"Grupa Lima", u kojoj su zemlje koje ne podupiru predsednika Nikolasa Madura, pozvala je u utorak na demokratsku tranziciju u Venecueli upozorivši na "teško humanitarno stanje", ali je odbila primenu sile o kojoj razmišlja Vašington, saveznik opozicionog čelnika Huana Guajidoa koji se želi vratiti u domovinu.

Četrnaest zemalja te grupe objasnile su "svoje uverenje da prelaz u demokratiju moraju osigurati sami Venecuelci mirnim putem, u okviru ustava i međunarodnog prava, političkim i diplomatskim putem, bez primene sile", piše u završnoj izjavi objavljenoj nakon njihova sastanka u ponedeljak u Bogoti.

Limska grupa na čijem su sastanku prvi put bili Huan Guajido i američki potpredsednik Majk Pens, pozvala je Međunarodni kazneni sud da istraži "teško humanitarno stanje" u nekadašnjoj naftnoj sili koja je zapala u krizu.

Članovi grupe su ocenili da su "Madurovo zločinačko nasilje nad civilnim stanovništvom" i njegovo odbijanje da propusti humanitarnu pomoć koju najvećim delom šalju Sjedinjene Države "zločin protiv čovečnosti", dodaje se u tekstu.

Guajido koji je uprkos sudskoj zabrani otputovao u Kolumbiju na sastanak grupe, izjavio je u ponedeljak da će se "ove nedelje" vratiti u domovinu, a njegovi saradnici upozoravaju da je primio "ozbiljne i verodostojne pretnje".

Mourao: Niko se ne nada vojnom rešenju

Nikolas Maduro je sastanak Limske grupe nazvao inicijativom koja je "deo politike koja pokušava stvoriti paralelnu vlast u Venecueli".

Brazilski potpredsednik Hamilton Mourao izjavio je ranije kako ni pod kojim uslovima njegova zemlja neće dopustiti SAD da vojno interveniše u Venecueli s brazilske teritorije.

"Niko se ne nada vojnom rešenju", rekao je novinarima u Bogoti, tokom sastanka "Grupe Lima", bloka nacija od Argentine do Kanade, posvećene provođenju mirnog rešenja venecuelanske krize, prenosi Hina.

"Grupa Lima" neće podržati invaziju SAD, kazao je Mourao, te će nastaviti s diplomatskim, političkim i ekonomskim pritiskom na "režim" venecuelskog levičarskog predsednika Nikolasa Madura.

Brazil je, kao i mnoge zapadne vlade, priznao Guajidoa kao legitimnog čelnika Venecuele.

Sjedinjene Američke Države zatražile su hitnu sednicu Veća sigurnosti Ujedinjenih nacija kako bi se raspravljalo o situaciji u Venecueli, prenele su ranije agencije.

Pritisak SAD na Veće sigurnosti

Konkretan povod jest onemogućavanje ulaska u državu konvoja sa stranom humanitarnom pomoći, koje su sprečile snage predsednika Madura.

Vašington izvršava pritisak na Veće sigurnosti UN da formalno pozove na slobodne i poštene predsedničke izbore u Venecueli, uz prisustvo međunarodnih promatrača, što je podstaknulo Rusiju da predloži drugačiji nacrt rezolucije.

U međuvremenu je SAD uveo sankcije još četvorici venecuelskih zvaničnika u okviru stvaranja pritiska na Venecuelu i predsednika Madura, čiji izbor Vašington smatra nelegitimnim.

Akcija se podudara sa učestvovanjem američkog potpredsjednika Majka Pensa na sastanku zemalja regionalne "Grupe iz Lime" u Bogoti, gde se od njega očekivalo da objavi daljnje korake protiv Madurove vlade.

SAD je priznao Guajidoa za privremenog predsednika Venecuele.

Pens mu je dao punu podršku, kazavši da će "SAD biti uz Guajidoa dok se ne vrati sloboda u Venecuelu".

Pens: Sve opcije na stolu

Ponovio je pretnju američkog predsednika Donalda Trampa da su "sve opcije na stolu" kako bi se Maduro svrgnuo s vlasti.

Brazil je ranije odbacio postojanje bilo kakvog rizika da dođe do sukoba na granici s Venecuelom nakon Madurove objave da zatvara tu granicu.

Venecuela je pogođena protestima od 10. januara, kad je predsednik Maduro položio zakletvu za drugi mandat, nakon izbora koje je opozicija bojkotovala.

Napetost je dodatno povećana kad se Guajido 23. januara proglasio vršiteljem dužnosti predsednika, što su podržali SAD i mnoge evropske i latinoameričke države.

Rusija, Turska, Kina, Iran, Bolivija i Meksiko podržavaju Madura.

Pročitajte OVDE gde je to sukob sve bliže eskalaciji.

Izvor: Hina