Pravda

Piše: Slobodan Reljić

Valja obratiti pažnju kako je prošlih dana Aleksandra Vučića napregnut dok stoji iza premijerke na binama širom srpske države u predizbornoj kampanji „Budućnost Srbije“ i sluša snažne govore Ane Brnabić. Videlo se da tu ima nešto važno, a što predsednik mora i da pokaže i da sakrije, kao što uostalom stalno radi. Vreme je da se Srbima proda ona „dragocena“ roba koju smo uvezli pre nepunu godinu iz Hrvatske - da nema ništa normalnije, niti poželjnije u zemlji Srbiji, nego da „ROKO IMA DVE MAME, A ANA DVOJICU TATA“. Stigla je ta velika misao kao slikovnica za decu.

Za naše potrebe u toj poruci izvanrednoj moći će se promeniti imena. Zašto bi MILANČE i DOBRILA (lepa stara srpska imena) imali išta protiv da za paterice i materice vežu i oca i majku. Uostalom, lakše je „našoj deci“ da to pamte. Sad posle 20. februara još da se doda „samo da se sačuva mir u regionu“ i to može postati predizborni slogan sa kojim će SNS jurišati na izborima. U Vučićevoj Srbiji javno ponižavanje narodne volje je konstanta. 

Predsednik se svojevremeno žalio da ima otpora za takvu vrstu činjenja i među svojim najbližim, mislio je na porodicu, ali on neće odustati. Da bi nas „uveo u Evropsku uniju“ Srbiji treba zakon o istopolnim brakovima. Da li mislite da to Vučiću podmeću šetači? A ne: „Sklapanje gej brakova moglo bi da bude moguće u Srbiji od 2020. godine“, saznaje tabloid koji takve stvari dobija iz prve ruke. „Do tada bi, naime, trebalo da bude donet Građanski zakonik, čiji nacrt predviđa niz vrlo liberalnih zakona, koji pored istopolnih zajednica pravno regulišu i pitanja poput eutanazije i surogat materinstva.“

Ne bi se reklo da tabloid koji svaki dan citira i obožava Vladimira Putina ima ikakvu rezervu prema ovakvoj vrsti „liberalne promene“. Naprotiv. A Putin je, gledali smo to i mi, ispričao Oliveru Stounu kako je ruska Duma donela zakon koji zabranjuje „homoseksualnu propagandu među maloletnicima“. I objasnio da u Rusiji nema diskriminacije, nasuprot  „Sjedinjenim Državama (gde) četiri države, mislim, imaju krivičnu odgovornost, i ti zakoni kažu da su homoseksualci kriminalci“, ali zakon „teži da zaštiti decu koja treba da odrastu, da sazru, i tek potom donesu samostalnu odluku o svojoj seksualnoj orjentaciji. Samo im govorimo da ostave decu na miru.“ Svrha takvog zakona i mnogim ljudima na Zapadu zvuči razborito. Ali Srbija neće robovati pravoslavnom konzervativizmu. Doduše, ni Srpska pravoslavna crkva i njen patrijarh ne rekoše ni reč o tim „liberalnim promenama“!? 

Čitalac se verovatno seća kako je početkom maja prošle godine ministar bez portfelja, Nenad Popović preko tvitera izvikao u srpskoj javnost kako se u Srbiju uvoze gej slikovnica iz Hrvatske, a „u trenutku kada se kao država borimo da na sve načine podržimo rađanje“. „Moramo da stanemo na put onima koji žele da nas ubede da je u redu da 'ROKO IMA DVE MAME, A ANA DVOJICU TATA'“,  piskarao je ministar Popović. Vidi se da nije čovek od predsednikovog poverenja. 

I? Setićete se da su tabloidi prenosili (obratite pažnju da su u Srbiji glavni nosioci „liberalnih promena“ taloidi! ) kako je u Vladi Srbije „vođena živa“ rasprava u kojoj su Zorana Mihajlović i Jadranka Joksimović, neskriveno pokazivale šta o premijerki misle, a ona – naša kancelarka, takoreći srspka Angela Merkel, očajnički ukorevala Popovića kako nije očekivala da će joj „baš on“ to prirediti.

Premijerka ne samo da u uvozu gej-slikovnica nije nalazila ništa loše, nego se kao osoba s misijom osvrnula na „puč u Vladi“: „Volela bih da se moji ministri bave svojim poslom, a ne da iznose stavove za koje ih niko nije pitao.“ Ministri se u ovoj vladi, očigledno, doživljavaju kao deca predškolskog uzrasta. Kakvo zaustavljanje uvoza tog dragocenog materijala!? Ne dolazi u obzir! A taj koji pita za gej slikovnice „uvredio je jedan broj građana za koje radi i koji ga plaćaju“. Sramota, što se ne ugleda na premijerku koja radije vređa 95% građana, nego taj izvanredni „jedan broj“. Kome i ona pripada.

I onda je naša premijerka kao veliki stručnjak za digitalizaciju ali i za demografske obnove stanovništva objasnila neukom Popović da je „pomešao sve teme“, jer „natalitet i to da li ste gej ili niste nema nikave veze“.

E, sad je konačno jasno, na šta je kancelarka mislila. Trebaće joj slikovnice. I lično. A i za taj „jedan broj“ za koji će Građanski zakonik učiniti nešto što je za normalne Srbe nezamislivo: da dve žene zaključe brak! I da – „dobijaju decu“. Ali nema diskriminacije – mogu i dva bića koja na prvi pogled liče na muškarce. Kampanja za to najveće ljudsko pravo je već u toku. Tabloidi su još tada javljali „Ekskluzivno! Brnabićka s devojkom radi na bebi: Otkrivamo gde će pokušati vantelesnu oplodnju!“ Eto, demografska obnova i lični primer! Sram da bude svakog ko se sada hvata populista po Evropi koji su počeli da podrivaju i urušavaju veliko dostignuće evropske civilizacije – sodomiju. Druge civlizacije tu milenijumima kasne za evropskom. 

Jeste malo nezgodno uvoditi Srbima istopolne brakove dok najstarija Evropa, baš Italija, udara u kontrasmeru. Ali „velike ideje“ su u SNS-ovskoj Srbiji važnije od Srba. Uz pomoć SPS-ovskih bezbožnika. Mi ćemo se boriti za istopolne brakove kad se više ne bude borio niko. Neka nam se javi neko iz EU ko na najvažnijoj funkciji u državi ima gej-lice! 

Neće nas već napola protestantizovane za ovih šest godina SNS-ovske vlasti, zbuniti italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini koji je 10. avgusta prošle godine u katoličkom dnevniku La Nuova Bussola Quotidiana najavio promenu obrazaca za dobijanje elektronske lične karte. Tu sjajnu inovaciju “roditelj 1” i “roditelj 2” on će poništiti vraćajući ono banalno“otac” i “majka”. Vidite, dok mi u čizmama od sedam milja jurimo u EU i usvajamo evropske zakone a da i ne mislimo, Evropa beži sama od sebe. 

Doduše, šta ste drugo mogli i očekivati od tog zlog čoveka koji ne voli Emanuela Makrona a koji se opet decenijama muči u nedemokratskoj Francuskoj, s onom dobrom učiteljicom Brižit, jer ne može da javno ode s svojim dečkom iz specijalnih jedinica da, recimo, francuskim sportistima čestita uspehe. Vučićevska Srbija je to prevazišla, još septembra 2017. i to u mizoginom Istanbulu - kad je Ana s Milicom proslavljala srebro košarkaške reprezentacije na Evropskom prvenstvu. Tu se malo gicao selektor Saša Đorđević, ali je posle priveden „stadu progresa“.

Zato se kod nas gotovo niko nije osvrnuo na Salvinijev anticivilizacijski zaokret, kad se obrušio na velika dostignuća u sferi ljudskih prava: “Rečeno mi je da na veb stranici Ministarstva unutrašnjih poslova obrazac za podnošenje zahteva za elektronsku ličnu kartu uključuje nazive 'roditelj 1' i 'roditelj 2'“, pričao je taj divlji čovek koji se bratimi s Orbanom. I: „Službama je odmah naređeno da izvrše promene kako bi vratili definiciju oca i majke. To je mali korak, ali učiniću sve što je moguće i dopušteno Ustavom. Odbranićemo nukleus porodice koji se temelji na vezi između muškarca i žene.” 

Uh, uh, uh! Mora da su se Ana, Milica i prijatelji zgrozili. Jer mi se baš spremamo da i majku i oca bacimo i mutnu Maricu i da se uhvatimo evropskih vrednosti. Na pragu smo da Srbiju uvedemo u „porodicu evropskih naroda“ gde je ona stara porodica sasvim bespotrebna, kad – civilizacija odlučila da postane primitivnija od Srbije. 

Ali šta koga više briga za nasleđe Rimskog carstva, i Zapadnog i Istočnog, i hrišćanstva, imamo mi nove uzore. Evo recimo dobra Ukrajina. U Kijevu je najmasovniji državni događaj „gej-parada", koju obezbeđuje sedam hiljada (!) policajaca i koju propagira armija prozapadnih novinara. Kod nas pet hiljada policajaca i samo divizija SNS-ovskih i prozapadnih novinara. Manja smo država, manji resursi, a i zasad se od nas manje traži iz Imperije. Ali Aleksandar i Ana će to popraviti. Moramo biti najbolji u zaostaloj Evropi. Moramo porodicu da pretvorimo u prah i pepeo. Angela Merkel će nam pomoći u tome. Kad ode u zasluženu mirovinu, može s Tonijem da savetuje predsednika Srbije. Da se konačno rastosiljamo aveti prošlosti.

I neće nama Putin, Salvini i pet i po milijardi stanovništva na Zemlji biti uzor, i neće nama kao retrogradnoj Italiji „demografske politike biti mnogo važnija od problema javnog duga“. Dobro, donećemo i mi neku strategiju, kao prava evropska zemlja, ali će se znati rezultati: sve manje dece i sve više velikih karijera u fabrikama kablova koje će otvarati strani invetitori! 

Šta će nama Srpčad od oca i majke, evo prva ministarka je pokazala da može drugačije. Ovo je XXI vek! Ne rađaš po logici prirodnog determinizma, ovo je vreme ljudi slobodnih od starog morala i Božjih zakona. Uzmeš mustru iz Brisela, ubaciš u Građanski zakonik i: naručiš dete kao porciju kineske hrane za večeru. Malo se igraš popodne, ako ti karijera dozvoli. A i nikad se ne zna s tim genima. Možda „našoj deci“ o kojoj se toliko brinu Vučić i Dačić odnekud izbije pelcer s Kosovskim zavetom. A kad je nešto „veštačko“ i kad nije veštičije, manja je šansa da se to pojavi. Ova vlast se jasno i glasno obavezala da će sve rešiti jednom za svagda.    

Hteti danas običnu Srpčad je „aut“. E, zato nama premijerka sprema novi zakon, evropski, naravno. Ali ne ove salvinijevske Evrope koja dolazi, već one koju reprezentuju Makron i Angela. Što je i normalno, jer tako Ana lobira i za najveće dostignuće svog života (ko nije za sebe nije ni za svoju zemlju!). Ovo će se u San Francisku izučavati kao „Anina misija“. „Otpor“ i Srđa Popović će joj zavideti. Ovo je, ipak, suptilnija operacija. Tako dok predsednik bude radio na tome da se Srbija oko Kosova ne drži svog Ustava k'o pijan plota, kancelarka će da Nacrt progura u Vladi a onda da ga baci pred Narodnu skupštinu – predlog zakona posle koga će Srbija postati „evropska zemlja“.
Evo ovako. „Francuski predsednik Emanuel Makron nema dece. Nemačka kancelarka Angela Merkel nema dece. Britanska premijerka Tereza Mej nema dece. Italijanski (sad već bivši!) premijer Paolo Đentiloni nema dece. Holandski premijer Mark Rute nema dece. Ni predsednici vlada Švedske Stefan Leven, Luksemburga Gzavije Betel, Škotske Nikola Stardžon - nemaju dece. 

Spisak se nastavlja. Dece nemaju ni letonski predsednik Rajmonds Vejonis, litvanska predsednica Dalja Gribauskajte i rumunski predsednik Klaus Verner Johanis. Ni Žan Klod Junker, predsednik Evropske komisije nema dece.“ Srbija tu, očigledno, kasni. Roditelji naših lidera nisu odrasli u evropskim vrednostima. Taj primitivizam će biti prevladan jednom za svagda, sve uz tugovanki „kako nas je sve manje“. 

Šta to znači? „Recimo to bez uvijanja - napisao je američki pisac Ted Maloh, konzervativac - dramatično nesrazmeran broj ljudi koji donosi ozbiljne odluke o budućnosti Evrope ne moraju da brinu  kako će te odluke uticati na  decu ili unuke o čijoj budućnosti bi trebalo da brinu. Oni nisu deo neke porodice, ali je njihova pažnja potpuno usmerana ka osnovnoj i sveobuhvatnoj zajednici kojoj duguju sve - Državi.“

Eto, što ti je današnja Srbija kod nas ni najveći Evropljani, zbog zlokobnog nasleđa prošlosti, ne mogu da se ponašaju baš evropski. Čak ni naša premijerka. Ali, primijerkina misija je da Srbiju nauči „vladavini prava“. Zato njeno dete ne može ostati samo plod devetogodišnje ljubavi, nego mora da se ubaci u Građanski zakonik. I Kurir, čuven u našem društvu po naprednim idejama i posvećenosti razvoju društva, saznaje „od izvora bliskih paru“ (Brnabić-Đurđić) „da i gej parovi mogu da imaju decu, to će za nekoliko godina biti gotovo normalna stvar i u Srbiji kao što je u većini zemalja EU i savremenog sveta“. 

Falanga Aleksandara Vučića bi mogla da razvije tezu da je pošteno je da Srbi tu budu fer prema Ani (i nefer prema sebi!) i – da podrže istopolne brakovi. Pa, šta! Da se ne muči jadna žena, da živi nevenčana sa onom „lepom devojkom“. Kad sad taloidi počnu da cvile. Pored tolikih problema i tolikih žrtvovanja za Srbiju, učinimo da Ana može da se uveče vrati u topli dom i da kao i njeni preci sa svojim bračnim drugom založi ognjište. Ajmo braćo Srbi, šta je jedan zakon!? To je samo papir, ova želja je život. A, evo, govoriće i najbolji među njima: žena je dobila dete, a koliko srpskih pravih brakova nema ni jedno. Tu će se angažovati i liberalni statističari. Crkva se još nije odredila.

Ali, reklo bi se, stojimo pred velikom tajnom kako će se narodni poslanici, oni iz SNS i SPS, koji uvode - da njih citiramo „pederski zakon“ - ponašati kad pred njih dođe to živo slovo na papiru. Zamislite piruete Marjana Rističevića da bi mogao da posle sedi na slavama a da ga seljaci ne preziru kao svinju koja se predstavlja kao princeza. Jer, to je isti onaj svet koji se u lokalnim skupštinama prepucavao na temu - ko će od njih da „primi Kurca“. SPS-ovci su tu bolje stajali, jer je Sebastijan Kurc, bio Vučićev veliki „prijatelje“. Ali je to posle leglo. Kakvog Kurca, predsednik Srbije je – a da niko od partije bivših četnika i nacionalnih superboraca i neobuzdanih „miloševićevaca“ nije rekao ni reč – primio Tonija Blera.

To se mi, građani srpski, po ko zna koji put varamo. Nema među narodnim poslanicima niko nikavu obavezu prema narodu. Ne stavlja narod u upravne odbore, ne postavlja narod za direktore i menadžere, ne zapošljava narod „dobru decu“. Znajući šta je narod naši narodni poslanici imaju odrešene ruke - da „bez stida i srama“ donose najnesrpskije zakone. Bolne, govorio je doskora predsednik.

To se već zbilo kad su birali Anu za kancelarku. Kako su našli nju? Da li je dobila ijedan glas i na jednim izborima? Da li je mogla ikome doneti više glasova nego što jedna ruka ima prsta? Šta je učinila za partiju (osim za nekog člana)? Dobro, a za šta je ona ekspert? Poznaje ekonomiju? Istakla se u nekom kulturnom delovanju? Jedino što je izašla iz američkog inkubatora. Ali, ni među tim svetom nije vrh.

To je čak i njoj bilo malo bez veze. "Srbija se menja i to brzo, može da se kaže da sam ja deo te promene, ali ne želim da budem označena kao 'gej premijerka Srbije'“, rekla je kad je izabrana. I dodala da „poruka koju treba da pošaljemo jeste poruka koja se odnosi na sposobnost, profesionalizam i pouzdanost." A kako bi mogla biti označena? Kao detektor za fašiste među Srbima?

Kad se ta „sposobna, profesionalna i pouzdana“ osoba obrela u Orašcu, na dan Državnosti Srbije, pred porukom „Izdali ste Kosovo“ i zvižducima, njena reakcija beše: „Fašizam u Srbiji neće proći“. I zaista, šta je Ani Brnabić Kosovo? Zašto oni koji se protive predaji Kosova ne bi bili fašisti? Da li ste iz njenih usta čuli neku reč koja Kosovo drugačije opisuje nego kao „problem“, „veliki problem“, „mudra politika (razgraničenja) Aleksandra Vučića“. Dobro, ali od nje to niko nije ni očekivao. 

Ne može biti da ona ne govori iskreno kad u Orašcu kaže da je „ponosna time šta je Srbija danas, njenom snagom i njenom hrabrošću“. Pri tom, ako to odozgo gleda Vožd, onda je jasno da se on i Ana ne slažu ni u jednom slovu. Sve što je on smatrao snagom ona smatra, kako reče, fašizmom, a sve što ona smatra snagom njega ne bi pomerilo protiv Turaka ni do 2025. godine. "Mnogo je Srbija propatila zbog fašizma, nećemo ovo tolerisati, ali molim vas još jednom ispoštujte pretke i državu Srbiju", kazala je Brnabić, detektor fašizma. Prepoznaje ih po zvižduku. 

U čemu je, po tom pogledu na svet, problem da se preda Kosovo? Pobogu, kako može da u ovoj zemlji danas postoji neko ko ne vidi da je nepriznavanje američkog čeda Kosova – fašizam. Jasno za Anu. Jedino, što je malo blesavo u svemu što je to je „službena politika“ po Ivici Dačići, predaja Kosova koju on iz poštovanja prema predsedniku Srbije zove „razgraničenje“.

„Žestoki momci“ iz SNS su pristali, bez reči, da izaberu „gej premijerku“ sa svim tim njenim „sposobnostima“. Izvinjavao se Drgan Marković Palma, ali ostao Palma. Jedini! A po meri svoje vere, jedino se postavio Muamer Zukorlić. Rekao je da se on o tome šta mu zabranjuje vera i čast ne može dogovarati s Vučićem. Vojislav Šešelj je u slobodnom sastavu podsetio da je premijerka u sukobu interesa jer je ta tzv. digitalizacija Srbije privatni biznis njenog rođenog brata. Svi ostali su dali svoj glas za „gej premijerku“. Mali je napor, posle toga, privesti Srbe „istopolnim rakovima“.  

Svi silni srpski četnici, odani pravoslavci, posetioci Hilandra, pederofobi i putinovci, su prešli preko tih dileme kao preko lanjskog sveta. Šta da kažu. Pa oni znaju da bi bez Aleksandra služili za zezanje u komšiluku, te sve što čine beslovesno i nije njihov izbor nego slušanje Aleksandra. Do jednog trena. Jer, Aleksandar Vučić već sad može da se pita, kad dođe njegov 5. oktobar, ko će biti s njim i ko od njegovih odanih saboraca neće izleteti da sa svetinom pali Skupštinu i krade slike. Možda on može da ih nabroji više od najviše đačke ocene. Možda.  

Tekst Slobodana Reljića o Kosovu pročitajte OVDE.