Na Makronovoj liniji trenutno su samo najtvrdokornije članice kada je reč o proširenju - Holandija i Danska. Zato je šef francuske države diplomatsko ubeđivanje najviše usmerio ka Berlinu, koji do sada nije pokazao previše entuzijazma za njegove ideje.
Makron, očigledno, ne traži samo saveznike u okviru EU, već u ispravnost svog predloga pokušava da ubedi i države kandidate za članstvo. Tako je pre nekoliko dana, na završetku samita NATO u Londonu, poručio da je dosadašnja procedura pregovora o proširenju "birokratska, konfuzna i nejasna":
“Evo, pitajte Srbe da li se njihov život promenio otvaranjem novih poglavlja? Ne bih rekao”.
Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović kaže da je EU od svog nastanka, a to upravo najbolje Francuska zna, po svom institucionalnom ustrojstvu birokratska, i tako se i razvijala. Ona podseća da je pregovarački proces za Srbiju veoma striktan, sa mehanizmima suspenzije i posebnog praćenja poglavlja 23 i 24, tj. vladavine prava, prilično je spor, kao i da je pregovarački okvir sa Srbijom jasan:
“Konfuzija i nejasnoće postoje samo u domenu političke volje u pojedinim članicama, da li uopšte žele proširenje i osnaživanje EU. Građani Srbije i te kako osećaju korist od svakog poglavlja koje otvorimo, jer se onda u svakom pogledu, i zakonodavnom i u praksi, produbljuju ozbiljne reforme u svakoj oblasti koja se tiče i životnih i radnih uslova naših građana, regulisanim na onaj način kako je to uređeno u zemljama EU. Uz to, svako novo poglavlje koje otvorimo signal je da se reforme sprovode, da je država stabilno na EU putu, i da će investitori otuda lakše ulagati”.
Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže, da bi, u vezi sa debatom o politici proširenja i Makronovom izjavom da od otvaranja poglavlja Srbi nisu videli neku naročitu korist, rešenje moglo da bude ubrzanje procesa:
“Naročito bi bila važna dostupnost strukturnih i kohezionih fondova pre formalnog ulaska u EU, jer sve zemlje članice, a naročito siromašnije, i te kako imaju koristi od njih. Proširenje ne treba da bude kolateralna šteta bitke za prevlast u EU”.
Da se iza Makronovog stava krije i borba za lidersku poziciju u Uniji, smatra diplomata u penziji Milovan Božinović:
“Ono što sad već svi vide - da ovim putem kandidati za članstvo neće još dugo stići do cilja - Makron ima petlje da otvoreno kaže. Da bi se uopšte videla neka korist od poglavlja, neko bi morao da nam kaže na kom smo delu tog puta, a to u ovom trenutku niko ne zna”.
Nespremni ušli u EU
Joksimovićeva smatra da je možda bolje da Francuska upita građane zemalja koje su u skorije vreme postale članice - a za koje se Pariz zdušno zalagao da što pre uđu u EU - zašto nisu ušle potpuno spremne, pa sad ne osećaju velike koristi od članstva:
“Srbija hoće da bude spremna i funkcionalna država EU i ne tražimo nikakve prečice, već samo fer i pošten tretman”.
Pročitajte OVDE šta je Danica Marinković rekla o dešavanjima u Račku.
Izvor: Večernje novosti
