Svakog jutra se za doručkom svađamo na šta da se danas žalimo – tako je jedan komičar opisao mađarsku osobenost. Ima tu nešto. Niko se ne svađa i ne žali tako strastveno kao što to mi činimo. Posebno se žalimo na vlast, a istovremeno volimo kad ona vlada čvrstom rukom.
Žalimo se dakle „na one gore“ koji rade šta hoće, ali ćemo ih sledeći put opet birati. Slično se odnosimo i prema Evropskoj uniji. Psujemo je, ali ne želimo da je nema. Najnovija akcija plakatima Viktora Orbana protiv predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera je utoliko pun pogodak, remekdelo političkog poznavanja ljudske duše.
Vidimo plakate na kojima se preteće smeškaju američki milijarder jevrejsko-mađarskog porekla DŽordž Soros u pozadini i Junker u prvom planu. Oni žele da preplave Evropu migrantima, piše, a mi, građani Mađarske, smo zaslužili da se to otvoreno kaže.
Gledamo to i mislimo: čoveče, opet prave sranja. Znamo da plakati koštaju para koje dolaze iz državne kase i da će sigurno neki prijatelj nekog člana vlade na taj način opet biti malo bogatiji. Znamo i da nije baš tako da Soroš i Junker zajedničkim snagama vode EU i nas u propast. Psujemo vlast u Budimpešti jer nas opet pravi budalama.
Ali da to čine na tako drzak i samouveren način – to ocenjujemo kao znak snage i volimo. Da taj Junker nije sasvim čist – u to takođe verujemo. Isto tako i da EU želi stvari koje mi ne želimo. Na primer migrante.
Proklinjemo Brisel i lako nam pada da Junkera uzmemo za simbol Evropske unije. Ali znamo i da je EU dobra adresa i da je bolje pripadati Uniji. I da ona nama i našoj deci potencijalno omogućava da radimo u bogatijim zemljama i zaradimo više novca. Sve to smatramo odličnim. Nigde u Evropi u ispitivanju mnjenja se ne misli pozitivnije o Evropskoj uniji nego u Mađarskoj (osim možda u Poljskoj).
Ali ko je taj Junker? Samo 46 odsto Mađara je čulo njegovo ime, a mnogo više od imena ne zna gotovo niko. Ranije je jedva ko znao tko je Soroš. Sada zna svako, zbog stalne državne propagande protiv njega.
Činjenica da su obojica jedva poznati (ili su bili) je zapravo najvažnija stvar: ciljanom kampanjom im se može nametnuti negativni identitet i od njih stvoriti neprijatelji. I jedan i drugi jedva imaju nekakvu moć da se brane od takvih napada: Soros je privatni špekulant, Junker je birokrata na odlasku, politički je to divljač za odstrel, savršen cilj.
Ko zna što će sve još biti izneto na sto? Junkerova navodna ljubav prema dobroj kapljici i preko dana, ta stvar s poreskom oazom Luksemburgom dok je Junker tamo bio predsednik vlade?
Izgleda kao da je Junker protivnik u aktuelnoj izbornoj kampanji za Evropski parlament, ali Orbanov Fides zapravo pripada istoj grupaciji kao i Junker – Evropskoj narodnoj partiji. Mađarska podržava glavnog kandidata narodnjaka Manfreda Vebera kao sledećeg predsednika Evropske komisije. Ali ovakvi plakati? Nije čudo da su kod Evropskih narodnjaka pregoreli svi osigurači. Junker, Veber, svi vrište. Još jednom se glasno čuje zahtev da se Fides izbaci iz poslaničkog kluba.
Šta je smisao akcije? Evrokrate se brinu za evropske izbore i EU, ali Fides se brine za moć kod kuće. Po procenama, ta mađarska stranka će biti prisutna s 12 ili 13 poslanika u budućem Evropskom parlamentu. Ali ako kampanja protiv Junkera bude funkcionisala kao kampanja protiv Sorosa pred izbore u Mađarskoj, to bi moglo biti i 14 poslanika.
Ako se tome pribroje jedan ili dva mandata mađarskih manjina u susednim zemljama, to će biti petnaest poslanika za evropske narodnjake koji će nakon izbora verovatno ukupno biti oslabljeni, ali i dalje najjači. Strogo uzev, Fides dakle može da osvoji još koji mandat za celu poslaničku grupu. Otprilike tako izgleda računica mađarske vlade i zato se sad upušta u kampanju protiv Junkera. Kalkulacija glasi da i evropski narodnjaci znaju da računaju, da će shvatiti korist od toga.
Jedino je pitanje, žele li evropski narodnjaci da grade mostove nadesno ili žele da postave granicu na rubu nacionalnog i konzervativnog terena. Ako se odluče na to, onda je Orban ovaj put preterao i Fides ideološki više nije kompatibilan pa mora da leti iz kluba. Onda Orban reže granu na kojoj sedi.
Jer zastupnici Fidesa su i u Evropskom parlamentu među najodanijim. Orban ceni lojalnost i iza kulisa je dugo godina imao dobar odnos s Junkerom – sve dok ovaj odjednom nije javno zatražio izbacivanje Orbanove stranke iz evropskih narodnjaka. To je bilo prošle jeseni. Sad je račun stigao na naplatu.
Za novo naoružanje Rusija će u sledećih 20 godina potrošiti oko 400 milijardi dolara! Pročitajte OVDE šta još kaže Lazanski.
Izvor: Dojče Vele/Boris Kalnoki
