Prošle godine, svetske centralne banke su dodale 651,5 tona zvaničnim zlatnim rezervama, pošto je veći broj banaka prešao na plemeniti metal kao zamenu za novčane rezerve, podaci su Svetskog saveta za zlato. Neke zemlje, poput Rusije i Turske, povećale su svoje zlatne rezerve, dok su istovremeno znatno smanjile udeo u dolarima. Indija, Kina, Kazahstan, Irak, Poljska i Mađarska bile su među ostalim velikim kupcima žutog metala.
Neto prodaja zlata iz centralnih banaka je, kako se izveštava, ostala beznačajna, ukupno manje od 15 tona, a Australija, Nemačka, Šri Lanka, Indonezija i Ukrajina su činile skoro celokupnu cifru.
Dok se neke zemlje odlučuju da zadrže svoje zalihe u zlatnim polugama na domaćem nivou, druge još uvek veruju svojim dragocenim rezervama u centralnim bankama drugih zemalja. Držanje ovih vrednosti u Parizu, NJujorku i Londonu postalo je popularno za mnoge zemlje u razvoju.
Engleska Banka već godinama čuva 80 tona australijskog zlata. Međutim, britanski regulatorna agencija nije dozvolila Australiji da izvrši odgovarajuću reviziju svojih zaliha zlatnih poluga. U pokušaju da sazna šta se desilo sa australijskim zlatom, RT je razgovarao sa Ronanom Menlijem, analitičarem za plemenite metale kopmanije "Bulion star" iz Singapura.
Banka Australije tvrdi da ima 80 tona plemenitog metala. Gotovo sve zlatne poluge zemlje su pohranjene u trezorima Banke Engleske u Londonu, sa vrlo malom količinom zlata pohranjenog u sedištu Banke Australije u Sidneju. Međutim, postoje pitanja da li je zlato još uvek tamo, navodi Menli.
"Nikada nije bilo nezavisnih fizičkih revizija ovog zlata, što znači da ne postoji način da se potvrdi tvrdnja Banke Australije da poseduje zlato, za koje tvrdi da ima", rekao je Menli za RT.
Najnovija, delimična, revizija australijskih rezervi zaliha zlata je navodno sprovedena 2013. godine, ali rezultati provere nikada nisu objavljeni ni od strane Banke Engleske ni od strane Banke Australije, a zahtev za informaciju je odbijen.
„Tokom poslednjih 20 godina, Banka Australije takođe priznaje da je veliki deo njenih zaliha zlata posuđen na tajnovitom londonskom tržištu pozajmljivanja zlata, ali ne postoje nikakve informacije o bilo kojoj od ovih transakcija pozajmljivanja", dodaje Menli.
„Odbijanje Banke Australije i Banke Engleske da urade bilo koju od ovih stvari je veoma sumnjivo. Prema tome, nema načina da se kaže da Banka Australije ima 80 tona zlata za koje tvrdi da ima.”
Banka Australije je učestvovala na tržištu pozajmljivanja zlata, povremeno pozajmljujući gotovo sve svoje zlatne fondove više od 30 godina, tvrdi Menli. Kreditna aktivnost se navodno pogoršala tokom protekle decenije. Zarada od pozajmljivanja zlata iznosila je samo 0,71 milion dolara tokom poslednje finansijske godine.
Prema rečima Menlija, podnošenje dokumenata o poslednjoj reviziji količine zlata „će prouzokovati ili se može očekivati, prouzrokovati štetu" dobrim odnosima između Bane Engleske i banke Australije.
„Pravi razlog zbog kojeg Banka Engleske ne dozvoljava pravilnu reviziju zlatnih poluga i pravi razlog da nikada neće pružiti korisnicima usluga centralne banke odgovarajuće izveštaje je da Banka Engleske želi potpunu tajnost o pozajmljivanju zlata i gde se nalazi posuđeno zlato“, rekao je Menli za RT.
Pročitajte OVDEšta se to napeto dešava oko Gibraltara.
Izvor: vostok. rs/RT
