Piše: Đorđe P. Mamula
Neposredno pred dolazak predsednika Vučića u službenu posetu Vladimiru Vadimiroviču Putinu, na ruskoj državnoj televiziji, u emisiji „Rusija 24“, prikazan je razgovor Nikite Bodnarjeva, Putinovog ličnog prevodioca prilikom posete Beogradu, 17. januara ove godine i Evgenija Primakova mlađeg, poslanika Putinove partije u Dumi i unuka poznatog ruskog političara istog imena i prezimena, (koji je krajem septembra 1991. uz saglasnost Jeljcina, stao na čelo direkcije KGB. Evgenije Primakov, postaje prvi šef nove tajne službe Rusije Borisa Jeljcina).
Tokom razgovora je istaknuto da je špijunska afera sa ruskim oficirom puštena u javnost da bi se skrenula pažnja sa, kako je rečeno, afere „Krušik“ koja je izbila zbog objavljivanja podataka o upletenosti državnog vrha Srbije u trgovinu oružjem proizvedenim u državnom preduzeću „Krušik“. Naime, u Rusiji o tome u medijima nije bilo mnogo reči, ali o toj trgovini se piše i govori mesec i po dana u Srbiji i svetu.
Tokom emisije je naglašeno da je predsedniku Vučiću pozlilo zbog afere “Krušik” i da je zato pušten stari snimak sa Jutjuba, da bi se pažnja javnosti usmerila na taj film o špijunaži, a ne na to da je predsednik Vučić tri dana u bolnici, nedostupan medijima. Nikita Bodnarjev i Eevgenij Primakov, junior, su ljudi iz najbližeg političkog okruženja predsednika Putina. Zli jezici bi rekli kao da ih je on odabrao da se obrate ruskoj i međunarodnoj javnosti o velikoj aferi “Krušik“. NJihov govor je bio bez oklevanja, direktan, ozbiljan. Nikita Bodnarjev je naglasio je u izvozu mina u Ukrajinu učestvovovao poimence.
Bodnarjev nije samo prevodilac za ruski i srpski jezik. Radio u Ruskom institutu za strategijska istraživanja i bio zadužen za Balkan. On je ocenio da je velika tema to što je u Ukrajini pronađene srpske mine proizvedene u „Krušiku“. Dodao je da je to najnovija proizvodnja i da je sve izašlo na površinu, obzirom da su neeksplodiranu minu pokazale donjecke vojne formacije. Posao je išao preko kiparske firme, pa je onda preko poljske firme roba (mine) prodata Ukrajini posredstvom sina direktora ukrajinske firme, „Ukrabonoservis“.
Poljska firma je „Natan“, u čije ime su dolazila dva državljanina Ukrajine. NJihova imena i brojevi pasoša su dobro poznati, kaže Bodnarjev. Ovim rečima Nikita Bodnarjev je doslovno potvrdio pisanje dela beogradske štampe i teške optužbe nekih narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Srbije. Posle ovoga, nedavni demanti ambasadora Ukrajine u Srbiji, deluje kao lopta koja je pala bunar. Sve bleđi utisak ostavlja i učešće šefa analitike BIA Relje Željskog (autor knjige „Politika u senci nasilja-Političko nasilje na severu Kavkaza“) u tv emisiji o špijunskoj aferi (?).
Ostaje da se vidi ko će iz vlade Srbije odgovoriti Bodnarjevu i Primakovu, junioru. Da li će neko ponuditi činjenice i osporiti njihove navode. Ovo tim pre jer prema međunarodnim propisima prodavac oružja mora znati ko je krajnji, poslednji kupac oružja.
Zanimljivo je da je ruska državna televizija prikazala razgovor Bodnarova i Primakova pred dolazak predsednika Vučića u Soči, gde je bio u službenoj poseti predsedniku Putinu. Pretprošle godine je objavljeno da Srbija ne duguje Rusiji za gas. Utisak je da je predsednik Putin stavio tačku na špijunsku aferu i da prati situacija u Srbiji.
Uočava se da predsednica vlade Srbije kaže da će na svaku primedbu opozicije, („Krušik“, doktorati) vlada isporučiti nove uspehe, investicije. Ministar prosvete na primedbe i pitanje novinarke koje nije bilo o aferama, već o tome što je svaki treći petnaestogogodišnjak u Srbiji funkcionalno nepismen, odgovara da ona ne bi prošla test i odmah napušta konferenciju za štampu, čim je upitan za odgovornost. Ministar prosvete Šarčević, inače sedi na stolici Dositeja Obradovića, Karađorđevog ministra za školstvo (popečitelja) i kao i premijerka Brnabić, članica Trilaterale, umesto ministarskog odgovra na pitanja novinara, vraća se na ponašanje koje više odgovara mlađem uzrastu. Tu nema mesta za sujetu ili zamenu teza i novinarima je trebalo odgovoriti ili pak tražiti kraći rok za odgovor na pitanja. Ali, daleko je do Dositeja. Predaleko.
Reč ministar kao što znamo u prevodu znači sluga, sluga naroda. Dakle, biti u službi naroda, u javnoj službi. Svuda u civilizovanom svetu, to je najveća čast, ali i veliki ispit i još veća odgovornost. Zato je davanje ostavke moralni čin.
Izgleda da članove vlade Srbije pritiska bojazan da ih neko nešto neupita o trgovini oružjem proizvedenim u „Krušiku“. Preduzeće posluje sa gubitkom. Juče ugledno, danas slučaj.
Aleksandar Obradović koji je obelodanio podatke o nezakonitom radu u „Krušiku“ je u kućnom pritvoru, a junaci špijunske (?) afere nisu ni legitimisani. Nije im rečeno ni dobro veče.
Stigla je i vest da Srbija stopira kupovinu oružja iz Rusije, obzirom da je nedavno u poseti Srbiji bio službenik Stejt departmenta zadužen za međunarodne sankcije.
Dobra vest je da je predsednik Putin poklonio predsedniku Vučiću pušku kralja Milana Obrenovića, nekada prijateljski raspoloženom prema Rusiji, dok nije sa Bečom zaključio tajnu konvenciju 1881.g.,kojom je ograničio nezavisnost Srbije u korist Austro-Ugarske, gde je i sahranjen u manastiru Krušedol. Ipak, posle pet vekova Srbija je u njegovom mandatu stekla državnost.
Pročitajte OVDE da li Vučić kupuje vreme?
Izvor: Pravda
