Piše: Dragan Đilas
Rekao sam da neću odgovarati na bilo šta što kažeš, pošto istinu možeš reći samo slučajno i na tvoje izjave više nema smisla odgovarati. Međutim, ne mogu ćutati dok svojom politikom ponovo ugrožavaš opstanak našeg naroda i ponovo pokušavaš da izbegneš odgovornost za to.
Pre tri dana sam se vratio sa Kosova i Metohije. Razgovarao sam sa Srbima koji su tamo ostali uprkos tvojim pobedama u Briselu. Napisi tvojih tabloida nisu vredni nijedne reči, tako da se neću obazirati na to što ponovo hoćeš političke protivnike da proglasiš neprijateljima, izdajnicima i na njih svališ odgovornost za svoju nesposobnost i svoj neuspeh.
Gde god da si se ti, „Aco Srbine“, kako te nazivaju tvoje ulizice, bavio nacionalnim pitanjem, tamo Srba više nema. Poslednji je trenutak da te narod i građani Srbije zaustave, jer svojom politikom proteruješ Srbe ne samo sa Kosova, već i iz cele Srbije. Svaka godine tvoje vladavine znači da nas je sto hiljada manje, da smo još više ekonomski zaostali u odnosu na evropske zemlje, da imamo manje slobode i manje života.
Na ovaj način ti se obraćam jer si rekao da „sa opozicijom nema šta da razgovaraš“ i da „će Srbi saznati plan za Kosovo tek kada ga kažeš Albancima“. Građani Srbije imaju pravo na odgovore, oni su vlast u ovoj zemlji, a ne ti. Šta god mislio i kako god ti se činilo. Na mnogo pitanja si dužan odgovore građanima kojima si predsednik. Predlažem ti da počneš od ovih:
1. Zbog čega su pregovori u Briselu pretvoreni iz tehničkih, koji se tiču svakodnevnih životnih pitanja, u statusne, koji se tiču statusa Kosova i granica Srbije?
2. Kako je moguće da neko u šest godina pregovaranja nakon potpisivanja Briselskog sporazuma ispuni sve tačke koje su njegovi ustupci, a ne ispuni se nijedna tačka koja je ustupak suprotne strane? Ko u pregovorima da sve, a ne dobije ništa? Kako je moguće da si potpisao da se policija sa severa Kosova i Metohije integriše u kosovsku policiju, da se sudske vlasti integrišu u pravni sistem Kosova, da si potpisao da se opštinski izbori na severu Kosova i Metohije organizuju po zakonima Kosova, a da naša strana zauzvrat nije dobila ništa? Da li su to te pobede u pregovorima koje ste slavili šest godina?
3. Gde su tvoji „prijatelji“? Godinama nam govoriš kako Srbija nikad veći ugled i više prijatelja u svetu nije imala, da nemačku kancelarku zoveš u pola noći. Tonija Blera si pozvao da savetuje Vladu Srbije, a Gerharda Šredera da ti govori na stranačkom skupu na godišnjicu bombardovanja. Juče si rekao da su te svi „izdali“. Nikada nisi imao prijatelje Aleksandre Vučiću, tako da ne možeš da prepoznaš da to što se neko rukuje sa tobom pošto mu stigne ček, nije prijateljstvo.
4. Zašto predstavnici Srpske liste, stranke koju si formirao na Kosovu, sede u Vladi Kosova koja nam uvodi carine, predlaže platforme i ne rešava ubistvo Olivera Ivanovića? Od njihovih glasova zavisi vladajuća većina Ramuša Haradinaja, kosovskog premijera. Zašto držiš Haradinaja na vlasti, Aleksandre Vučiću?
5. Zašto unižavaš državu Srbiju i u Minhenu na rečenicu Hašima Tačija da ne može da dozvoli Zajednicu srpskih opština pošto to nije po zakonima i ustavu entiteta koji predstavlja izgovoriš da si ti „zbog pregovora više puta prekršio svoj Ustav“? Prvo, to nije tvoj Ustav, Aleksandre Vučiću, to je Ustav Republike Srbije nad kojim si se zakleo da ćeš ga poštovati. Drugo, kršenje Ustava Republike Srbije povlači posledice. Koliko vredi tvoja zakletva?
6. Zašto unižavaš građane Srbije i šest godina odbijaš da zakažeš sednicu Skupštine Republike Srbije na temu Kosova i Metohije? Zar građani Srbije ne zaslužuju da čuju tvoj plan za koji godinama tvrdiš da postoji? Kako je moguće da Kosovo ima platformu, ima ovlašćene pregovarače od strane njihove skupštine, ima čitav tim za lobiranje u Briselu, a mi nemamo ništa od toga? Kosovo i Metohija nije tvoje, Aleksandre Vučiću, ne možeš da pregovaraš o njemu kao da prodaješ stan. Možda baš onaj koji si dobio u toku bombardovanja naše zemlje.
Unapred znam da nećeš imati odgovor ni na jedno od ovih pitanja i da ćeš ponavljati laži o izdajnicima i lopovima. Kao što znam da nećeš odustati od promene granica Srbije iako svako pametan shvata da to nije rešenje. Ne može se rešenje praviti na nesreći onog dela srpskog naroda koji će ostati s druge strane tih tvojih granica.
Rešenje je u pomirenju Srba i Albanaca, a ne u razgraničenju. Ali do pomirenja ne mogu dovesti oni koji su direktno okrvavili ruke s jedne i oni koji su huškali u rat i zločine s druge strane. Svako sa imalo stida bi podneo ostavku ili se makar povukao iz pregovora u kojima je poziciju Srbije uništio. Da ti je iole stalo do Srbije prepustio bi taj posao nekom inteligentnijem, sposobnijem, poštenijem. Ti naravno to nećeš uraditi. Tebi se žuri da što pre „rešiš Kosovo“. Zašto je to tako, odgovorićeš kada za to dođe vreme. Ne meni, i ne sada.
Šta su izjavili Vučić i patrijarh Irinej nakon jutrošnjeg sastanka saznajte OVDE.
