Piše: Mihailo Medenica
Vidite, gospođo Brnabić, da je u Vama išta osim puke i puste praznine, i te odvratne mešavine patološkog straha od Aleksandra Vučića i prezira prema njemu koji iz istog tog straha definišete kao ljubav- ne bi Vam palo na pamet da tako ogavno slažete kako je u Srbiji iskorenjeno ekstremno siromaštvo!
Da niste tek puki saučesnik u njegovim nepočinstvima prema Srbiji najpre siromaštvo ne biste tako okrutno stepenovali, jer zaista ne shvatam razliku između ekstremnog i neekstremnog siromaštva, osim ako za Vas u tom besramlju mučenici koji život žive kao doživotnu robiju bez prava na pomilovanje nisu ekstremno siromašni već ekstremno glupi pa ne shvataju da su bogatiji duhom što su siromašniji trbuhom?!
Da imate obraza, svog a ne odraza Vučićevog đona namesto obraza, videli biste Srbiju po kojoj starost bezmalo proklinje svako novo jutro, jer još jedan dan znači još jednu kletvu!
Videli biste suvonjave ruke kako se bore s poklopcima kontejnera da iz njih proberu nešto što će zavarati glad i pomisao na dostojanstvo izgubljeno u nekim dalekim, jučerašnjim kontejnerima!
Videli biste roditelje u urliku za pomoć bolesnom detetu koje život deli na sate što je uspelo da otme od…
Videli biste decu bez osmeha. Ima li išta tužnije od deteta bez osmeha, gospođo đononoscu?!
Pristaje li osmeh gde tako divno kao na dečijem licu, a lica ko da su sve muke ovozemaljske utrle staze na njima…
Videli biste trdudnice što te blagoslovene stomake nose ko greh, kao kaznu, kao beleg da su šta neoprostivo skrivile pa im valja zlopatiti se doveka!
Videli biste šumu, nepregledne šume pruženih ruku i pognute glave za njima što klimnu, il padnu, kad se u dlan skotrlja koji dinar milostinje!
Videli biste desetočlanu porodicu kojoj su vaša pseta, psine, stoka bezrepa, isključili struju zbog duga od nekoliko destina hiljada dinara, dok Vam se jataci zore u plenu bahatih hajdučija!
Videli biste nebrojeno takvih porodica, samo da Vamnije uzalud očinjeg vida!
Videli biste mlade kako odlaze. Ne beže, odlaze nevoljno, odlaze zakleti da se vrate, a vratiće se…
Ima li ekstremnijeg siromaštva negoli kad vam najumniji spakuju kofere i odu?!
Kojim ćete bogastvom, kakvom lažnom ivesticijom i potemkinovskim kapitalnim projektom “iskoreniti to siromaštvo”?!
Da Vam je, obraza, rekoh, videli biste Srbiju koju ste načinili sekundarnom sirovinom!
Videli biste ekstremno bogatu fukaru kojoj ste dozvolili da člansku kartu stranke načine platnom, bez limita!
Videli biste ekstremno proste, mizerne, dvopadežne, zadrigle i pouzećem doškolovane kako ekstremno teraju Srbiju da se za probrano društvo istovetne fukare uvija oko šipke ko precvala striptizeta!
Videli biste, na posletku, da stojeći pred ogledalom nema nikakvog odraza do oblaka dima i opsene od koje ste sačinjeni da sedlate rage gospodaru dok galopira kroz laži, obmane, izdaju i rasprodaju na komad i kilo ove naše divne i svete mučenice!
Šta god da ste tako prilježno iskorenili simoraštvo nije, već nada čovekova da neće doveka život vući za sobom ko bukagije!
To jeste iskorenili, i to ekstremno!
Za vama neće ostati ni pepelište a kamoli kakva crnica da se poseje neko bolje sutra!
No, znajte, siromaštvo sužnjih ništavno je naspram siromaštva, bede, jalovišta vaših duša!
Tu više ništa ne raste niti uspeva- nad tom se statistikom zamislite a ne nad bednim grafikonima kojima umirućeg ubeđujete da mu nije ostao još samo koji dan, već da je mnogo godina za njim…
Kako je premijerkino obezbeđenje napalo opozicionare, pogledajte OVDE.
Izvor: Dva u jedan
