Još jedan 17. februar, otkako je na taj dan pre 11 godina u Prištini jednostrano proglašena nezavisnost, Kosovo je dočekalo bez međunarodnog priznanja i stolice u Ujedinjenim nacijama. Od 193 članice svetske organizacije, njihovu državnost podržava 98 zemalja, dok je njih trinaest takvu odluku suspendovalo.
Tokom protekle godine, kosovske vlasti doživele su još jedan fijasko na međunarodnoj sceni gubitkom trke za ulaz u Interpol, u Hagu su pred Specijalizovanim tužilaštvom počela ispitivanja bivših komandanata OVK, sa Albanijom su potpisale sporazum o uspostavljanju zajedničkih graničnih prelaza, pružajući još jedan argument strepnjama da se klupče projekta velike Albanije polako odmotava. Istovremeno, dijalog sa Beogradom dovele su u ćorsokak uvođenjem taksa od sto odsto na robu iz centralne Srbije i BiH, kršeći CEFTA sporazum, i navodeći svog najvećeg saveznika, Ameriku, da sa njima prozbori jezikom sankcija.
Prema oceni direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića, Albanci na Kosovu i Metohiji nemaju mnogo razloga da budu radosni na 11-godišnjicu jednostrano proglašene nezavisnosti.
- Podrška jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova se topi, i broj zemalja koje su povukle odluku o priznanju je sada već dvocifren. Era slavodobitnih juriša Prištine na članstvo u međunarodnim organizacijama i institucijama je okončana. Ekstremističke političke strukture koje su na vlasti u Prištini gube podršku čak i najvećih sponzora samoproglašene kosovske nezavisnosti. Mladi odande u buljucima beže trbuhom za kruhom, nezaposlenost je rekordna, a socijalno-ekonomska situacija katastrofalna - navodi Đurić, zaključujući da se san Albanaca sa KiM pretvorio u košmar.
Posledica bi, kako kaže, mogla biti, ne otrežnjenje, već dodatna radikalizacija njihove političke scene i eskalacija društvene nestabilnosti.
Da Kosovo nije odmaklo daleko od one pozicije u kojoj je bilo u momentu proglašavanja nezavisnosti i da od Srbije zavisi dokle će stići, smatra Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije. On kaže, za naš list, da priznavanja kosovske nezavisnosti nisu zavisila od njih, već od onih koji su taj potez podržali, dok su, u međuvremenu, zahvaljujući diplomatskoj akciji Beograda, odluke o priznavanju počele da se poništavaju.
- Velike svetske sile, Rusija i Kina, žele da se kosovsko pitanje vrati u okvir Rezolucije 1244 i pod okrilje Ujedinjenih nacija. Sve ove godine Kosovo ekonomski nije napredovalo, i jedino što danas imaju, a što nisu imali 2008, jeste vojska koju su protivzakonito proglasili. NJihova perspektiva zavisi od drugih, a prevashodno od odluka Srbije - navodi Gajić.
Kosovsku pustolovinu u poslednjih 11 godina, Milovan Božinović, bivši ambasador pri OEBS i u Nemačkoj, vidi kao pogrešan projekat NATO:
- Samostalno Kosovo jeste bila želja Albanaca koji tamo žive, ali je ono projekat SAD i Alijanse, a praviti samostalnu državu na tuđoj teritoriji je ne samo nezakonito, već je i težak poduhvat. Pokazalo se da ne ide lako, kako su zamišljali. Albanci su dobili to da nema srpskih vlasti na KiM, ali nisu napravili državu.
Božinović smatra da Srbija, iako po ovom pitanju naspram sebe ima jaku silu, ipak ima očuvanu poziciju, jer se sa Beogradom razgovara o rešenju, premda se mislilo da je posao gotov i da će kosovski projekat odavno pobrati aplauze međunarodne zajednice.
Ono što je izvesno, kada god da do toga dođe, i u kom god formatu se najviši predstavnici Beograda i Prištine budu sledeći put našli za istim stolom da bi pregovarali, biće to još jedan sastanak zvaničnika države Srbije i predstavnika privremenih institucija Kosova i Metohije, teritorije na kojoj su i dalje prisutne međunarodne civilne i bezbednosne misije.
Ključne zemlje planete, kao ni pet članica Evropske unije, ne mrdaju sa svojih pozicija oko KiM. Sve to pokazuje da agresija prema Srbiji i otcepljenje dela njene teritorije ne samo da nisu bili moralno opravdani, već nisu ni politički, ni pravno ispravan čin. Čitava ova priča, čiji rasplet tek predstoji, može da bude lekcija u udžbenicima međunarodnih odnosa - ocenjuje Božinović.
Šta u Minhenskom izveštau piše o Srbiji, pogledajte OVDE.
Izvor: Večernje novosti
