Na vrhu liste najmoćnijih je francuski predsednik Emanuel Makron, dok je preostalih 27 osoba sa liste svrstano u tri kategorije koje predstavljaju tri vrste moći – ljudi od akcije (sa najvećom sposobnošću da vrše uticaj), ometači (koji će najverovatije poništiti status kvo) i sanjari (čije ideje pokreću evropsku politiku).
Kako se navodi, ovogodišnja lista sastoji se od ljudi sa najvećom moći i uticajem u evropskoj politici, a na njoj se nalazi 19 muškaraca i devet žena, odnosno 20 političara, četvoro aktivista, tri javna funkcionera i jedna osoba iz tehnološkog sektora.
Kao što je već pomenuto, na vrhu liste je Emanuel Makron koji je, kako se navodi, iskoristio vakuum nastao zbog Bregzita i slabosti Nemačke i koji je razbesneo Evropski parlament kada je kritikovao izborni sistem i pokušao da manevriše izborom Ursule fon der Lajen, ali i kada se usprotivio dosadašnjoj politici proširenja EU i sprečio pokretanje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
Odmah iza njega na listi je Margaret Vestager iz Danske koja je svrstana u grupu ljudi od akcije koja je dobila drugi mandat u Evropskoj komisiji kao komesar za konkurenciju, što je jedna od oblasti u kojima EK može nesmetano da radi i u kojime ona ima ovlašćenja koja ne okleva da izvrši.
U kategoriju ljudi od akcije svrstani su i predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard, ruski predsednik Vladimir Putin, britanski premijer Boris DŽonson, nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednica EK Ursula fon der Lajen, irski premijer Leo Varadkar, bivši i verovatno budući austrijski kancelar Sebastijan Kurc i evropski komesar za trgovinu Fil Hogan.
U kategoriji ometača takođe se našlo devet osoba na kojoj je vodeće mesto pripalo savetniku britanskog premijera Dominiku Kamingsu koji je poznat po tome što je Britaniji priredio šok 2016. godine tako što se otkrilo da je on bio mozak kampanje za izlazak iz EU, a Politiko navodi da on kao poštovalac Oto fon Bizmarka političke namere četo poredi sa vojnom strategijom.
Na drugom mestu je lider nemačke stranke Zeleni Robert Habek koji je uspeo da udvostruči popularnost stranke od kada ju je preuzeo prošle godine i za koga se smatra da bi mogao da postane prvi nemački kancelar iz redova Zelenih.
Na listi ometača nalaze se i izvršni direktor "Fejsbuka" Dejvid Markus poznat po tome što pokušava da nametne kripto valutu "libra", lider italijanskog pokreta Pet zvezda Mateo Renci, škotska premijerka Nikola Stardžeon, šef nemačke agencije za zaštitu podataka Johanes Kasper, francuski levičarski orijentisan političar Fransoa Rufin, prva slovačka predsednica Zuzana Čaputova koja svoju poziciju koristi kao platformu za prebacivanje političkog razgovora na teme poput korupcije, životne sredine i LGBT prava.
Mesto u ovoj kategoriji našao je i doskorašnji italijanski ministar unutrašnjih poslova i lider desničarske Lige Mateo Salvini, za koga se navodi da je možda ostao bez funkcije, ali da nije izašao iz kadra. Liga je i dalje najpopularnija stranka u Italiji sa Salvinijem koji je dobro pozicioniran da postane premijer na čelu koalicije desnice, ukoliko se izbori budu uskoro održali, a ukoliko se to dogodi mogu se očekivati šokovi širom zemlje.
Kategoriju sanjara predvodi švedska aktivistkinja Greta Tunberg koja je svojim aktivnostima dobila podršku brojnih ekoloških stranaka naročito u Nemačkoj, Belgiji i Holandiji.
U kategoriji sanjara nalazi se i mađarski premijer Viktor Orban za koga se kaže da je predvodnik nacionalizma u EU, francuski ministar finansija Bruno le Mer, Nemica Karola Reketer koja je postala poznata zahvaljujući spasavanju migranata kod italijanske obale, generalni sekretar Evropskog parlamenta Klaus Vele, britanska komesarka za informisanje Elizabet Denam.
Na listi sanjara su i nemački pisac i izdavač Goc Hubiček koga smatraju guruom stranke Alternative za Nemačku (AfD), nemački ministar finansija Olaf Šolc, radnik firme za dostavu "Delivero" Žan Danijel Zamor koji je na sebe skrenuo pažnju ukazujući na radne uslove dostavljača.
Ova lista se sastavljala tako što se na njoj nisu možda našli najuticajniji ljudi Evrope, već oni koji imaju važan i neočekivan uticaj.
Pročitajte OVDE šta je priznao Jens Stoltenberg.
Izvor: Politiko/Tanjug
