Britanija je arhipelag razdvojila od kolonijalne osrtvske teritorije Mauricijusa 1965., tri godine pre nego što su Mauricijusu dali nezavisnost, ali bez tih ostrva.
Ranih 1970-ih, isterali su gotovo dve hiljade stanovnika na Mauricijus i Sejšele kako bi napravili prostor za bazu na najvećem ostrvu Dijego Garsija koji su dali u zakup SAD.
Britanija delovala nezakonito
U neobavezujućem mišljenju savetnika, vrhovni sud Ujedinjenih naroda za međudržavne sporove tvrdi kako je Britanija delovala nezakonito u procesu dekolonizacije i da bi se trebala odreći kontrole nad ostrvima koje naziva Teritorijom Britanskog Indijskog okeana.
Iako se od suda nije tražilo mišljenje o suverenitetu, odluka koju je doneo u ponedeljak zapravo poziva Veliku Britaniju da Mauricijusu prepusti ostrva koje kontroliše od 1814. godine.
Predsedavajući sudija Abdulkvaji Jusuf rekao je u zaključku odluke da Britanija “ima obavezu okončati administraciju nad ostrvima Cagos što pre”.
Ovaj slučaj na Međunarodnom sudu za pravdu smatra se testom zakonitosti sporazuma postignutih između velikih sila i manjih država krajem kolonijalne ere.
Stanovnici Cagosa godinama su lobirali u Londonu kako bi im se dopustio povratak na ostrva. Britanija je 2016. produžila SAD zakup ostrva Dijego Garsija do 2036. i rekli su kako se proterani ostrvljani ne mogu da vrate.
Premijer Mauricijusa Praving Jugnaut rekao je kako je ovo “istorijski trenutak za Mauricijus i njegov narod, uključujući i stanovnike Cagosa koji su nepošteno izbačeni iz svoje domovine i sprečava im se povratak poslednja pola veka”.
Narod Cagosa i potomci moći će da se vrate svojim domovima
“Naš teritorijalni integritet sada će biti celovit, a kada se to dogodi, narod Cagosa i njihovi potomci moći će da se vrate svojim domovima.”
Opštaa skupština Ujedinjenih naroda zatražila je u februaru 2017. od suda izveštaj o tome je li proces dekolonizacije zakonito okončan.
U svom je zaključku Jusuf rekao: “Sud je zaključio kako dekolonizacija Mauricijusa nije sprovedena u skladu s pravima ljudi na samoodređenje, pa je kontinuirano upravljanje Ujedinjenog Kraljevstva ostrvima Cagos nepravedan čin koji nosi međunarodnu odgovornost te države.”
Iz Mauricijusa su tvrdili kako su bili prisiljeni da se odreknu ostrva kako bi dobili nezavisnost od Britanije. Iz Velike Britanije su rekli da se Mauricijus svojevoljno odrekao ostrva.
Odluka nije obavezujuća, ali ima težinu u sastavu međunarodnog prava
Sa 13 glasova na prema jedan, suci su podržali odluku koja nije obavezujuća, ali ima težinu u sastavu međunarodnog prava.
Ostrvo Dijego Garsija imao je ključnu ulogu u konfliktima s Irakom i Avganistanom od 1991. kada je služio kao mesto lansiranja američkih dalekometnih bombardera. SAD i Velika Britanija su glasali protiv UN-ove rezolucije kojom se tražilo mišljenje suda.
Filip Sands, član pravnog tima Mauricijusa na Međunarodnom sudu, rekao je kako će sledeći korak biti da Britanija i Mauricijus sednu i dogovore preuzimanje.
“Naći će se način da se ovo pokrene napred, pritom čuvajući interese svih, ali i poštovajući odluku suda”.
Borbene mogućnosti Su-57 su danas neprevaziđene, izjavio je predsednik komiteta Saveta federacije za odbranu i bezbednost Viktor Bondarjov. Pročitajte OVDE šta je još rekao.
Izvor: Hina
