Kako izveštava francuski dnevni list Le Monde, pukovnik Fransoa Režis Legrier, zapovednik 68. artiljerijskog afričkog puka, sada reskira da bude kažnjen zbog svojih otkrića o neuspeloj strategiji koju provodi zapadna koalicija za navodnu borbu protiv ID u Siriji.
Francuski list piše: “Vojni vrh mu prigovara što svoj izveštaj nije podneo nadležnima po hijerarhiji i što je govorio bez da je čekao povratak u Francusku, gde je po pravilu službe prvu “povratnu informaciju” trebao da da generalima u okviru tradicionalno tajnog “Završnog izveštaja” na kraju misije. Zbog ovog istupa pukovnik Legrier treba da bude kažnjen.
Članak pod naslovom “Bitka za Hajin – Taktička pobeda i strateški poraz?”, koji je napisao pukovnik Fransoa Režis Legrier, uklonjen je s internetske stranice časopisa, ali ga je istoričar i bivši pukovnik Mišel Goja komentirao na svom blogu.
Komentarišući članak pukovnika Legriera, Mišel Goja tvrdi da je “na granici između Iraka i Sirije Hajin bio poslednje utočište pod kontrolom Islamske države, pa je njegovo osvajanje značilo poraz neprijatelja u smislu teritorija, ali sigurno ne i kao organizacije”. Pukovnik Legrier, koji je zapovedao francuskom artiljerijskom grupom na licu mesta, bio je na čelu te bitke, stoga su njegove analize i svedočanstva još dragoceniji.
Kako je 2000 terorista s kalašnjikovima pet meseci pružalo otpor američkoj koaliciji?
Legrier polazi od jednostavnog pitanja, objasnio je Goja: “Kako se položaj koji je kontrolisalo dve hiljade naoružanih boraca pet meseci mogao odupreti takvim koalicijskim snagama?”
“Zapitajmo se to kada uzmemo u obzir ukupne resurse nacija koje se bore protiv Islamske države, govoreći o stotinama milijardi evra proračuna, desecima hiljada borbenih aviona, helikoptera, vatrenog oružja, tenkova i miliona vojnika. Ovim izračunom dobivamo najveću vojnu silu u istoriji čovečanstva. Zar ta sila 2000 boraca naoružanih kalašnjikovima nije trebala da slomi u nekoliko dana, ako ne i nekoliko sati? Odgovor je očigledan, ta koalicija nije želela da reskira vlastite vojnike”, citirajući pukovnika Legriera piše Mišel Goja.
Štaviše, Legrier upozorava da “Islamska država” s padom Hajina nije umrla i da će njeni simboli ostati. Kad su Mosul, Raka i Hajin uništeni “da bi bili spašeni”, što su reči jednog američkog pukovnika u Vijetnamu, zar smo zaista izašli kao pobednici? Budući da je očigledno da ta razaranja nisu bila neutralna i da se odbilo preuzeti značajnije rizike za vojnike, to su učinili Iračani ili Sirijske demokratske snage, koji su ionako tamo, ali na nas pada gotovo sva odgovornost za stradanja civila. Uprkos svim preduzetim merama opreza, “nulta stopa smrtnosti” za nas znači “mnoge smrti” među lokalnim civilnim stanovništvom i području koje drže naši neprijatelji”, pojašnjava pukovnik Legrier.
Legrier i Mišel Goja se žale da je, između ostalog, Francuska, ili bolje rečeno francuska vlada, sledila strategiju Sjedinjenih Država i nije sprovodila istu taktiku kao u Maliju gde su, prema njihovom mišljenju, francuske snage porazile islamiste.
“Politički opis ovog rata protiv “Islamske države” je Potemkinovo selo, ali vrlo transparentno Potemkinovo selo. Mi zapravo vidimo da se uopšte ne borimo protiv neprijatelja i da radije prikazujemo naše vojnike na ulicama Pariza, nego da ih pošaljemo neprijatelju, što je inače njihov razlog postojanja. Radije savetujemo i bombardujemo, što nas čini zavisnima o Amerikanacima, jedinim koji masovno mogu udarati izdaleka. Da, i više volimo da se drugi bore nego mi, što nas opet čini zavisnim o njihovim planovima”, piše Mišel Goja.
“Rečeno mi je da članak pukovnika Legiera više nije dostupan na stranici “National Defense Review" i više ga ne vidim na internetu. Ne usuđujem se ni na sekundu da zamislim da pametno promišljanje i zabrinutost za efikasnost francuske vojske mogu da budu predmet bilo kakve cenzure, na primer, kabineta ministara. Ne usuđujem se da zamisli da se vraćamo tim glupim praksama koje su u prošlosti uvek bile uvod u velika razočaranja”, zaključio je Goja.
Britanski operator prenosa novca MoneyTO pokrenuo je slanje doznaka u Srbiju dodajući ovu balkansku zemlju u rastuću listu zemalja gde se trenutno pruža takva usluga. Pročitajte OVDE detalje.
Pročitajte OVDE kakav je to govor Lavrova na Minhenskoj konferenciji izazvao pažnju u svetu.
Izvor: Le Monde / La voie de l’épée/logicno. com/L.R
