Ratne igre koje sprovodi ovaj “tink tenk” pod pokroviteljstvom Pentagona redovno se završavaju sa ogromnim gubicima na američkoj strani u slučaju sukoba sa najjačim rivalima, koji pritom uspevaju da ispune svoje ciljeve i "pregaze" saveznike Vašingtona, piše američki sajt Breaking Defense specijaliziran za vojne teme.
Navodi se da nije u pitanju potpuno apokaliptičan scenario u kom neprijatelj uspeva da pokori delove zemlje ali da gubitak Baltika i Tajvana, koji se stalno ponavlja, znači propast savezništava koje su SAD uspele da uspostave širom sveta, ekonomski šok, kao i kraj globalne hegemonije nastale posle Drugog svetskog rata.
Postalja se pitanje kako je to moguće kad Amerika troši više od 700 milijardi dolara godišnje na moderne ratne mašine poput nosača aviona na nuklearni pogon i lovaca pete generacije.
Iako bi prema predviđanjima bivšeg zamenika šefa Pentagona Roberta Vorka, avioni F-35 mogli da obezbede dominaciju u vazduhu, problem nastaje jer oni u nekom trenutku moraju da slete. Tada na scenu stupaju pre svega ruske precizne navođene rakete velikog dometa za koje su vazdušne baze pa čak i nosači aviona velika meta. Rezultat je gomila aviona uništenih na pisti ili u hangarima.
Nekada su, po mišljenju ovog stručnjaka sa dugogodišnjim iskustvom u ratnim simulacijama, SAD imale potpunu dominaciju na polju pametnih i visoko preciznih oružanih sistema, ali je u zadnje vreme ovo sofisticirano naoružanje postalo deo ruskog i kineskog arsenala, uz senzore dugog dometa, komunikacione mreže i komandne strukture neophodne za njihovu primenu. Komplikovani logistički sistemi i infrastruktura poput aerodroma, kao i sve na površini mora moglo bi da se nađe u nevolji.
Dvojica stručnjaka slažu se da najveće slabosti ima mornarica, ali su kao veliki problem naveli i ranjivost vojnih baza i skladišta vojne opreme širom sveta koje se mogu nađi na meti balističkih raketa zbog loše pokrivenosti antibalističkim sistemima. Slabost je vidljiva i kod oklopnih brigada, posebno zbog drastičnog smanjenja broja mobilnih protivvazdušnih jedinica koje bi pratile tenkove. Posledica toga u simulacijama su bili veliki gubici usled dejstva helikoptera dronova i balističkih raketa.
Na elektronskom frontu situacija nije mnogo bolja. U ratnim igrama američki sateliti, komandni centri i bežične komunikacione mreže bivaju bivaju onesposobljeni hakovanjem ili ometanjem
- Kad god bi “crveni” uništili naše komandne centre, morali bi da prekinemo simulaciju – rekao je Robert Vork dodavši da bi tada jednostavno ostali u mraku.
Analitičari predlažu rešenje koje bi koštalo 24 milijarde dolara (oko 3,3 procenta vojnog budžeta). Pre svega treba nabaviti mnogo više raketa svih dometa, i ofanzivnih i defanzivnih za obaranje neprijateljskih jer, kako kažu, u ratu protiv ozbiljnog neprijatelja vrlo brzo nestane municije. Čak navode agresiju na SRJ 1999. (bez te kvalifikacije) i uništenje Libije kao primere rata u kojima nije bilo potrebe za većom količinom balističkih raketa. Drugo predlog je jačanje komunikacione mreže i komaandnih centara kako bi odoleli oružijima elektronskog ratovanja. Na duži rok se predlaže ulaganje u veštačku inteligenciju, ali ne u “robote ubice”, već u dronove koji bi pomagali avionima, i superkomjutere koji bi obrađivali velike količine obaveštajnih podataka i planova zajedno sa stratezima.
Pročitajte OVDE šta je još naglasila Rand korporacija.
Izvor: breakingdefense. com/novosti. online
