Prva naredna međuvladina konferencija na kojoj bi trebalo da budu otvorena nova poglavlja u pregovorima sa EU mogla bi se očekivati tek u junu, ocenili su učesnici skupa o evropskim integracijama.
Države članice EU na osnovu izveštaja o napretku odlučuju koja će poglavlja biti otvorena i kada će se to desiti, a učesnici današnjeg skupa o značaju rumunskog predsedavanja unijom smatraju da odlaganje njegovog objavljivanja svakako ne ide u korist Srbije, ali da ne bi trebalo da ima prevelike posledice.
Godišnji izveštaji o napretku zemalja Zapadnog Balkana trebalo bi da budu objavljeni u aprilu, a šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević kaže da će se to po svemu sudeći desiti tek nakon izbora koji se održavaju od 23. do 26. maja.
To, dodaje, otvara veliki izazov za Rumuniju, kao predsedavajuću Evropskim savetom, da do juna budu usvojeni zaključci o proširenju i ocena o otvaranju pregovora za države kandidate, među kojima je i Srbija.
"Doći ćemo u ozbiljnu stisku sa vremenom ako tek krajem maja izveštaj bude objavljen. Napredak u poglavljima se meri kroz godišnji izveštaj, ako on dodje tako kasno, kako će države članice uspeti da kvalitetno ocene da li je došlo do napretka i da mi pokažemo da je do napretka došlo", rekla je Miščević na skupu u organizaciji Centra za spoljnu politiku.
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić kaže da države članice EU ne žele da se bave proširenjem Zapadnog Balkana pre izbora. Navodeći da države članice EU na osnovu izveštaja odlučuju koja će poglavlja i kada biti otvorena, Grubješić smatra da odlaganje ne bi trebalo da ima prevelike posledice za Srbiju, ali da nam svakako ne ide u korist.
Navodi da bi prvu međuvladinu konferenciju tokom rumunskog predsedavanja, na kojoj bi trebalo da budu otvorena neka poglavlja u pregovorima sa EU, trebalo da očekujemo u junu.
"To bi za nas bila veoma dobra vest, jer imamo pet spremnih poglavlja, a u medjuvremenu ćemo verovatno završiti i poslati još neku pregovaračku poziciju", naglašava Grubješić i dodaje da Srbija ne treba da čeka da evropski izbori prođu, već da priprema što više pregovaračkih pozicija.
Sa njom je saglasan i Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike, koji ističe da je zbog Bregzita i evropskih izbora prirodno očekivati određeni zastoj u EU, ali da to ne bi trebalo da bude razlog za stagnaciju ili nečinjenje po pitanju procesa evropskih integracija.
On kaže da će odlaganje izveštaja o napretku država Zapadnog Balkana uiticati na mogućnost država članica da donesu neke važne odluke, prevashodno kad je reč o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom. "Države članice će imati manje od četiri nedelje da sagledaju i analiziraju izveštaj EK, a neke od njih moraju te izveštaje da analiziraju i u nacionalnim parlamentima", podseća Majstorović u izjavi novinarima.
Kad je reč o Srbiji, izveštaj će uticati na odluku država članica o otvaranju novih pregovaračkih poglavlja. "Verujem da će veliki deo članica želeti da vidi kako je Srbija u prethodnom periodu napredovala, koje reforme je sprovela, gde su određena kašnjenja i na osnovu toga će donositi svoje odluke o budućim poglavljima koja treba da budu otvorena do kraja godine", rekao je Majstorović.
Ambasadorka Rumunije u Srbiji Oana Kristina Popa ne želi da spekuliše o datumu objavljivanja izveštaja o napretku, ali navodi da će se Evropska unija u prvoj polovini godine suočiti sa velikim brojem izazova, poput evropskih izbora, Bregzita. "Čim se završe evropski izbori, mislim da će više fokusa biti na Zapadnom Balkanu", navela je Popa u izjavi novinarima.
Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder izjavio je da je realno da Srbija 2025. godine uđe u Evropsku uniju, i dodao da će Priština kad-tad morati da ukine takse na robu iz centralne Srbije, što je i preduslov da se dve strane vrate za pregovarački sto. Pročitajte OVDE još detalja.
Izvor: Tanjug
