Tim rečima portal Euraktiv opisao je stanje uoči obeležavanja 70. rođendana NATO-a.
Kako piše taj portal, s jedne strane mu neki lideri njegovih članica daju ne baš uredne dijagnoze, a s druge mu nameću dijetu kojom bi ga najsnažnija među njegovim članicama mogla dotući u roku od dve godine.
Najgora prognoza došla je od predsednika Francuske Emanuela Makrona, na margini proslave 30 godina od rušenja Berlinskog zida, tvrdnjom da je NATO u stanju moždane smrti usled „nedostatka strateške koordinacije između evropskih saveznica s jedne, te SAD i Turske s druge strane“.
Zbog toga i zbog Makronovog veta za početak pristupanja Severne Makedonije Evropskoj uniji, nemačka kancelarka Angela Merkel je Makronu natrljala nos: „Razumem Vašu želju za razbijačkom politikom, ali već sam umorna od toga da ja kupim razbijene delove. Svaki put moram lepiti razbijene šoljice da bismo imali iz čega zajedno popiti čaj“, tako je “NJujork tajms” preneo njene reči, koje u Berlinu nisu demantovane.
Makron je kazao da on ne može doći u London na proslavu i praviti se da su se SAD i Turska u Siriji zauzimale za kolektivni interes NATO. Poslovično uljudni turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sugerisao je Makronu da "prvo proveri svoj mozak".
"Prvo Amerika": Da li SAD napuštaju NATO?
Sklerozu je NATO-u prebacio, na početku svog mandata, i predsednik SAD Donald Tramp.
Ove godine je na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija najavio da smanjuje američke troškove za NATO dok istovremeno povećava ukupne obrambene troškove SAD, u skladu s mantrom „Prvo Amerika“.
U kampanji i privatno je više puta procenio kako bi Amerika trebalo da se povuče iz Alijanse,, ali je javno podržavao NATO, zamerajući ostalim članicama da za to troše premalo.
Zato je Trampova administracija radikalno smanjila svoja ulaganja u NATO, dok istovremeno povećava udeo vojnih troškova u svom državnom budžetu.
U Briselu kažu da Vašington sada plaća godišnje tek malo više nego Berlin.
Svejedno, Tramp u Londonu ponovo drugim članicama prebacuje za nedovoljan finansijski angažman.
Kako piše “Gardijan”, među vladinim poglavarima koji se okupljaju u Londonu vlada bojazan da će se Sjedinjenje Američke Države još više udaljiti od Severnoatlantskog pakta ako dogodine u novembru na predsedničkim izborima Tramp osvoji novi predsednički mandat do 2025.
“En-Bi-Si” precizira da će, prema Boltonovim rečima, Tramp potpuno povući SAD iz Severnoatlantskog saveza i iz drugih međunarodnih organizacija i tako okrenuti leđa politici koju je pre nešto više od 100 godina postavio tadašnji predsednik Vudro Vilson, pa su se Sjedinjene Američke Države ubrzo popele na pijedestal najjače svetske velesile.
Ključno je pitanje: šta sa članom 5 Ugovora o Severnoatlantskom paktu, koji obavezuje članice da vojno priskoče u pomoć ugroženoj članici koja to zatraži?
On za ovih 70 godina nikada nije aktiviran, samo jednom formalno: nakon napada na SAD 11. septembra 2001. godine, kao znak solidarnosti s napadnutom članicom.
Implicitno ga je dovodio u sumnju grčko-turski trajni sukob niskog intenziteta.
Vašington sada eksplicitno kaže da ga neće primeniti na nove saveznice.
Povod je bio ulazak Crne Gore u Atlantsku alijansu.
Tramp je Crnogorce opisao kao „veoma agresivan narod“, koji bi mogao uvući Ameriku u konflikt „pa onda srdačne čestitke, ušli ste u Treći svetski rat“.
Tramp planira napuštanje Severnoatlantskog pakta, tvrdi "NJujork tajms", pozivajući se na Trampove privatne razgovore.
Ove godine je sve do petka bilo neizvesno hoće li se Tramp udostojiti da prisustvuje sastanku u Londonu.
Onda je Bela kuća objavila da će Tramp doći, da će se i pojedinačno sastati s britanskim premijerom Borisom DŽonsonom, te s Makronom i Merkelovom.
Ipak, to nisu Trampu najdraži državnici. Nema za njih reči hvale kakvima obasipa Bolsonara, Orbana, Erdogana, El-Sisija, a u prikladnim prilikama Đinpinga, Putina, ponekad i Kima.
Od svih tradicionalnih saveznika Trampu je najbliži DŽonson.
Tramp je podržao Bregzit, čime se nije uvukao u srce evropskih saveznica u Paktu.
DŽonson je unapred javno upozorio Trampa da u Londonu ne govori o britanskim izborima koji se održavaju za nekoliko dana: „Kad su saveznici toliko bliski kao SAD i UK, bolje je da se nijedan od njih ne meša u kampanju onog drugog“, poručio je DŽonson.
Izdvajaju li članice dovoljno sredstava za NATO?
Činjenica je da evropske saveznice (osim Bugarske) izbegavaju da za odbranu troše obećanih 2 posto društvenoga bruto proizvoda, a kamoli da same organizuju zajedničku obranu.
Prvo, ne mogu se dogovoriti o zajedničkoj spoljnoj i sigurnosnoj politici.
Drugo, jeftinije im je da Vašington izdvoji više.
Hrvatska, na primer, pritisnuta prilično neugodno, morala je navrat-nanos, u šest nedelja da sastavi i predoči plan kojim će do 2024. svoja proračunska ulaganja u odbranu radikalno povisiti na kanonskih 2 posto svog društvenog bruto proizvoda, od čega jednu petinu za modernizaciju naoružanja i opreme.
Tramp najviše prebacuje najbogatijoj Nemačkoj.
Osim što “škrtare” u odbrambenim troškovima, Nemačkoj se prebacuje to što nije lojalna, pa ne pristaje na embargo Kine kada je u pitanje mreža 5G.
Posebno poglavlje je Erdogan.
On nastoji da rekapitulira geopolitičku poziciju svoje zemlje preko puta Rusije.
Kupio je od Rusije protvvazdušni raketni sastav S-400, četiri divizije za dve i po milijarde dolara, a Vašington mu preti da će ga zato isterati iz programa borbenih aviona F35.
Sada Erdogan testira živce NATO saveznicama najavivši da neće glasati za ulazak Severne Makedonije u NATO ako članice pakta prethodno ne proglase Kurde teroristima.
Eto, dakle, i na istočnom rubu NATO ista je mantra kao i na zapadnom.
Situacija nije bitno drugačija ni u Parizu, gde je Makron lično primio delegaciju kurdskih Jedinica narodne odbrane koje Erdoganu prave probleme u Siriji gde su, pomognuti finansijskim sredstvima SAD, razbijali „Islamsku državu”.
Nema šanse da se “sve te manjkavosti” nadoknade na sastanku u Londonu, zaključuje Euraktiv.
Raketirana američka baza. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: euractiv.hr/ B 92
