Sad je o tome napisala i knjigu, a ovo je njena priča:
“Prvo na šta sam pomislila je što ću obući na intervju za posao. Nisam baš mogla pitati mamu, a to i nije baš nešto što možete guglati, pa sam nazvala u sado-mazo firmu i pitala njih, i drago mi je da jesam. Rekli su mi: Ne, molimo Vas, nemojte se pojaviti u seksi kostimu mačke. Obucite ono što biste obukli na najnormalniji intervju za posao.
Ali, naravno da ne postoji ništa normalno u tome da pokušavate da se zaposlite kao domina. Da, hteli su da ispitaju nivo mog iskustva, a to je značilo pitanja poput: Jesu li Vas ikada udarali tokom seksa? Jesu li Vas ikada stavili preko kolena i udarali po guzi? I jeste li se igrali nešto grublje s njegovim penisom i testisima? Tek sam kasnije naučila sve te pojmove, pa sam tokom intervjua nekako blefirala. Imala sam samo 22 godine. Tada sam mislila da je najprljavije što postoji oralno zadovoljavanje druge osobe.
Nisam se preselila u Los Anđeles iz svog rodnog grada u Teksasu kako bih postala domina. Pohađala sam Univerzitet "Južna Kalifornija", gde sam diplomirala na odseku arheologije. A život arheologa činio se toliko romantičnim kad sam bila tinejdžerka. Dobiću svoju diplomu i raditi na terenu, a novac mi neće biti važan. A onda me realnost sustigla. Akademsko obrazovanje traje godinama, a kad završiš, nije da ti ponude za dobro plaćene poslove padaju s neba. Boriš se za stipendije i profesorske poslove, i u principu se celi život boriš da zaradiš nešto novca. Kad sam diplomirala, iza mene je ostalo 100 hiljada dolara dugova, a bilo mi je slabo čim bih pomislila da ću morati pasti i u još veće dugove.
Tada, kad sam odlučila da se u životu ipak neću baviti arheologijom, laknulo mi je. Ali sada ne znam šta da radim sama sa sobom. Dobila sam dobar posao u konsultantskoj firmi i radila sam s timom koji je kupovao medicinsku opremu za bolnice. Nisam znala ništa o tome, ali bilo je lepo naučiti nešto novo. Ipak, zapitala sam se, je li sedenje za radnim stolom sve što u svetu poslova postoji? Je li ovo ostatak mog života? Jesam li dosadna? Sve me to užasavalo.
A ni moj privatan život nije bio ništa bolji. Na faksu sam imala nekoliko veza, ali ni jedna nije uspela – i to nije bila krivica tih muškaraca. Ja nisam znala šta želim. Jednostavno sam se pretvarala u ono što sam mislila da žele da budem. Seks nikad nije bio previše zadovoljavajući, ali mislila sam da je to sasvim normalna stvar kad si na fakultetu.
Ne mogu se tačno setiti trenutka u kojem sam shvatila da me pale neuobičajene stvari. Jednom sam pronašla mamine romane i sećam se scene u kojoj je jedna žena bila prisiljena na seks, ali njoj se to sviđalo pa je sve to bilo nekako prihvatljivo. A sviđalo se i meni. Nikad u životu nisam probala nešto tome slično – bila sam previše nervozna i sramežljiva da bih partnera bilo što pitala kada smo u krevetu, a pogotovo predložila nešto čudno i nastrano. Šta ako počne da se smeje?
I zato sam svoje sado-mazo fantazije držala za sebe. Bilo je to dve godine pre "Pedeset nijansi sive", a nigde nije bilo previše informacija na tu temu. Nakon što sam provela još jedan dosadan dan na poslu, kod kuće sam onlajn pretražila pojam BDSM. Osim zabrinjavajućih porno filmova i smešnih scena, pronašla sam veb stranicu za "tamnicu" koja se nalazi u Los Anđelesu. Sa strane je pisalo: "Zapošljavamo. Iskustvo nije obavezno." Odlučila sam da ih pozovem. Pa šta mogu izgubiti?
I tako sam došla do onog intervjua za posao. Htela sam da naučim više o toj temi i o seksu uopšte i bilo mi je drago što su bili voljni da me nauče. Svi su se činili kao pravi profesionalci i očigledno su bili jako zainteresovani za sve te stvari. Nisu me osuđivali. Odlučili su mi dati priliku, ali hteli su da počnem kao potčinjena dama svojih klijenata, koji će me vezivati i slično. Morala sam da naučim kako izgledaju bol i poniženje kako bih to mogla pružiti drugima.
Nisam baš uživala u potčinjenom seksu – nije me toliko uzbuđivalo kao kad sam ja imala kontrolu – ali mi je definitivno pomoglo da shvatim kako to izgleda kad si pod nečijom vlašću. U pauzama bih sedela u garderobi s ostalim dominama i ispitivala ih gomilu pitanja. Verovatno sam ih izluđivala! Kako se vezuje ovaj čvor? Koliko jako smeš udarati bičem? Te žene su mi bile fascinantne. Jedna je bila žena u pedesetima i nekad je radila kao šou devojka u Vegasu. Bila je prilično opaka. Nekoliko njih je bilo na studijama prava. Jedna je devojka bila u simfoniji. Većini nas ovo je bio posao sa strane – način na koji smo plaćale račune, a bio je mnogo zanimljiviji od konobarisanja. Svi oko mene bili su puni ljubavi i podrške. A to nikad pre nisam doživela od drugih žena.
Tipičnog radnog dana polovina klijenata bili su usputni gosti, a polovina ih je zakazala termin sa tačno određenom devojkom (naše fotografije i opisi bili su na internet stranici ili su to bili muškarci sa kojima smo već nekada radile). Ako je došao nenajavljeno, na recepciji bi ga pitali želi li dominu ili potčinjenu devojku, a onda bismo se mi koje smo bile u smeni našle s njim. Prvo bi prošao mali intervju, nešto poput "brzog sastanka", sa svakom od nas, kako bi nam rekao što želi da radimo. Neki su tačno znali šta žele – čak bi nam na sto stavili listu perverzija ili ceo scenarijo koji su smislili – ali neki o tome nikad do tada nisu pričali na glas. Bili su prilično sramežljivi i nervozni. Morala sam biti njihov terapeut i iz njih polako izvlačiti skrivene strasti.
I meni je trebalo neko vreme da shvatim šta tačno volim. Do neke mere sam, barem na poslu, radila sve ono što su klijenti od mene tražili. Hteo je biti kontrolisan i ponižen? Treba li biti glasna i ljuta ili tiha i mirna? Borila sam se s vezanjem – tako da sam shvatila da to neće biti moja stvar. Mogla sam vezati neke osnovne čvorove, ali ako si hteo nešto više od toga, onda ja nisam bila devojka za tebe. S druge strane, jako sam volela da koristim bičeve. Nekim ženama je bilo neprijatno da ponižavaju muškarce, ali meni je to bilo užasno zabavno! Bio je to pravi izazov: Kako ući u nečiju glavu i učiniti ga sitnim, bespomoćnim?
Zarađivale smo otprilike 100 dolara po satu, a neki su davali i dobre napojnice. Zapravo su varirale, od 20 do hiljadu dolara. U zavisnosti od klijenta. I tako bih na kraju večeri zaradila 400 dolara od muškarca koji mi je masirao stopala dok sam ga vređala. Bilo je genijalno!
Radila sam tamo dve godine svake večeri i za to vreme sam otplatila polovinu svojih dugova. Pomoglo mi je da prestanem neprestano da brinem o novcu. Zapravo sam počela da štedim. Ostala sam na onom poslu u konsultantskoj firmi i to je jedan od najvećih razloga zašto sam morala da napustim posao domine; u firmi sam dobila unapređenje uz više obaveza, ali i više novca. Plus, vođenje dvostrukog života me neverovatno iscrpljivalo. Lagala sam skoro svima oko sebe.
Danas imam 29 godina i svi znaju za moju prošlost – zato što sam napisala knjigu o tome. Knjiga "Scarlett Letters" je izašla u aprilu. Moja porodica i prijatelji bili su mi velika podrška i niko nije rekao ništa ružno o tome (barem ne meni u lice). Svom suprugu sam sve ispričala još na početku naše veze, tokom jedne naše romantične šetnje plažom. Nije poludeo; umesto toga slušao me i slušao, a zatim je rekao da je moja prošlost od mene napravila osobu kakva sam danas, osobu koju on voli. Sad imamo osamnaestomesečnog sinčića, a svoju priču sam ispričala u književnom klubu u koji odlazim s ostalim mamama. Sve su pročitale moju knjigu pa smo o njoj raspravljale na jednom od sastanaka. Svi su bili neverovatno radoznali i postavljali mi milion pitanja.
Nisam sigurna kako ću i kada svom sinu ispričati o svojoj prošlosti. Tek uči da govori, pa mi je teško zamisliti u kakvog će se muškarca pretvoriti. Nadam se da ću odgojiti dete otvorenog uma. A i deca su danas zaista otvorena po pitanju seksualnosti! Rod, spol, sve to. Zapravo misle da je to sve samo konstrukcija.
A jedino što mi fali sa mog nekadašnjeg posla je povezanost koju bih imala s klijentima. To što sam bila domina pomoglo mi je da shvatim koliko smo većinu vremena licemerni; svi neprestano prigovaramo i ogovaramo druge podignutih glava, pokušavamo da se uklopimo, jer se bojimo da će nas osuđivati za svaki pogrešan potez. Nedostaje mi videti ljude kad su potpuno ranjivi. Neki od nas to nikada ne uspeju.”
Devojka je pronašla pornić na VHS kaseti, a kada ga je pustila usledio je neviđeni šok! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Redbookmag. com
