Ružić je rekao da svaki građanin ima pravo da iznese svoj protest na način koji smatra primerenim, a da je u skladu sa zakonom, i da je uveren da među ljudima koji izlaze na ulice ima onih koji imaju razloge za nezadovoljstvo, ali dodaje i da ne može da proceni ko je inicijatortih protesta, ko artikuliše zahteve, a ko ih prezentira.

- Bavimo se politikom, šta su politički ciljevi? Je l' se traže izbori ili se traži bojkot? Izbori su najmanji problem - poručio je on.

Smatra i da su protesti "deža vi", odnosno da postoji korelacija sa protestima devedesetih godina prošlog veka protiv režima tadašnjeg predsednika SPS-a Slobodana Miloševića.

- Vraćam se na 1996/97 - kako je pokrenuto, kako je krenulo, koji fakulteti su podržali, koje javne ličnosti su podržale proteste. Postoji korelacija između načina na koji se protesti sprovode, ko želi da artikuliše ciljeve i ko želi da uzme nešto od te energije - neko će reći da je velika, neko će reći da je mala - koja se pojavljuje u Beogradu i nekoliko desetina gradova u Srbiji. Evidentno je da će očekivanja biti izneverena, kao i 5. oktobra, kao i 1996/97 - ocenio je Ružić.

Istina je, kako je rekao, da je tada bilo neregularnosti na izborima i dodao je da je SPS odnos prema građanskim protestima devedesetih priznao kao svoju grešku, ali smatra i da tadašnja opozicija, nakon toga, nije ispunila očekivanja građana. Na pitanje kakav je odnos SPS-a prema mogućem raspisivanju vanrednih izbora, Ružić je rekao da ti izbori ne bi bili vanredni, nego prevremeni, i da je stav socijalista da je uvek bolje da se reformski procesi obave trajanjem punog mandata, ali i da su spremni za izbore ukoliko postoje državni razlozi za to, poput političke stabilnosti ili ekonomskog prosperiteta. Istakao je da je uveren da će predsednik Republike i vladajuće SNS, Aleksnadar Vučić, doneti "državotvornu odluku" o tome. Ružić smatra i da bi izbori bili legitimni i ukoliko bi ih bojkotovale opozicione stranke okupljene u Savezu za Srbiju.

- Šta se u izbornim uslovima promenilo od 2016. godine, pa moraju da ih bojkotuju? Šta se promenilo od tada, osim 180 fabrika, desetine hiljada zaposlenih, autoputeva, fiskalne konsolidacije... I sad je to kao nešto loše – kazao je funkcioner SPS-a.

Ocenio je i da opozicija bojkotuje sednice parlamenta "jer nemaju šta da kažu". Na podsećanje da se velikim brojem amandmana koje podnosi vladajuća SNS, opoziciji praktično onemogućava da govori u parlamentu, Ružić je rekao da je "dozvoljeno sve ono što nije zabranjeno" i da naprednjaci u parlamentarnoj borbi samo koriste mogućnosti koje im daje Poslovnik koji je donela Demokratska stranka. Ministar lokalne samouprave tvrdi i da opštine i gradovi kojima rukovodi opozicija nisu diskriminisani. Sastajao se, kako kaže, sa opozicionim gradonačelnicima i predsednicima opština kako bi saznao koji ih problemi tište, ali tvrdi da svi ti problemi postoje i u drugim lokalnim samoupravama. Na pitanje o pritiscima na lokalne odbornike kako bi se promenila vlast u gradovima i opštinama kojima rukovodi opozicija, Ružić je podsetio da je, prema zakonu, svaki odbornik vlasnik mandata, i da je prekomponovanja lokalnih vlasti bilo i ranije. Ukoliko postoje pritisci na odbornike, neka dostave dokaze nadležnim institucijama, poručio je Ružić.

Platni razredi od 1. januara 2020. godine

Govoreći o platnim grupama i platnim razredima, Ružić je rekao da je prošle godine obavljen niz interresornih dijaloga i razgovora sa sindikatima, i da je praktično ispunjeno 90 odsto planiranog posla, a da je ostalo samo da se uradi analiza uticaja sektorskih povišica s kraja prošle godine. Ružić je uveren da će platne grupe i platni razredi od 1. januara 2020. početi da se primenjuju, i ističe da nikome neće biti smanjena plata, već da je samo moguće da će zbog ujednačavanja, neki službenici koji su dosad bili u podređenom položaju, napredovati brže od ostalih. Uspešnost javnih službenika ubuduće će biti uvezana sa ciljevima državnog organa u kojem rade, i ako se ti ciljevi ne postigunu, službenici neće moći da dobiju najveću ocenu, niti će moći da napreduju, objasnio je Ružić.

Centralni registar stanovništva sledeće godine

Govoreći o reformama javne uprave, Ružić je podsetio da su sve matične i knjige, kao i knjiga državljana, prebačeni u elektronski oblik, te da zahvaljujući e-Upravi građani u više od 1,2 miliona slučajeva nisu bili u obavezi da pribave neki papir. Ipak, Srbija još uvek nema centralni registar stanovništva, već 13 različitih evidencija u različitim institucijama.

- To jeste rudarski posao, ne bih rekao da je sedam godina nerazumno veliki rok. Morate biti svesni, ne može centralni registar da se uspostavi ako matične knjige ne pređu u elektronsku formu. Bilo je probijanja nekih termina, ali mislim da skladno i uspešno radimo na tom polju - rekao je Ružić.

Ministar je dodao i da je uspostvaljanje centralnog registra pitanje zakona i tehničke opremljenosti, i da je moguće da taj posao bude završen do kraja godine, ali da ne želi da daje optimistične izjave, već da očekuje da će Srbija iduće godine sigurno imati centralni registar stanovništva. Ružić je izrazio zadovoljstvo reformom inspekcije, ističući da je pre donošenja novog zakona 2016. godine, preko 67 odsto privrede mislilo da su inspektori kočničari njihovog poslovanja, a sada taj stav ima samo 13 odsto privrednika.

Pogledajte OVDE šta će pisati u platformi Prištine o daljem dijalogu.

Izvor: N1