Predsednik Porošenko je među prvim stranim državnicima podržao izlazak SAD iz dogovora i odmah dodao da Ukrajina može da pravi savremene i efikasne raketne sisteme. Ratoborni Porošenko je uveren da bi ukrajinske rakete većeg dometa efikasno "držale" Rusiju...
A razni ukrajinski eksperti su se nadovezali govoreći da bi američke rakete mogle da se pojave u rejonu Harkova.
Bivši predstavnik Ukrajine pri NATO general-major Petar Garaščuk je otišao najdalje kada je kazao da njegova zemlja ima intelektualne, organizacione i finansijske mogućnosti da napravi atomsko oružje. Osim toga, dodao je, nijedna firma na svetu nema takve mogućnosti za pravljenje interkontinentalnih i drugih raketa kao što ima Dnjepropetrovski zavod, izgrađen još u vreme SSSR-a. Najveća raketa "satana", prema NATO klasifikaciji SS-18, napravljena je upravo u ovom zavodu.
U vreme kada je Severna Koreja uspešno testirala svoje interkontinentalne balističke rakete, američki mediji su pisali i govorili o tome da su određene delove Korejci nabavili u Ukrajini. Tvrdilo se da su raketni motori kupljeni u Ukrajini u Južnom zavodu mašinogradnje "A. M. Makarov", poznatijem kao "Južmaš", iz Dnjepropetrovska.
Vojni ekspert Ivan Konovalov kaže da rukovodstvo u Kijevu sada može da traži od SAD mnogo ozbiljnije oružje od onog koje je do sada dobijalo, kao što su "dževelini" - protivtenkovske navođene rakete.
Koliko je realna želja ukrajinskih vojnih eksperata da naprave rakete kojima bi, ako zatreba, mogli da gađaju i Moskvu, zavisi od političke odluke onih koji će doći na vlast posle predsedničkih izbora 31. marta, kao i novog sastava Vrhovne rade (parlamenta), koji se bira 27. oktobra ove godine.
Većina moskovskih eksperata se slaže u tome da Ukrajina ima znanja i mogućnosti da napravi raketu srednjeg dometa, ali problem je što nema poligon na kome bi je isprobala. Osim toga, Ukrajina ne može bez pomoći drugih zemalja da napravi atomsku bojevu glavu, ne zato što joj manjka teorijskog znanja, već zbog njenog sadašnjeg industrijskog nivoa.
Penzionisani ruski general-major i doktor tehničkih nauka Vladimir Dvorkin objašnjava da Ukrajina zaista može da pravi rakete, ali o tome će na kraju odlučiti politika. Dvorkin je podsetio da je u sovjetsko vreme Ukrajina proizvodila raketne komplekse. Sa njim se slaže Pavel Zolotarjov, takođe penzionisani general-major i član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Rusije.
Sateliti
Čuveni "Južmaš" u Dnjepropetrovsku danas proizvodi rakete za lansiranje sateliteta. Da li će proširiti asortiman raketa i onima koje ubijaju ljude, zavisi samo od političara, odnosno od toga ko će doći na čelo Ukrajine posle izbora poslednjeg dana marta.
- Ukrajina ima dovoljno znanja da napravi takvu raketu. Neke sovjetske strateške rakete su pravljene upravo u Ukrajini. Zna se da je jedan broj stručnjaka prešao u Rusiju, ali ako politička odluka bude takva, oni mogu ponovo da organizuju proizvodnju raketa - rekao je general Zolotarjov.
Što se tiče pretnji da će jednog dana Kijev dati komandu da se raketama gađa Moskva, general Zolotarjov je uveren da je to nerealno:
- Mogu oni da naprave rakete srednjeg dometa, ali mogućnost da krenu u raketni napad protiv Rusije ravna je nuli.
Da Ukrajina može postati "raketna država", ne govore samo njeni vojni eksperti, već o tome piše i "Vašington post".
S druge strane, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je otvoreno kazao da je protiv razmeštanja stranih raketa na teritoriji Ukrajine. On misli da bi takav potez mogao biti katastrofalan za Ukrajinu. Bez ikakvog diplomatskog uvijanja Lukašenko je poručio da će u slučaju njihovog militantnog scenarija Belorusija biti solidarna sa Rusijom.
Trostrani dogovor
Dogovorom koji su 14. januara 1994. potpisali predstavnici Rusije, Ukrajine i SAD bio je usaglašen kalendar prevoza atomskog oružja iz Ukrajine u Rusiju. Kijev se obavezao da do 14. novembra 1994. preda Rusiji 200 bojevih glava, koje je ona kasnije likvidirala. Istovremeno su skinute sa bojevog dežurstva sve rakete SS-24. Zauzvrat, Rusija je Ukrajini dostavila 100 tona goriva za atomske elektrane, a Vašington je platio Rusiji 60 miliona dolara na račun budućih isporuka urana SAD. Tako je Ukrajina 2. jula 1996. postala država na čijoj teritoriji više nije bilo atomskog oružja.
Američki potpredsednik Majk Pens tražio je od Angele Merkel da pošalje ratne brodove u Kerčki moreuz blizu Krima. Pročitajte OVDE šta se onda desilo.
Izvor: novosti. online
