Piše: Mihailo Medenica
Ne, Aleksandre Vučiću, nismo videli kako se “boriš kao lav za Kosovo i Metohiju”, jer ni ti niti tvoji prethodnici niste lavovi već puki strvinari i hijene što na Srbiju kidišu kao na ranjenu lovinu!
No, video sam ljude koji su se borili za Srbiju na Košarama, Paštriku, Bajgori, Drenici, Juniku, Račku, Orahovcu, Velikoj Hoči, Dečanima, Peći…video sam decu koja nisu uzmakla pred zverima ni stopu, video sam policajce, vojnike, braću ruske dobrovoljce, video sam možda i previše da bih ikome od vas poverovao da se bori za bilo šta osim puke i proklete vlasti, za sebe na tvom mestu jer presto Jude je, biće, za sve vas najskuplja srpska reč, jedino za šta valja postradati do zadnje kapi krvi.
Ne vaše, razume se…
Nije suština boriti se kao lav, Vučiću, jer lav se vodi instiktom, glađu, krvlju- za Kosovo i Metohiju se valja boriti kao čovek i to je više nego dovoljno.
To je sve što možeš i moraš da učiniš, jer čovek se ne bori za plen, već svoje, a šta je naše do Kosovo i Metohija?!
Gde se to rađamo i vaskrsavamo do tamo gde pala i opoganjena Samodreža nikad neće biti pala i opoganjena, jer kamen na zemlji je tek beleg gde se koren grabi za nebo iz same drobi presvete zemlje!
Lako je fukari da raspoluti kamen, ali teško je, nemoguće, da raspolute nebo i zemlju- tamjaništa te
Samodreže mirisna su vekovima- doveka!
Za to se bori, politikanstki harlekinu, kao čovek, mani se lavovanja i besramnih politikanstkih lovišta!
To je jedina bitka koju svako od vas, što kidišete na Vučićevu fotelju mora da vodi, ukoliko nije samo presto Jude, a sve će potonje pobede doći, verujte!
Dosta nam je lavova- trebaju nam ljudi!
Lav će pokleknuti- čovek neće!
Lav kidiše na slabije i nemoćne, čovek nikada! Čovek brani i ne da svoje!
U čoveku je Bog, s Bogom u sebi nemamo o čemu da pregovaramo s đavoljim nakotom Haradnajem i Tačijem!
S Bogom u sebi ne pregovaramo o metru svetinje, jer svetinja nije tuđa šuma pa da je metrimo, već Jordan- Srbije!
Gde mi ne verujemo u Gospoda veruje on u nas- ima li lepših dokaza te vere i ljubavi od Gračanice, Bogoridice LJeviške, Svetih Arhangela, Dečana, pećke svetinje, Deviča, Budisavca…
Nije to čovek zidao sebi u slavu već da mu potomci znaju gde Gospod konači pa ako kad padnu da imaju o šta da se prihvate i dograbe nebo…
Nije ovo mit, Aleksandre Vučiću, već suština Srbinova koja ga preplavi ko valna kad zanoći i osvane na Kosovu i Metohiji!
Zna za šta živi- zna za šta umire!
Mani se ti lavovanja, Judo, manite se takve rabote svi koji jurišate na njegov tron- ljudi nam manjka, zveri ima i previše!
LJudi, Vučiću i kompanijo, ljudi nalik malome Marku (tada je bio mali, mnogo je godina prošlo od tad, prezimena mu se ne sećam nažalost)- junačine iz sela metohijskog.
Jedino Srpče, rođeno, odraslo i sraslo s kalemovima žice oko sela.
Nekoliko metara detinjstva u jednu stranu, pa nekoliko metara u drugu i to je sve, a opet čitavo Kosovo i Metohija njegova!
Svakog se dana prokleta žica zarivala sve dublje u Markove ruke dok je razmicao da je preskoči, i svakog su ga dana deca nesoja tukla na livadi gde bi izašao da sedi i gleda kako se igraju.
I nisu mu mogla ništa- jer Marko se borio za Kosovo i Metohiju kao ČOVEK!
Marko je znao da ne čini ništa loše i da je livada njegovih pradedova!
Marko nije uzmakao ni koraka, Marko se nije plašio batina, Marka žica nije mogla da ustavi da bude živa Samodreža na toj livadi zavetnoj!
Marko nije lavovao već bio čovek, LJUDINA, raspeće na jednoj od hiljada Golgota Kosova i Metohije.
Ne trebaju nam lavovi, Vučiću, već ljudi, ali šta ti o tome znaš?!
LJudi, nalik onoj šaki odvažnih što ih pomenuh u ranijem pisaniju da kuražno stoje pred sudom u Katanićevoj braneći krvičnu prijavu podnetu za veleeizdaju protivu tebe i tebi nalik!
LJudi koji će danas stajati na Trgu Nikole Pašića pod jedinim zavetom koji imamo: “Stop izdaji Kosova i Metohije!”
LJudi koji neće ići ni za kim bez za suštinom- sve su pobede opela ukoliko ne sačuvamo liturgiju!
Neću ići za njima već stajati uz njih!
Zbog Markove livade, jer to su polja našeg postojanja…
Da li Milo može časno da ode sa vlasti, saznajte OVDE.
Izvor: Dva u jedan
