„Dokument pod nazivom Predlog Platforme za dijalog o sveobuhvatnom i pravno obavezujućem sporazumu za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, predat je juče Narodnoj skupštini“, kaže Proroković, neposredno nakon zavođenja na pisarnici Narodne skupštine.
Navodi da Narodna skupština nije u obavezi da uzme u razmatranje njegov predlog, ali da smatra da je neophodno i da Srbija ima platformu za dijalog, kako se cela reakcija na prištinsku platformu ne bi svela samo na poruke zvaničnika koje ne obavezuju nikoga ni u pravnom ni u političkom smislu.
„Prvo moramo da podsetimo pregovarače iz Srbije da postoji Ustav države na čijem su čelu, zatim međunarodne predstavnike da postoji kompleksno pravno, političko i istorijsko nasleđe, a zatim i Albance da se u pregovore ne može maksimalizmom ocrtanim u njihovoj platformi“, naglasio je Proroković.
Ovaj bivši poslanik očekuje da se započne rasprava u Srbiji oko srpske platforme. „To bi bio ključni efekat svega“, kaže.
„Beograd svoju politiku niti može, niti sme da temelji na improvizacijama. Inače, čak i kao bivši poslanik dužan sam da čuvam ugled Narodne skupštine i brinem o ustavnom poretku zemlje“, objašnjava Proroković.
Kako pronaći obostrano prihvatljivo rešenje za teritorijalni spor:
Ciljevi definisani platformom su „pronalaženje obostrano prihvatljivog rešenja za teritorijalni spor između Beograda i Prištine uz podršku zainteresovanih međunarodnih aktera (pet stalnih članica SB UN)“, kao i „normalizacija odnosa Beograda i Prištine“.
U skladu sa platformom, pod normalizacijom se podrazumeva pronalaženje rešenja kojim je moguće: „očuvati teritorijalni integritet Republike Srbije, obezbediti suštinsku autonomiju za kosovsko-metohijske Albance sa elementima međunarodnog predstavljanja, prevazići faktičko stanje u cilju dugoročnog osiguravanja regionalne bezbednosti, između ostalog, i preciziranjem pojma razgraničenje, kao i dobijanje garancija međunarodnih aktera za sprovođenje dogovorenog“.
20 principa za postizanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma
Predviđeno je 20 principa za postizanje sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma za normalizaciju odnosa.
Taj Sporazum, prema ovom dokumentu, mora da bude u skladu sa aktuelnim Ustavom RS koji „ne može biti menjan zbog potreba sporazuma“. Dodaje se da se Preambula smatra sastavnim delom Ustava. Rezolucija 1244 predstavlja osnov za pronalaženje kompromisnog rešenja, te se u tom kontekstu izražava težnja ka osiguravanju „široke autonomije i suštinske samouprave za Kosovo“.
„Postignuti sporazum primeniće se tek pošto se o njemu u odgovarajućoj formi izjasni SB UN“. Potvrdom sporazuma pet stalnih članica SB UN postaju garant njegove primene.
Naziv, međunarodno predstavljanje, imovinska pitanja, nestali, ratni zločini
„Južno Kosovo/Samouprava Kosovo“ je termin koji bi bio prihvatljiv za predstavljanje u međunarodnim organizacijama.
U skladu sa tim, predviđeno je da će „Južno Kosovo/Samouprava Kosovo“ imati pravo na „otvaranje sopstvenih predstavništava/kancelarija pri međunarodnim organizacijama i konzularnih odeljenja u drugim državama kako bi se ostvarivalo međunarodno predstavljanje, ispunjavale obaveze i koristila prava definisana Sporazumom“.
Međutim, ova mogućnost, prema Prorokovićevom predlogu, ne podrazumeva otvaranje diplomatskih predstavništava u rangu ambasada i/ili poslanstava.
Lista međunarodnih organizacija u kojima će „Južno Kosovo/Samouprava Kosovo“ moći samostalno i nezavisno da nastupa biće utvrđena aneksom Sporazuma i ona neće uključivati članstvo u OUN.
Republika Srbija neće blokirati prijem Južnog Kosova/Samouprave Kosovo u međunarodne organizacije koje se nalaze na utvrđenoj listi.
Imovinska pitanja biće razrešavana po dogovorenim principima, a neposredna izvršna ovlašćenja imaće Kosovska agencija za imovinu.
Sudbina nestalih lica i istraživanje ratnih zločina na području Kosova i Metohije biće moguća od strane nadležnih i verifikovanih komisija obe strane.
Kako bi se sve ovo sprovelo, predviđa se formiranje Veća za primenu Sporazuma, koje će činiti jedan predstavnik RS, jedan predstavnik organa samouprave i jedan međunarodni predstavnik, po ovlašćenju SB UN. Veće će donositi odluke konsenzusom.
Izražava se i spremnost da predstavnicima kosovskih Albanaca izmenom Zakona o Narodnoj skupštini bude osiguran određeni kontingent poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Kako se navodi u platformi, „zbog nepredvidivosti toka pregovora, kao i niza jednostranih koraka koje je preduzela albanska strana u prethodnom periodu, Vladi Republike Srbije se ostavlja mogućnost da uvodi recipročne mere u posebnim situacijama“. Ovo će „ojačati poziciju pregovaračkog tima i uticati na sprečavanje daljih jednostranih koraka privremenih organa samouprave u Prištini“.
Recipročne mere podrazumevaju: poništavanje prethodno usaglašenih dogovora, a koji nisu ispoštovani; uvođenje različitih vrsta sankcija; aktivan politički rad za smanjivanje broja država koje su sa takozvanom „Republikom Kosovo“ uspostavile diplomatske odnose; sprečavanje učlanjenja takozvane „Republike Kosovo“ u međunarodne organizacije.
Izvor: Kossev
