Biskupija u Klagenfurtu je Hrvatsku biskupsku konferenciju obavestila pisanim putem, a kao osnovni razlog navedeno je da se ta komemoracija politički instrumentalizuje, te da bi to moglo biti štetno po crkvu.
Zagebački Večernji list piše da u koruškoj vladi kažu da odluka biskupije Gurk-Klagenfurt o zabrani komemoracije u Blajburgu "otvara novo poglavlje u tretiranju komemoracije".
Ovom odlukom tamošnje crkve uvedena su, kažu, neka nova pravila, a to znači da ako organizatori i ove godine žele da organizuju komemoraciju - moraju da zatraže policijsku dozvolu za okupljanje.
Iako je još prošle godine bilo jasno da se "obruč oko komemoracije na Blajburškom polju ubrzano steže", prvi zvanični, navodi se, mogao bi voditi prema definitivnom gašenju ove komemoracije.
S druge strane, Hrvatska biskupska konferencija je u neuobičajno oštrom saopštenju "u celosti odbacila" razloge zbog kojih je klagenfurtska biskupija zabranila ovogodišnju misu.
Iz zagrebačkog Kaptola poručeno je austrijskim kolegama da uskraćivanje mogućnosti molitve smatraju "nepoštovanjem žrtve i gubitkom osećaja za patnju nedužnih".
Predsednik hrvatskog parlamenta, koji je pokrovitelj ove komemoracije, Gordan Jandroković, i hrvatski političar Vladimir Šeks u potpunosti su podržali saopštenje hrvatskih biskupa.
Jandroković i Šeks su, prenose mediji, izrazili bojazan da bi u slučaju zabrane mogla biti organizovana nedozvoljena komemoracijija.
Reagovala je i evropska parlamentarka, desničarka Ruža Tomašić, koja je biskupu u Klagenfurtu uputila pismo u kojem kaže da odluka o zabrani "svete mise na Blajburškom polju skandalozna je i šokantna, vredna svake osude".
Odluci Katoličke crkve u Koruškoj prethodila je detaljna analiza događaja na komemoraciji održanoj u Blajburgu prošle godine, kada je kao i svih prethodnih godina, uz ćevape i pivo glorifikovano ustaštvo, pa je jedan broj hrvatskih desničara bio priveden i osuđen zbog isticanja ustaških simbola, što je u Austriji zakonom zabranjeno.
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta pozdravio je odluku koruške Katoličke crkve da zabrani misu ustašama ubijenim na Blajburškom polju krajem Drugog svetskog rata.
"Dobro je poznato da je Blajburg od dolaska HDZ-a na vlast 1990. godine postao mesto godišnjeg hodočašća desetina hiljada sledbenika ustaškog pokreta poglavnika Ante Pavelića, komandanta fabrike smrti Jasenovac Maksa Luburića, komandanta zloglasne Crne legije Jure Francetića i brojnih drugih zlikovaca", naveo je Linta u saopštenju za javnost.
Linta je kao "jedan od brojnih dokaza da je temelj Hrvatske ustaštvo" istakao odluku Hrvatskog sabora da bude pokrovitelj komemoracije ubijenim pripadnicima vojske genocidne NDH u Blajburgu, kao i redovni dolasci brojnih hrvatskih zvaničnika ili njihovih izaslanika na najveći skup nacifašista u Evropi.
Predsednik Saveza Srba iz regiona je takođe ocenio kao anticivilizacijsko ali potpuno očekivano saopštenje Hrvatske biskupske konferencije, jer, kako je naveo,
"većina hrvatskih biskupa promoviše ustašku ideologiju tvrdeći da su Blajburgu stradale nevine žrtve", što je "bezočna laž".
Ko je pisao '’Prištinsku platformu'’, saznajte OVDE.
Izvor: Tanjug
