Sve češće pitanje je - šta dalje?

Vlast se optužuje za gušenje demokratije, samovolju, kontrolu medija, ugrožavanje ljudskih prava i kontrolu izbornog procesa.

Iz redova dela opozicije stižu najave bojkota parlamenata na svim nivoima, kao i Ugovora sa narodom za koji će tražiti podršku svih učesnika protesta.

„Mislim da je ovo poslednji trenutak da to urade", kaže za BBC na srpskom glumac Branislav Trifunović, jedno od glavnih lica protesta.

Međutim, nikakav vid dijaloga između vlasti i opozicije za sada nije ni na vidiku.

Narodni poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović kaže da ne zna ni sa kim bi trebalo razgovarati.

„A ko je lider? Sa kim da razgovaramo i na koji način?" kaže on za BBC.

Ima li mesta za dijalog?

Opozicionar Borko Stefanović je krajem prošle godine u Kruševcu ulazio na tribinu Saveza za Srbiju i pozdravio ljude pred vratima sale. Osvestio se pola minuta kasnije krvave glave i košulje.

„To je verovatno bio bokser, bilo je i nekih šipki, dobio sam jak udarac u zadnjem predelu glave i odmah pao u nesvest. Jedan kolega je izgubio tri zuba", kaže Stefanović za BBC na srpskom.

Ovaj napad pokrenuo je talas protesta u Srbiji - od prvih šetnji za zahtevom „Stop krvavim košuljama" do pokreta opšteg nezadovoljstva „1 od 5 miliona" koji na ulici svake subote iznosi zahteve za demokratizacijom društva i smenom „autoritarne vlasti Aleksandra Vučića".

Parola „1 od 5 miliona" je i potekla kao reakcija na Vučićevu izjavu da „neće ispuniti nijedan zahtev (demonstranta), makar ih se skupilo 5 miliona".

Retorika je u međuvremenu ublažena, pa se tako od predsednika moglo čuti da je spreman da razgovara sa građanima, ali ne i sa „lažovima iz opozicije".

Osim zahteva da se pronađu nalogodavci i napadači na Borka Stefanovića, na ulicama se tražilo da se kazne organizatori i počinioci napada na Milana Jovanovića - novinara iza Grocke koji je istraživao korupciju u opštini i kome je zapaljena kuća dok je on u njoj spavao - kao i da se reši ubistvo Olivera Ivanovića.

Atentat na Olivera Ivanovića - godinu dana posle

Policija je u međuvremenu uhapsila napadače na Stefanovića i Jovanovića.

Pod sumnjom da je naručio paljenje kuće Jovanovića uhapšen je predsednik opštine Grocka i član Glavnog odbora SNS Dragoljub Simonović.

Za Đukanovića to znači da je vlast ispunila zahteve.

„Ono što su dali kao zahteve, to je nenormalno, to ne bi napisao srednjoškolac. Oni žele da glume žrtvu i galamom internacionalizuju problem", odgovara Đukanović na pitanje da li postoji scenario u kome vlast razgovara sa demonstrantima i opozicijom.

„Više se ne sećaju krvavih košulja, suština svega je smena Aleksandra Vučića", kaže on.

Đukanović kaže da i on i njegove kolege svakodnevno dobijaju pretnje, među kojima i pretnje smrću, a ne samo opozicionari.

„Vidim po nekim našim kolegama da je to zastrašivanje počelo da deluje, zato sam pozvao na suprotstavljanje na svakom koraku. Nemaju čega da se plaše, koga će, bre, oni da lustriraju?", kaže Đukanović.

Borko Stefanović kaže da će od vlasti tražiti odgovor na zahteve, ali da mu se ne nadaju.

„Mi smo pre dva meseca okupili opoziciju i napravili dokument sa konkretnim zahtevima za omogućavanje slobodnih izbora. Poslato je vlasti i svim međunarodnim organizacijama. Apsolutno niko nije reagovao", kaže Stefanović.

Taj dokument će, kaže, biti sastavni deo Ugovora sa narodom.

„Ali s obzirom na to u koju su fazu protesti došli, mislim da se svodi na to da ovaj režim ode što pre", kaže Stefanović.

Ugovor sa narodom

Iako dokument koji se u medijima naziva Ugovor sa narodom još nije u javnosti, Stefanović kaže da se na njemu ozbiljno radi i da će uskoro izaći pred građane.

„Ugovor će imati jasne smernice o neučestvovanju na nelegalnim, nefer i nedemokratskim izborima, napuštanju svih skupština u kojima se opozicija tretira na najgori mogući način", kaže Stefanović.

Dodaje da će se konkretizovati borba za slobodne izbore, a ako fer uslovi uspeju da se izbore na ulici, postoji ideja o zajedničkom nastupu.

„Ako i kada budemo išli na te izbore, potrebno je da idemo na zajedničkoj listi - opozicija, građani, nezaposleni, poljoprivrednici, strukovna udruženja i tako dalje", objašnjava on.

Konačan cilj je - formiranje „vlade stručnjaka", sa mandatom od godinu dana i jasnim spiskom stvari koje treba da uraditi, kaže Stefanović.

Dok se tekst takozvanog Ugovora sa narodom čeka, sve je više zagovornika bojkota institucija i izbora kao dodatni oblik pritiska na vlast.

Među njima je i Inicijativa Ne davimo Beograd - pod čijom zastavom su organizovani neki od prvih uličnih protesta u Beogradu protiv vlasti Srpske napredne stranke - koja je objavila je listu svojih predloga.

Kad politička scena zameni pozornicu

Jelena Anasonović, apsolventkinja Fakulteta političkih nauka, jedna je od onih koji su nakon pobede Aleksandra Vučića na izborima za predsednika Srbije 2017. godine preko društvenih mreža poveli proteste „Protiv diktature".

Do tada anonimni studenti su na ulice izveli stotine kolega koji su nedeljama svakodnevno dovodili u pitanje regularnosti tog izbornog procesa.

Više od godinu dana kasnije, sa ljudima koje je tada upoznala ponovo je na ulici. Ovog puta je napad na Stefanovića bila „kap koja je prelila čašu".

„Tada smo shvatili da je vreme da se ljudi okupe. Dalje je krenulo stihijski i ljudi su imali šta da kažu na ulici", kaže ona.

Već na prvom protestu u Beogradu se, kaže, okupilo više ljudi nego što je bilo ko očekivao.

Prvi zahtevi ticali su se slučajeva napada na političare i novinare.

Anasonović objašnjava da se tokom dva meseca protesta formirala i druga grupa zahteva usmerenih ka medijskim slobodama i načinu izveštavanja RTS-a.

„Dodatak tome je zahtev da predsednik Vučić objavi plan za rešavanje pitanja Kosova. Mi ne znamo o čemu on pregovara sa Hašimom Tačijem ili bilo kojim drugim državnikom", kaže ona.

Hapšenja u slučajevima napada na Stefanovića i Jovanovića Anasonović vidi kao „male ustupke" koje vlast pravi kako protesti ne bi uzeli maha.

Sa tim je saglasan i Borko Stefanović.

„Jeste to je u velikoj meri jedna od prvih stvari koje je protest uspeo da postigne, zato što je vlast u panici i pokazuje da se njihova kula laži i kriminala drma", izričit je Stefanović.

Na protestima prethodnih godina u Beogradu, organizatori su jasno stavljali do znanja političarima opozicije da nisu dobrodošli. Sva je prilika da ni ovog puta učesnici neće reći da podržavaju neku od partija.

Ipak, kolone su gušće, a u njoj su i političari.

Branislav Trifunović (u sredini) drži mikrofon novinaru Milanu Jovanović (desno) tokom obraćanja učesnicima protesta. Karikaturista Dušan Petričić (levo) takođe je bio među govornicima
„Da mi je neko rekao da ćemo imati desetine hiljada na ulici i da ćemo dobiti želju i nadu opet, ne bih mu verovao", kaže on.

Na jednom od protesta Trifunović je u ime građana postavio zahteve i opoziciji.

Tražio je, kaže, plan - na koji način će kanalisati nezadovoljstvo građana i kako će ispuniti njihove zahteve.

„Očekujem da su se sabrali i da su shvatili šta smo im pričali. Da će svi oni zajedno da sednu da se dogovore oko osnovnih principa sa kojima mogu izaći pred građane.

Kakvi su dometi protestnih šetnji?

Izazov svakog protesta jeste rasipanje energije i zamor učesnika.

Ipak, više od dva meseca građani širom Srbije pokazuju istrajnost šetajući i po kiši i po snegu.

Koji su dometi ovakvog vida pritiska na vlast?

Srđa Popović, izvršni direktor Centra za nenasilnu akciju, za BBC na srpskom ocenjuje da su protesti u Srbiji deo svetskog trenda.

„Samo pogledajte naše susede Mađarsku i Rumuniju, potom Poljsku, Slovačku i Francusku, pa sve do talasa aktivizma u Americi i neverovatnu dinamiku protesta u Latinskoj Americi. Sve to pokazuje da demokratija i te kako mrda", kaže Popović.

On objašnjava da postoje dve vrste protesta - reaktivni i proaktivni.

Žuti prsluci u Francuskoj su primer reaktivnog protesta, građani su nezadovoljni konkretnom merom. Protesti koji su doveli do 5. oktobra bili su proaktivni i imali zahteve koji su alternativa postojećem stanju, objašnjava on.

„Sadašnji protest u Srbiji, po rasprostranjenosti i obimu, je najveći u poslednjih šest godina. Međutim, ostaje da se vidi da li će ostati u reaktivni ili će iznedriti zahteve i vizije koje bi predstavljale alternativu", kaže Popović.

Kada su u pitanju taktike vršenja pritiska protestom, Popović objašnjava da postoje dve grupe - taktika disperzije, kada mnogo ljudi radi mnogo malih stvari na različitim mestima i taktike koncentracije, kada je mnogo ljudi koncentrisano na istom prostoru.

Potonje izazivaju veću medijsku atraktivnost, dok taktike disperzije, što su kreativnije mogu imati veći efekat, objašnjava Popović

„Prelomni trenutak svakog protesta je kada se u njega direktno uključuje politika, jer je uvek pitanje od milion dolara kako na to reaguju oni koji su na ulicu izašli upravo zbog politike", kaže Popović.

Prema njegovoj oceni, to je ono što čeka protest „1 od 5 miliona".

Međutim, kaže Popović, epilog uvek zavisi od toga kako na proteste reaguje vlast.

„Vlast 1990-tih je na građane slala policiju koja je šmrkovima polivala građane i to je bio najjači faktor mobilizacije. Sa druge strane, imamo primer predsednika Makrona koji je uspeo da otvori dijalog suočen sa nezadovoljstvom", objašnjava on.

Univerzitetska podrška

Svoju sliku stanja u društvu je podrškom protestima dalo i više od hiljadu univerzitetskih profesora, ali i mnoge javne ličnosti, glumci, umetnici i muzičari.

Jedan od prvih proglasa podrške demonstrantima stigao je, tradicionalno, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

U njemu se navodi da su „građanima Srbije ukinute političke, ekonomske, kulturne slobode", te da su „urušene institucije i primena zakona a opšti interes podređen političkim partijama".

Dodaje se i da su „nepotrebno čestim vanrednim izborima i hiljadama skupštinskih amandmana obesmišljena demokratska prava i parlamentarni sistem, a društvo gurnuto u političko nasilje".

Jedan od potpisnika, redovni profesor na Filozofskom fakultetu Ognjen Radonjić kaže da „ljudi traže sistemske promene".

„Mlade jedino zanima da završe fakultet i pobegnu. To je društvo koje smo mi stvorili", kaže Radonjić.

Oštru reakciju akademske zajednice izazvala je izjava ministra obrazovanja Mladena Šarčevića da među potpisnicima podrške protestima „nema ozbiljnih imena".

Radonjić objašnjava da je efekat ove izjave bio da se više profesora priključilo protestu.

„Za samo jedan dan se potpisalo 300 novih profesora i naučnika. Podršci su se priključili i iz inostranstva i veliki broj eminentnih ljudi zaposlenih u kulturi. Širi se front", kaže Radonjić.

On smatra da je dužnost profesora u svakom društvu da „brane javni interes" i da ne bi trebalo da se politički angažuju.

Ističe i da se na čelo institucija umesto stručnih postavljaju kadrovi lojalni vlasti, dok su na funkcijama vlasnici „lažnih diploma".

„Bilo kakvo protivljenje tome se guši pritiscima. U takvom društvu dijalog nije moguć, a društvo u kome raspravljaju samo istomišljenici ne može da napreduje", zaključuje Radonjić.

Kako izgledaju zahtevi protesta formulisani do sada:

1. „Rastuće nasilje":

otkrivanje nalogodavaca i napadača na Borka Stefanovića
otkrivanje nalogodavaca i napadača na novinara Milana Jovanovića iz Grocke
otkrivanje nalogodavaca i ubica Olivera Ivanovića
smena ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića

2. Sloboda medija:

objektivno izveštavanje RTS-a o protestu
pet minuta na javnom servisu za organizatore protesta
jednaku zastupljenost političkih aktera na javnom servisu
smene direktora javnog servisa Dragana Bujoševića i urednika Informativnog programa RTS-a Nenada LJ. Stefanovića

3. Objavljivanje plana za rešavanje pitanja Kosova.

Pročitajte OVDE sve o podloj taktičkoj igri Zapada oko Srbije.

Izvor: BBC na srpskom