Zbog ovog posla su tursko-američki odnosi trenutno na raskrsnici. Za razliku od njihovih uznemirenih veza u prošlosti, sada se dva NATO saveznika kreću prema sukobu. Iz indijske perspektive, zanimljivo je da je sukob oko odluke Turske da kupi S-400 Trijumf iz Rusije ujedno i kršenje američkog režima sankcija protiv Rusije poznat kao Zakon o suzbijanju američkih protivnika kroz sankcije (CAATSA).
U septembru prošle godine je Vašington se prvi put pozvao na zakon CAATSA i sankcionisao Kinu zbog kupovine 10 ruskih Su-35 i projektila S-400. Je li sada na redu Turska? A ako Turska bude kažnjena, može li Indija biti sledeća?
SAD su izričito upozorile Indiju da ne nastavlja posao sa S-400 s Rusijom. Ali je Indija ipak u oktobru prošle godine sklopila ugovor koji se procenjuje na najmanje 5,4 milijarde dolara. Ali dok je Delhi odlučio da donese taktičku odluku, Ankara otvoreno prkosi savezniku.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan se slikovito izrazio: “Potpisali smo ugovor s Rusijom za kupovinu S-400 i započećemo koprodukciju. Gotovo je. Nikada ne može biti povratka. To ne bi bilo etično i bilo bi nemoralno. Niko nas ne bi trebao pitati da poližemo ono što pljunemo. Kasnije ćemo, nakon S-400, možda ići na S-500.”
SAD verovatno nikada nisu čule tako oštre reči od ključnog saveznika NATO-a. Erdogan je takođe upozorio kako SAD ne bi smele trgovinskim merama da pokušavaju “disciplinovati” Tursku. Ako to učine, naglasio je, Turska je pripremila svoje protivmere. Jedna od trgovinskih mera na koje je aludirao jeste američka namera da Tursku isključi iz Opšteg sistema povlastica (GSP).
Zanimljivo, dok je prošle nedelje obavestio američki Kongres o svojoj nameri da ukine privilegije u trgovini za neke zemlje, predsednik Tramp je Indiju stavio u vezu s Turskom. Indija je umanjila značaj Trampovog poteza, rekavši da GSP neznatno utiče na indijski izvoz u SAD. Ali Erdogan očigledno planira odmazdu.
Pentagon je oštro reagovao na Erdoganove izjave, upozorivši Tursku na “teške posledice u smislu naših vojnih odnosa”. General Kertis Skaparoti, visoki američki general zadužen za operacije u Evropi i vrhovni oficir NATO-a, upozorio je u utorak pred Kongresom da Turska ide napred sa sporazumom S-400 i to će, iz političkih i sigurnosnih razloga, ugroziti američke planove za prodaju Ankari novih F-35.
“Moj najbolji vojni savet bi bio da im ne damo F-35 i da ne letimo ili radimo sa saveznikom koji radi s ruskim sistemima”, kazao je Skaparoti. Prema izvještaju Rojtersa, on je nagovestio zabrinutost da bi Turska mogla da koristi S-400 da Rusiji da vredne informacije o tome kako da porazi moderni avion koji bi trebao postati okosnica vazduhoplovstva NATO zemalja i njihovih partnera.
Međutim, Turska se ne povlači. Turski ministar obrane Hulusi Akar je rekao da sistemi S-400 u Tursku stižu u junu i biće raspoređeni u oktobru, kako je i predviđeno. Prostor za diplomatski manevar se smanjuje i jasno je da se šanse za nametanje američkih sankcija Turskoj pod zakonom CAATSA povećavaju.
Naravno, ako vašington nametne sankcije svom ključnom NATO savezniku, biće vrlo problematično od sličnih kaznenih mera izuzeti Indiju.
Zanimljivo je da je, baš kao i Erdogan, indijski premijer Modi u poslednje vreme u američkim medijima vrlo loše prikazan. Nazivaju ga ultranacionalistom i vide ga kao prepreku za svoje regionalne strategije.
Turci i dalje sumnjaju da je neuspeli vojni udar u junu 2016., koga je osmislio turski islamski klerik Fetulah Gulen koji već 20 godina živi u Pensilvaniji, imao tajnu američku podršku. Prošle nedelje je američka prva dama Melania Tramp posetila razred predškolskog uzrasta u Oklahomi za koji Ankara veruje da je povezan s pristalicama Gulena. Turci veruju da se Bela kuća ovim činom narugala Erdoganu.
Kritičari predsednika Trampa u SAD-u i Evropi obično ga gnjave zbog simpatija prema “jakim ljudima” poput Erdogana ili Vladimira Putina. Ali se ispostavilo da takvi svetski lideri iritiraju SAD zbog svoje upornosti da održe stratešku autonomiju u svojoj spoljnoji sigurnosnoj politici. Američki mediji su takođe vrlo kritični i prema Modiju.
Međutim, svi pokušaji SAD-a da potkopaju takve vođe su propali, jer čelnici poput Erdogana i Putina uživaju masovnu podršku u svojim zemljama. Vašington će sigurno posmatrati ishod predstojećih parlamentarnih izbora u Indiji u aprilu i maju, gde Modi traži novi mandat. Što se tiče Indije, na kraju petogodišnjeg mandata Modijeve vlade proizlazi da su indijski odnosi sa Sjedinjenim Državama bili pragmatični i zasnovani na ograničenim zajedničkim interesima oko suprotstavljanja usponu Kine i islamizmu, ali takođe bez potkopavanja indijske strateške autonomije.
SAD izgledaju razočarano što Modi nije ispunio njihova visoka očekivanja kao strateški partner. Osećaj frustracije je opipljiv i među američkim lobistima u Indiji. U svakom slučaju, vlada Modija i dalje pregovara o velikim sporazumima s Rusijom o oružju, zanemarujući zakon CAATSA. Prošle nedelje je premijer Modi otvorio ogromno zajedničko rusko-indijsko ulaganje, koje bi trebalo proizvoditi oko puške AK-203, najnoviju verziju poznate puške AK-47 koju indijske oružane snage standardno koriste već decenijama.
Potom je u petak Delhi potpisao s Moskvom ugovor vredan više od 3 milijarde dolara za zakup ruske podmornice na nuklearni pogon. U Vašingtonu vide da je vlada Modija ubrzala ove ogromne poslove s Rusijom, iako se njegov mandat bliži kraju, što s nestrpljenjem čekaju američki trgovci oružjem.
Sve u svemu, S-400 je jedan od najnaprednijih svetskih sistema i brzo stiče ugled ruske “geopolitičke rakete” usmerene protiv američke hegemonije. Ako SAD zbog sporazuma sa S-400 nastavi nametati sankcije protiv Turske, to će imati štetan uticaj na mnoge geostrateške obrasce.
U pitanje dolazi sama kohezija NATO pakta i celokupna efikasnost saveza u istočnom Mediteranu i na Bliskom istoku. Slično tome, SAD gledaju i na Indiju, koja bi trebala biti veliki kupac američkog oružja. Ako sankcioniše NJu Delhi, Vašington će sam sebi pucati u noge. Dovoljno je reći da bilo kakve američke sankcije mogu samo povećati zsvisnost Turske ili Indije od Rusije u nabavci naprednog oružja, što bi, naravno, sahranilo samu svrhu zakona CAATSA.
Ruaki S-400 ili američki THAAD? Koji je efikasniji pogledajte OVDE.
Izvor: logicno.com/ Nermin N.
