Borba protiv siromaštva i porast životnog standarda su na vrhu liste zadataka svake vlade u Srbiji već više od 20 godina.

Ove nedelje, Vlada premijerke Ane Brnabić saopštila je da su u Srbiji gotovo iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva i da je smanjena stopa rizika od siromaštva.

Čini se da, prema podacima Vlade Srbije, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije (SIPRU) i Repubičkog zavoda za statistiku, nešto u ovoj rečenici ne pije vodu.

Aktuelne podatke o tome koliko je ekstremno siromašnih u Srbiji nemaju ni u jednoj od ovih institucija.

Kako je navedeno u pismenom odgovoru koji je BBC na srpskom dobio od Vlade Srbije „podatak koji je saopštila predsednica vlade predstavlja podatak do kojeg je došao SIPRU tim u svojim redovnim analizama, koje se zasnivaju na statistikama i metodologiji Svetske banke".

Poslednji dostupni podaci Svetske banke za to su - iz 2015. godine.

Tim za socijalno uključivanje je nedavno izradio Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva

U Srbiji je, prema njihovim podacima, 0,1 odsto stanovništva, odnosno 7.300 ljudi imalo potrošnju ispod međunarodne linije siromaštva koja je postavljena na 103,1 dinara, odnosno 1,9 američkih dolara dnevno.

„Iako su podaci iz 2015. godine, nije bilo većih izmena za godinu koja je za nama", navodi se u odgovoru ovog Tima.

Podatke na osnovu koga bi bilo moguće to i potvrditi - nemaju.

S druge strane, kako je navedeno u odgovoru Republičkog zavoda za statistiku, ni ta ustanova ne vodi evidenciju o ekstremnom siromaštvu.

Ekstremno siromašni su svi oni koji ne mogu da zadovolje osnovne potrebe za hranom.

U ekstremnom siromaštvu u svetu živi 1,3 milijarde svetske populacije, sa manje od 1,25 dolara dnevno.

Apsolutno i relativno siromaštvo

Osoba koja nema dovoljno prihoda da zadovolji životne potrebe, ne može da se zaposli, nema odgovarajuće stambene uslove i adekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama, prema zakonskoj definiciji je - siromašna.

Siromaštvo se u Srbiji meri kroz dve kategorije - kao apsolutno i relativno siromaštvo.

Apsolutno siromaštvo podrazumeva nemogućnost da se zadovolje osnovne, bazične, minimalne potrebe, dok relativno siromašni ne mogu da ostvare životni standard koji je odgovarajući u odnosu na društvo u kome žive.

Svi oni koji su tokom 2017. godine imali manje od 12.045 mesečno bili su apsolutno siromašni. Taj iznos predstavljao je liniju siromaštva i ispod nje je živelo 7,2 odsto stanovnika, odnosno oko pola miliona ljudi.

Relativno siromaštvo ujedno predstavlja i prag rizika siromaštva. Taj prag je u Srbiji 15.600 dinara i niži nego u bilo kojoj članici Evropske unije, izuzev u Rumuniji.

Ko je u riziku od siromaštva?

Svi oni koji mesečno na raspolaganju imaju manje od 15.600 dinara su u riziku od siromaštva.

Ovaj iznos je, prema poslednjim dostupnim podacima iz 2017. godine predstavljao prag rizika od siromaštva.

Kako se navodi u Trećem nacionalnom izveštaju o socijalnom uključivanju, ova stopa smanjena je u odnosu na prethodni period.

Međutim, ukoliko prelistate Drugi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, naići ćete na podatak da je ova stopa 2012. iznosila 24,6 odsto.

Iako je reč o izveštaju za period 2011-2014, podataka za ostale godine nema.

Novčanu socijalnu pomoć u Srbiji dobija oko 268.000 stanovnika, a kroz program narodne kuhinje 35.300 korisnika ljudi u 77 mesta u Srbiji dobija dnevni obrok.

I dok brojke i zvaničnici kažu jedno, osećaj je drugačiji, pa tako subjektivni osećaj siromaštva ima dve trećine stanovnika.

Toliko ih je u istraživanju objavljenom prošle godine, na pitanje o mogućnostima da „sastave kraj s krajem" odgovorilo sa „teško" i „veoma teško". Srbija je i po ovom podatku u vrhu u poređenju sa zemljama EU.

Stopa rizika od siromaštva

Mada je premijerka u obraćanju navela da je i stopa rizika od siromaštva smanjena, ni to izgleda nije tako.

Kako RZS navodi na sajtu, stopa rizika od siromaštva je 2017. godine iznosila 25,7 odsto.

To znači da četvrtina stanovnika Srbije, odnosno oko 1,8 miliona ljudi živi u riziku od siromaštva.

Taj podatak se u poslednjih nekoliko godina kreće oko 25 odsto, ali rezultati iz 2017. u odnosu na prethodnih nekoliko godina ne potvrđuju reči premijerke Ane Brnabić posle predstavljen Trećeg nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva.

Poređenja radi, ova stopa je 2016. godine bila 25,5 odsto, a tokom 2015. i 2014. - 25,4.

Podaci za 2018. nisu još objavljeni.

Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodraga Savića, izjava premijerke potvrđuje da su izbori blizu, te da treba šminkati stvarnost.

„Kamo sreće da je sve tako kako predsednica vlade kaže. Nažalost, svakodnevnica je daleko od toga. Pripadamo samom kraju evropskih zemalja po nivou razvijenosti, sa procentom siromaštva koji jeste smanjen u odnosu na period ekonomske krize, ali je i dalje vrlo visok", kaže Savić.

Kako objašnjava, naročito zabrinjava visoka stopa rizika od siromaštva.

„Siromaštvo ne pogađa samo tradicionalno područje južne i jugoistočne Srbije, već je zastupljeno i u delovima koji se smatraju razvijenim."

Kako kaže, čudi ga da je predsednica vlade izašla sa takvim stavom, s obzirom na to da je siromaštvo prisutno i u mnogo razvijenijim zemljama nego što je Srbija.

Na izjavu premijerke Brnabić reagovao i je Sindikat Sloga, ocenivši da je tvrdnja da je u Srbiji iskorenjeno ekstremno siromaštvo - neistina.

„Tvrdnja da je iskorenjeno ekstremno siromaštvo, kao i da je smanjena stopa rizika od siromaštva, veliko je licemerje, prezir i nipodištavnje sopstvenog naroda", navodi se u saopštenju tog sindikata objavljnom na sajtu.

Dodaje se da je „cela Srbija u realnom i velikom siromaštvu i na stotine hiljada građana svake nedelje šetnjama pokazuje svoje nezadovoljstvo koje premijerka očito prezire, budući da je nedavno izjavila da joj smetaju protesti, jer je onemogućavaju da radi u tim uslovima".

Pročitajte OVDE ko to traži srpske radnike.

Izvor: BBC News (na srpskom)