Najnovije

EKSKURZIJA PO GLAVNOJ JAVNOJ KUĆI U EVROPI: Ovde je seks postao privredna grana (VIDEO 18+)

Nemačka je jedna od nekoliko zemalja u Evropi u kojima je prostitucija legalizovana. Seksualni turisti i seksualni radnici iz celog sveta ovde se okupljaju. Promet ovog biznisa je već procenjen na milijarde evra, ali poreski prihodi, prema rečima nemačkih vlasti, još uvek su izuzetno mali. Da bi izvukli novac, u bordelima i na mestu registracije prostitutki, provode poreske revizije i pooštravaju zakone. Kako je Nemačka postala najveća javna kuća u Evropi, saznaćemo u daljem tekstu.

Seks klub (Ilustracija: Pixabay)

Perspektivno tržište

Od početka trećeg milenijuma, Nemačka nosi titulu najvećeg bordela u Evropi. 1. januara 2002. godine u zemlji je stupio na snagu "Zakon o regulisanju pravnih odnosa lica koja se bave prostitucijom". Zahvaljujući njemu, seksualni radnici su mogli zvanično da se registruju, uključujući i samozaposlene, da primaju socijalno osiguranje i penzije. Takođe, u zakonu su službeni zadaci vlasnika i upravitelja bordela, čiji je glavni zadatak da osiguraju sigurnost prostitutki.

Nakon legalizacije, tržište je počelo brzo da raste. Prema procenama stručnjaka, u prvih nekoliko godina ono se povećalo za 30 posto. Sada mnogi dolaze u Nemačku kako bi zaradili novac (u većini susednih zemalja, prostitucija se još uvek zabranjuje po zakonu) i da se zabave. Sada je to jedan od glavnih centara seksualnog turizma, organizuju se putovanja uključujući i specijalne turističke agencije, koje biraju rute u zavisnosti od preferencija kupaca. Na primer, možete posetiti devet klubova u nekoliko velikih gradova za šest dana.

Veći deo tržišta je još uvek u senci. Savezno ministarstvo za porodicu, starije osobe, žene i omladinu Nemačke priznalo je 2016. godine da ne postoje pouzdani statistički podaci o broju seksualnih radnica u zemlji. Stručnjaci se slažu da govorimo o najmanje 400 hiljada ljudi koji se bave prostitucijom i koji u proseku opslužuju milion klijenata dnevno.

Većina zaposlenih su žene, ali i muškarci su, naravno, takođe uključeni u ovaj posao. U bordelima je zaposleno oko 89,5 hiljada ljudi, što uključuje barove, klubove, salone za masažu i takozvane parti klubove. Oko 71,6 hiljada prostitutki radi na ulici. Drugih 60 hiljada muškaraca i žena prikuplja mušterije putem agencija i tematskih lokacija. Nije poznato koji je deo ukupnog broja prisiljen da proda svoje telo, ali takvi slučajevi, očigledno, još uvek postoje. Prema procenama Evropske komisije, u periodu od 2010. do 2012. godine, više od 30 hiljada ljudi postali su žrtve trgovine ljudima u Evropi.

Nemački megaprojekti u sferi seksa

Nakon što je posao postao legalan, zemlja je počela aktivno da promoviše nove formate. Na primer, pojavili su se megabordeli - ogromni kompleksi u kojima radi stotine ljudi. Najpoznatije među njima su Artemis u Berlinu, Pascha u Kelnu i Paradise u Štutgartu, i takođe Babylon u Hamburgu i Magnum u Diseldorfu. Na primer, Artemis zauzima oko tri hiljade kvadratnih metara. Klub je osnovan 2005. godine, investicija je iznosila 5 miliona evra. Kao i većina megabordela, Artemis se pozicionira jednostavno kao klub zdravlja, pružajući platformu za sastanke. Prostitutke tamo rade samostalno i plaćaju zakup za sobe za sastanke na trećem spratu. Svakog dana ima 80-120 devojaka, na lokaciji ustanove posebno je propisano da one odluče kada će ići na posao, a posjetioce uvek mogu da odbiju.

Trospratni klub ima dva bioskopa, tri saune, bazen, teretanu, restoran i krovnu terasu. Cena ulaznice je 80 evra (penzioneri i taksisti plaćaju pola). U cenu su uključene posete saunama i bazenu, bezalkoholna pića (alkohol se plaća posebno) i švedski sto. Sa devojkama, posetioci plaćaju sami, i to samo u gotovini. Vredi napomenuti da je Artemis kritikovan zbog činjenice da mogu ponuditi nezaštićeni oralni seks (to je u suprotnosti sa nemačkim zakonom, član 32 Zakona o prostituciji). Prema rečima portparola kluba Egberta Krumejića, prosečan broj posetilaca iznosi oko 110 hiljada godišnje.

Bordel Pascha, koji se nalazi u Kelnu, smatra se najvećim u Evropi. Prostire se na 12 spratova, ukupna površina je devet hiljada kvadratnih metara. Ima 120 prostitutki i oko 80 drugih zaposlenih, dnevno uzima oko hiljadu klijenata. Takođe je navedeno da devojke rade samostalno, da plaćaju 180 evra dnevno za boravak u klubu, ovaj iznos uključuje zdravstveno osiguranje i 20 evra, koje se prenose kao porez. Važno je napomenuti da su samo 30 posto zaposlenih u Paši nemački državljani. Dugo vremena u zemlji radili su tzv. Flat Rate Bordelle - objekti niže klase, gde se za fiksni iznos (obično oko 150 evra) mogao dobiti neograničen seks sa prisutnim ženama, ali nakon što je 2017. godine pooštren zakon o prostituciji, takva mesta su zabranjena.

Koliki je porez na seksualne usluge?

Prostitucija u Nemačkoj je klasifikovana kao lična usluga i podložna je progresivnom porezu na dohodak, koji počinje sa 17 procenata i raste sa porastom prihoda. Osim toga, potrebno je platiti porez na promet od 19 posto ili fiksni porez koji nije vezan za naknade. U Nemačkoj se to zvalo „procedura u Diseldorfu“ - prosečna fiksna stopa je obično 25 evra dnevno, a njenu veličinu određuju lokalne vlasti, tako da se iznos može razlikovati.

Prema procenama Saveznog zavoda za statistiku Nemačke, godišnji promet ovog posla dostiže 15 milijardi evra. Od tog iznosa, polovina odlazi na plaćanje troškova - zakup, oglašavanje, putovanja, osiguranje. Ukupan promet bordela je 5,475 milijardi evra, ulična prostitucija - 2,738 milijardi evra, posao na poziv generiše 3,65 milijardi evra, drugi tipovi prostitucije - 2,738 milijardi evra. Zvaničnici redovno navode da su poreski prihodi daleko iza procenjenog profita industrije. "Iako prihodi od prostitucije iznose nekoliko milijardi evra godišnje, trezor ne prima nikakve značajne poreske prihode", kaže se u pismu Saveznog suda za reviziju Nemačke.

Prema proračunima suda, godišnji promet nemačkih seksualnih radnika kreće se od 30 hiljada do 120 hiljada evra, dok je, kako je predloženo u računskoj komori, oko 100 hiljada ljudi uključeno u puno radno vreme. Ukupne takse za porez na promet trebalo bi da budu 1,4 milijarde evra ili 1 milijardu evra ako se plaćaju u skladu sa „procedurom iz Diseldorfa“ 25 evra dnevno. Kao što je navedeno u pratećem pismu uz izveštaj Arbitražnog suda, u stvari, "malo značajnih poreskih prihoda" ide u trezor. Predstavnici fiskalnih vlasti žale se da u ovom poslu dominira gotovina, koja se ni na koji način ne beleži, zaposleni često menjaju svoje mesto boravka i retko dobijaju poreskoo računovodstvo, a značajan deo radnika su stranci koji dolaze na posao iz susednih zemalja, a nakon posla se vraćaju svojim kućama.

Da li je ženama veličina stvarno bitna, saznajte OVDE.

Izvor: Pravda

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA