U tekstu piše da je u to vreme izgledalo kao da je njegova izjava tempirana tako da izazove raspravu uoči samita G20 u Osaki, ali da se to nije završilo samo na razogovorima, jer je u narednim mesecima Putin nastavio da daje primer autoritarnog lidera.
Kao primer se navodi njegova politika prema oslabljenoj i marginalizovanoj političkoj opoziciji u zemlji, posebno tokom većeg dela leta, kada je Moskvu potresao talas opozicionih demonstracija.
CNN napominje da se neko vreme činilo da demonstranti dobijaju momentum i podseća da su ruske vlasti su čak povukle krivičnu prijavu protiv uglednog istraživačkog novinara nakon neočekivane podrške javnosti.
Međutim, dodaje američki medij, usledilo je strože kažnjavanje opozicije, uključujući zatvaranje vodećih opozicionih lidera i više od 2.000 demonstranata.
U tekstu se kaže da je Rusija je počela i da pokazuje spremnost da pojača kontrolu svojih građana na internetu.
Ističe se da je Putin u maju potpisao zakon o uspostavljanju takozvanog "suverenog interneta", koji bi mogao da deluje nezavisno od ostatka sveta.
Kako objašnjava CNN, zakon obavezuje sve ruske internet provajdere da instaliraju specijalnu opremu kako bi omogućili upotrebu "dubinskog pregleda paketa", koja podrazumeva vrstu procesuiranja podataka koji sem ogu koristiti za nadzor i cenzuru internet saobraćaja.
Novi zakon je stupio na snagu u novembru, čime je Rusija postala lider u autoritarnoj tehnologiji, piše CNN.
Medij prenosi reči pojedinih kritičara da Putinovo forsiranje veće kontrole interneta efektivno daje ruskoj vlasti u ruke "prekidač" kojim može da isključi internet.
U tekstu se ukazuje na to da ruske vlasti nisu blokirale internet širom zemlje u znak odgovora na proteste, kao što je to bio slučaj u Iranu, ali da tokom protesta ovog leta u Moskvi vlasti jesu selektivno isključivale struju na nekim lokacijama, kako bi ometale signal mobilnih telefona.
Za CNN nije iznenađenje to što je Putin stao na stranu kineskog predsednika Si Ðinpinga u sukobu Kine i SAD, zbog odluke američkog predsednika Donalda Trampa da blokira učešće kompanije Huavej u razvoju američke 5G mreže zbog zabrinutosti zbog špijunaže.
U tekstu se navodi da je na godišnjem Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu Putin je rekao da američke akcije dovode do rizika od izbijanja tehnološkog rata oko digitalnih tehnologija.
Dodaje se da su Putin i Si imali i druge razloge da se udruže.
Podseća se da je Peking dospeo na udar kritika zbog pritvorskih centara u Sinjangu i zbog odgovora na demonstracije u hongkongu, ali se ističe da nijedna od tih kritika nije došla iz moskve.
CNN piše da je na međuanrodnoj sceni Putin pronašao zajednički jezik i sa nekim drugim svetskim autoritarnim liderima.
U tekstu se podseća da je ruski predsednik u septembru bio domaćim predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru kako bi mu izrazio podršku.
Sledećeg meseca posetio je Saudijsku Arabiju kako bi prikazao partnerstvo u vezi sa naftom sa dugogodišnjim američkim saveznikom.
Mnogi posmatrači, anvodi CNN, opisali su Putinovu posetu Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima kao vrstu počasnog kruga.
Kao najveći trijumf ruskog lidera u oblasti spoljne politike američki medi ističe razvoj situacije u Siriji.
Podseća se da je u oktobru Putin sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom u Sočiju postigao memorandum o razumevanju o budućnosti Sirije u 10 tačaka, koji je na mnogo načina formalizovao stanje na terenu.
Američki predsednik Donald Tramp je već napustio krudske saveznika u Siriji, naredivši iznenadno povlačenje američkih snaga iz Sirije, navodi CNN i dodaje da je to dovelo dvojicu diktatora, Putina i Erdogana, u poziciju da budu glavni geopolitički igrači u Siriji.
U tekstu se ocenjuje da se Putinovo kockanje sa podrškom sirijskom predsedniku Bašaru al-Asadu izgleda isplatilo.
Dok mali kontingent američkih trupa ostaje u Siriji, Asadov režim je siguran na vlasti, a Rusija ima veći vojni uticaj u zemlji, pri čemu su ruske snage čak viđene i u napuštenoj američkoj vojnoj infrastrukturi u Siriji.
To ne znači da je Putin čitave godine imao pobednički niz, piše CNN navodeći da je ruska vojska pretrpela je tragediju i sramotu u avgustu, nakon smrtonosne eksplozije na vojnom poligonu za testiranje kada je poginulo najmanje pet naučnika i nivo radijacije u okolnim mestima nakratko skočio.
U tekstu se ukazuje na to da ruska vlada nikada nije potvrdila koje je konkretno oružje testirano, ali da se u međunarodnim krugovima spekuliše da je u pitanju krstareća raketa sa nuklearnim pogonom pod nazivom "burevestnik" ili "skajfol", koja je jedan od pet Putinovih vojnih projekata.
CNN kao jedan od problema sa kojima se Putin suočava izdvaja i sukobe na istoku Ukrajine, gde se separatisti koje podržava Rusija i dalje bore protiv ukrajinske vlade.
Putin je otputovao u Pariz kako bi sa kolegama iz Nemačke, Francuske i Ukrajine azgovarao o koracima ka okončanju rata, ali ti su razgovori završeni bez velikog napretka, dodaje se u tekstu.
CNN priznaje da za razliku od problema Trampove administracije sa Ukrajinom, Putin ipak ne mora da brine o impičmentu.
Nije da on nema mišljenje o tome: na godišnjo konferenciji za novinare u decembru izgledalo je kao da kopira ključne stavove republikanaca rekavši da je impičment baziran na izmišljnim razlozima i izrazivši sumnju da će Tramp biti opozvan, piše CNN.
Tramp i Putin razgovarali telefonom! Više o tome OVDE.
Izvor: Tanjug
