Peking je potvrdio da održava “normalne odnose između država”, a saradnja između dve strana “ne bi trebalo da bude narušena bez obzira na to kako se situacija razvija”, navodi se u saopštenju za štampu kineskog ministarstva spoljnih poslova. Ili, bolje rečeno: sa milijardama dolara u kreditnoj liniji, “nemešanje” jednostavno nije opcija za Kinu.
“Kina je održala blisku komunikaciju sa svim stranama na različite načine”, rekao je glasnogovornik ministarstva u odgovoru na pitanje da li je Kina kontaktirala s vođom Narodne skupštine Huanom Gvaidom. “Spremni smo da sarađujemo sa svim stranama na promovisanju mirovnih pregovora i stvaranju povoljnih uslova za pravilno rešavanje venecuelanskih pitanja”, dodaje se u ministarstvu.
Međutim javlja se, ne tako mali problem Kine koja je pozajmila Karakasu preko 50 milijardi dolara u okviru programa sporazuma o nafti na zajam u poslednjoj deceniji . To samo naglašava koliko brzo bi pritisak Bele kuće za promenom režima mogao ponovo dovesti Vašington u direktni sukob s Kinom i Rusijom. Ukupno, Venecuela duguje “više od 120 milijardi dolara samo Kini i Rusiji”, saopštio je Foks ove nedelje.
U novom izveštaju Wall Street Journal-a opisano je šta je na kocki, kao i koliki su troškovi Pekinga:
Kada je Kina sklopila prvi u nizu ugovor o nafti na zajam sa Venecuelom u 2007. godini, izgledalo je kao savršen spoj. Venecuela je imala najveće svetske rezerve nafte; Kina je bila spremna da postane najveći potrošač energije.
Dvanaest godina i više od 50 milijardi dolara zajmova kasnije, politička kriza u Venecueli je pretnja za isplatu Kine i povlači Peking u zamku, jer podržava venecuelanskog lidera koji je SAD nameravao da obori. To je konflikt sa Vašingtonom koji Pekingu nije neophodan, usred napora da se reši trgovinski spor koji vaga ka kineskoj ekonomiji.
A šta je ostalo od tog kredita koji bi potencijalno mogao da nestane sa udarcem anti-Madurovog puča?
Prema procenama kineskog ministarstva trgovine, Venecuela još uvek duguje oko 20 milijardi dolara, izveštava Wall Street Journal.
I Kina i Rusija i dalje ostaju najveći snabdevači oružja u Latinskoj Americi, a Peking je imao dodatnih 3.2 dolara u direktnim investicijama u Venecueli u 2017., da ne spominjemo najmanje tri zajednička ulaganja između kineske korporacije National Petroleum i venecuelanske kompanije, sada pod američkim sankcijama , Petroleos de Venezuela SA ili PdVSA.
Iako su venecuelanske otplate Kini navodno počele da usporavaju od 2015. godine, sadašnji politički nemiri i napori Vašingtona za promenu režima mogli bi biti poražavajući za kineske investicije:
Kineske investicije sada su u opasnosti pod upravom Madura, a Peking takođe primećuje da bi Gvaidova Administracija, koju podržavaju SAD, mogla odbiti da isplaćuje neisplaćene dugove.
Kinesko ministarstvo trgovine iznelo je u utorak zabrinutost. “Ako opoziciona stranka u budućnosti bude imala vlast, nova venecuelanska vlada bi mogla da koristi” zaštitu nacionalnih interesa “kao razlog da ponovo pregovara o ugovornim uslovima sa Kinom, pa čak i da odbije da vrati preostale dugove”, saopštilo je ministarstvo u svom najnovijem izveštaju o upravljanju investicijama u Venecueli.
S obzirom na to da je Peking svestan ishoda svake venecuelanske promene vlasti, i s obzirom na to da je i dalje glavni snabdevač oružja Madurovog režima, ne može se reći koja je vrsta tajne saradnje između vojski ili planova za vanredne situacije sada na snazi.
Slično kineskoj mirnoj vojnoj podršci Sirijskom Asadu, tokom proteklih godina međunarodnog rata u Levantu, koji je sve više javan, Kina bi mogla da se pripremi da podrži Madura direktnije.
„Rusija i Kina koriste Venecuelu kao posredni sukob da bi izazvale SAD. To je više od ekonomske podrške. Rusija i Kina su iskoristile svoju ekonomsku podršku za uspostavljanje vojno-industrijskog prisustva u Venecueli “, rekao je ove sedmice za Fox News DŽozef Humire, izvršni direktor Centra za bezbedno društvo.
Za početak, Kina ima objekat za satelitsko praćenje u
vazduhoplovnoj bazi Capitan Manuel Rios u Guariku, dok Rusija ima sajber pristup mornaričkoj bazi Antonio Diaz “Bandi” u La Orciji, ostrvu severno od Karakasa.
„Ovo povećava prostor i sajber sposobnosti prostora koje Madurov režim nema“, naglasio je Humire. „Za Rusiju i Kinu pritisak na SAD preko Venecuele doprinosi njihovim regionalnim ambicijama u Ukrajini i Istočnoj / Centralnoj Evropi (za Rusiju) i Tajvanu i Južnokineskom moru (za Kinu).” – Fox News.
Sve ovo sugeriše na ono što neki analitičari nazivaju “novim hladnim ratom”, gde bi druga Kubanska kriza u američkom dvorištu mogla biti iza ugla.
Ovo je još verovatnije s obzirom na to da Trampova Bela kuća možda nije precizno procenjivala odlučnost Kine i Rusije da se drži Madura i njegove, još uvek, lojalne vojske. Ipak, za razliku od Sirije, gde je ruska intervencija na poziv Damaska 2015. godine osujetila napor SAD-Gulf-NATO za promenu režima, Vašington ima jasnu računicu koja ide u njegovu korist u slučaju Venecuele.
Maduro ne prihvata ultimatum. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: webtribune.rs
