„NATO je kolektivna odbrambena organizacija, ali protiv koga ili protiv čega? Ko je naš zajednički neprijatelj? To moramo da razjasnimo. I to je veoma važno strateško pitanje “, rekao je on na konferenciji za novinare u Parizu, 28. novembra.
„Ponekad čujem neki govore kako je naš neprijatelj Rusija ili Kina. Da li je svrha Atlantskog saveza da identifikuje jedne ili druge kao naše neprijatelje? Ne mislim tako. Naš zajednički neprijatelj, očito unutar Alijanse, je terorizam koji je pogodio naše zemlje”.
Makron je rekao da je NATO-u potrebna „zajednička definicija terorizma, ko su terorističke grupe i kako da se ponaša u borbi protiv njih.“ Rekao je da „odsustvo dijaloga sa Rusijom“ ne čini evropski kontinent sigurnijim i da želi da „razjasni odnos Evrope sa Rusijom“.
„Želimo lucidan, robustan i zahtevan dijalog sa Rusijom, bez naivnosti i saučesništva“, rekao je.
Ovde je veliki pomak Makrona koji signalizuje da NATO treba da usmeri fokus sa Rusije i Kine i da se fokusira na pretnju terorizma. Postoje barem dva razloga zašto to radi.
Prvo, ovo usklađuje Makrona i Putina gde treba da bude fokus bezbednosnih pitanja. Putin godinama govori o tome, sigurno od svog govora o promeni igre u Generalnoj skupštini 2015. godine, dva dana pre nego što je poslao ruske trupe u Siriju.
U nekom trenutku ‘zamrznuti sukobi’, koje Makron spominje u svojim primedbama, moraju se rastopiti jer, kako s pravom ističe, američki spoljnopolitički imperativi su učinili Evropu manje bezbednom – raskid INF ugovora, zamrzavanje svih diplomatskih odnosa sa Rusija itd.
Makron se pripema za svoje predstojeće razgovore sa Nemačkom, Rusijom i Ukrajinom o tome kako okončati sukob u Ukrajini.
Stvarnost se ogleda u tome da je Krim sada skinut sa dnevnog reda NATO-a, a isto tako su i istočne provincije Donbasa. Rusija je pobedila time što je čekala da se EU i Ukrajinci umore od rata i na kraju zatraže mir.
Štaviše, ekonomska odbrana Rusije, koju je Putin stvorio, podržala je ovu politiku. Radeći nezamislivo u 2014. godini on je postavio temelje današnjoj pobedi.
Ovaj Makronov govor je bez greške pobeda Rusije i šire, sveta, budući da Makon, Merkel i Putin imaju na raspolaganju sve alate kako bi sada podstakli ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da u potpunosti izvrši obaveze Ukrajine prema Minskim sporazumima.
To se nikada ne bi dogodilo pod bivšim predsednikom Petrom Porošenkom, koji je dugogodišnja američka igračka i koji je Ukrajinu, tokom svog mandata, doveo do bankrota čak većeg nego njegov prethodnik Viktor Janukovič.
Drugo, Makronovi komentari naglašavaju njegovu želju za stvaranjem nadnacionalne vojske EU, a njegovi komentari su direktna izjava da želi da dve bezbednosne infrastrukture imaju odvojene mandate. Jasno je da Makron više ne želi da evropska bezbednost zavisi od Sjedinjenih Država.
Ova ideja se svakako dopada predsedniku Trampu. Problem je, naravno, što ta ideja nije popularna ni kod koga drugog u američkoj dubokoj državi. Otuda podsticaji da se Tramp ukloni sa vlasti.
U krajnjem slučaju, gotovo da su uspeli.
Za Makrona, NATO bi trebalo da se bavi terorizmom, umanjujući tako njegov značaj i utirući put za njegov raspad u budućnosti, dok bi vojska EU bila pod kontrolom Evropske komisije, što za globalistu poput Makrona predstavlja ‘suverenitet’.
Makron svojim govorom zapravo poručuje svetu da je Evropa završila sa plaćanjem cene američkog hladnog rata sa Rusijom.
Takođe, svima daje do znanja da će 2020. biti okončane sankcije u zamenu za okončanje sukoba u Ukrajini i ponovno otvaranje velikog broja evropskih investicija u Rusiju.
To je izuzetno radosna vest u Nemačkoj, koja apsolutno želi da se sankcije ukinu, što će Merkelovu staviti pod još veći pritisak da ih napusti. Putin je već učinio neophodne korake da se Merkelova spasi – nudeći novi ugovor o tranzitu gasa za Ukrajinu, predajući brodove zaplenjene u incidentu u Kerčanskom moreuzu, razmenu zarobljenika itd.
Dosta toga će biti pokrenuto na predstojećem sastanku Putina sa Zelenskim. Toliko toga dolazi u prvoj polovini decembra da bismo do kraja godine mogli da gledamo sasvim drugačiju geopolitičku sliku u Evropi.
Šta je Lukašenko tražio od Slobe pročitajte OVDE.
Izvor: webtribune.rs
