nedavni napad na Ain Isu, kada su islamistički militanti pokrenuli napad samo kako bi iz zatočeništva i izbegličkog kampa u tom gradu oslobodili svoje suborce i članove njihovihvporodica.
Lavrov je rekao kako su „kurdski čelnici snažno uveravali ruske predstavnike da će sarađivati s njima i Damaskom nakon potpisivanja sporazuma 22. oktobra“.
„Nakon što su se američke trupe vratile, kurdsko vođstvo je odmah izgubilo početno oduševljenje za ovu saradnju i još jednom se odlučilo osloniti na potporu Sjedinjenih Država”, rekao je Lavrov
General Kenet Mekkenze, komandant američke glavne komande, rekao je novinarima u subotu da će doći do povećanja operacija u borbi protiv ID, dodajući da nije bilo predviđenog konačnog datuma za povlačenje američke vojske iz Sirije.
„Sjedinjene Države nastavile su opsežne vojne operacije na severu Sirije“, izvestio je u prošli ponedeljak NJujork Tajms iako niko ne zna protiv koga su se to Amerikanci borili i gde, niti ima ikakvih valjanih dokaza koji će potkrepiti tvrdnje o tim „operacijama“.
I sada se u tim operacijama pridružuju kurdske milicije na severoistoku Sirije, dan posle postizanja sporazuma s Rusijom, koje bi ih trebala štititi u Ain Isi i Tel Tamru.
„Kako bi se osigurala njihova prava, Kurdi bi trebali pomoći u održavanju suvereniteta Sirije i izgraditi smisleni dijalog s Damaskom. Stoga bih savetovao našim kurdskim kolegama da budu dosledni i da se suzdrže od preduzimanja radnji dok se situacija menja“, rekao je Lavrov.
Lavrov je bio u pravu kada je stav Kurda, odnosno vođstva takozvanih „autonomnih regija“ i Sirijskih demokratskih snaga, ocenio oportunističkim.
Čini se da je strpljenje ruske vlade isteklo i da su u Moskvu umorni od kurdske igre u sirijskom pitanju. U početku su sirijski Kurdi uživali podršku i zaštitu Amerike, potom su se suprotstavili Vašingtonu, žaleći se kako su i trenutku Trampove odluke da se povuče iz Sirije „ostali bez zaštite i da su izdani“. No, blagi zaokret američke strategije, koja se odlučila na ostanak u Siriji još neko vreme, Kurdi su protumačili kao povratak američke ratne mašinerije u igru, iako se radi o jedva 1000 vojnika, koji, čak i uz pomoć kurdskih jedinica na terenu, mogu samo krasti sirijsku naftu. Govoriti o opsežnim operacijama protiv ID, kako piše NYT, je besmisleno.
U ovom haosu, bombardovanje naftnih rafinerija od strane sirijskog vazduhoplovstva odražava želju Sirijaca da zaštite sirijske resurse i spreče krijumčarenje i prodaju nafte „nepoznatim kupcima“, uključujući Izraelce. Niko se neće iznenaditi ako bude sukoba s američkim trupama koje su zauzele naftna i gasna polja. Iako se mnogima taj scenario čini nemoguć, slična stvar se dogodila u Iraku, nakon čega su Amerikanci bili prisiljeni napustiti zemlju.
Ova nafta je vlasništvo sirijske države i njenog naroda sa svom svojom verskom i etničkom raznolikosti.
Američke snage se igraju s vatrom, ali ipak paze da ne zapale sebe, nego da spale sve svoje kurdske vazale. Što bi Kurdi mogli učiniti? Jedini im je izlaz da se vrate u naručje sirijske države u skladu sa sporazumima postignutim pod pokroviteljstvom Rusije. Ako ne bude tako, scenario koji ih čeka je viđen u Afrinu i iračkom Kirkuku, kada su pred turskom vojskom u prvom slučaju, a iračkom u drugom kolone od stotina hiljada civila i boraca bežale na sigurna područja, ostavljajući za sobom sve što su imali, uključujući krhku „autonomnu upravu“ za koju nisu marili ni Amerikanci ni Izrael.
Pročitajte OVDE kakvo to novogodišnje iznenađenje spremaju Ameri za Putina.
Izvor: Rai Al Youm/logicno. com/N. Babić
Rai Al-Youm
