Sa druge strane, Vašington ovih dana povećava pritisak na Ankaru povodom njene odluke da kupi ruski raketni sistem S-400 te upozorava da ta kupovina predstavlja pretnju američkim avione, posebno za F-35.
Ovo je zapravo i jedna od ključnih razlika između S-400, i američkog sistema "THAAD"
Naime, "THAAD" je specijalno dizajniran za presretanje projektila dugog dometa (IRBM ili ICBM) ili pre ili tokom rane faze njihovog ponovnog ulaska, što znači da bi njihovi radarski sistemi i kontrole sistema trebalo da budu u stanju da detektuju mete sa velike udaljenosti. Ovo je uslovilo da ova baterija bude fizički ogromna.
Takođe, sa takvim specifičnim ciljem, postoje i druge rakete i borbeni avioni koji su angažovani da obezbede protivavionsku vatru, pa nema potrebe da "THAAD" brine o opasnosti iz vazduha. Prema tome, ona ne može presresti ništa osim balističkih raketa i oslanja se isključivo na prijateljske jedinice za zaštitu.
- "THAAD" je najnapredniji integrisani vazdušni i raketni sistem odbrane u svetu i pokazuje da su snage SAD agilne i da mogu odgovoriti brzo i nepredvidivo na bilo koju pretnju, bilo gde i u bilo koje vreme - navela je Američka evropska komanda.
Ruski raketni sistem S-400 je potpuno druga stvar. NJegova sposobnost da otkrije i uništi dolazeće balističke rakete je znatno slabija od "THAAD-a". Međutim, on može efikasno da cilja dolazne avione ili druge ciljeve, dok prenosi ciljne informacije na druge jedinice (kao što je S-300).
NJegov maksimalni domet od 400 kilometara omogućava mu da napadne pre nego što dolazni avioni uđu u opseg oružja. Očigledno, "THAAD" nije sposoban za to.
"THAAD" je ABM sistem koji je dizajniran da obara balističke rakete kratkog, srednjeg i velikog dometa.
S-400 je sistem dizajniran da sruši borbene avione, krstareće rakete i balističke rakete kratkog dometa.
Kako "THAAD" sistem radi?
Sistem detektuje metu unutar 4.700 km i neutrališe je na 200 km. Jednako je efikasan protiv svih tipova bojevih glava, uključujući i oružja za masovno uništenje (nuklearno, hemijsko ili biloško). Vatrena moć od 72 presretanja po bateriji, organski radar i razvijen sistem kontrole vatre samo su neke od njegovih prednosti.
On metu ubija kinetičkom energijom, čime se minimalizuje rizik od eksplozije bojeve glave u meti tokom presretanja.
Komponente: 6 pokretnih raketnih bacača, 2 pokretna kontrolna centra i 1 radar (sa opsegom od 4.700 km).
"THAAD" i MIM-104 Patriot rade zajedno i upotpunjuju jedan drugog.
Cena jednog sistema sa osam raketa je 800 miliona dolara. Raketa leti brzinom od 2,8 kilometra u sekundi, što je više nego dvostruko sporije od balističkih raketa, tako da sistem mora da pogodi raketu pre nego što preleti lanser, jer posle toga ne može da je stigne.
Kako radi S-400 sistem?
Radari detektuju pretnje unutar 600 km i koriste četiri različite vrste raketa kako bi neutralisali cilj (raspon ciljanja 400 km).
Komponente:
- 55K6E (komandni i kontrolni centar)
- 91N6E (radar za pretragu sa 600 km opsegom)
- 92N6E (multifunkcionalni radar sa 400 km opsegom)
- 5P85TE2 (projektil) 8 jedinica u jednom bataljonu
- 96L6E i 40V6MR su opcione komponente.
S-400 koristi četiri vrste raketa:
9M96E - kratkog dometa (40 km)
9M96E2 - srednjeg dometa (120 km)
48N6 - dugog dometa (250 km)
40N6 - veoma dugog dometa (400 km).
Raketni sistem S-400 Triujumf i Pancir (CIVS) mogu da se integrišu u dvoslojni sistem odbrane. Takođe se ovaj sistem može integrisati sa drugim odbrambenim sistemima kao što je S-300.
Cena ovog sistema takođe zavisi od broja raketa, pa se kreće od dve milijarde dolara pa naviše.
S-400 je razvijen od strane Rusije i to je najnapredniji sistem odbrane u svetu. Može da cilja 36 meta u jednom trenutku. S-400 može da uništi avione, rakete, dronove...
Prema rečima nekih eksperata, S-400 je sposoban da uništi F-35 borbene letelice koje su jedan od najnaprednijih i najmoćnijih borbenih aviona u svetu, tako da je veoma opasan.
"THAAD" je takođe raketni odbrambeni sistem, razvijen od strane SAD. Razlika je u tome što ne može da uništi avione, već samo rakete.
Koji je razlog zbog kojeg će Rusija sebi pripojiti Arktik pročitajte OVDE.
Izvor: Telegraf
