Piše: Mihailo Medenica
Kolika je to praznina duše, kakvo to crnilo urliče iz tebe, kojem si se zlu podao ko veri pa s toliko jarosti huliš na krv nazivajući je iznova- kukavičjom i izdajničkom?!
Veliš da bi se razbežali kad bi Srbija pozvala na odbranu Kosova i Metohije.
Veliš da i kad bi ratovali za zavetnu svetinju opet bi morali da pregovaramo na kraju, pa zašto da odmah s početka ne pohitamo na kraj i izdamo sve ono što jesmo i gde jedino istinski postojimo, jel da?!
Neki bi se razbežali, da, nema tu spora, ponajviše iz redova tvojih sedvič delija, ali sasvim dovoljno bi potrčalo tamo gde vaskrsla vojska Hristova čeka da se pričestimo u Samodreži.
Više nego dovoljno, znaš ti to odlično, pa tolikim prezirom pokušavaš da sve načiniš Vulinima, sprdnjom, grimasom jada kako bismo se u jadu stopili i zaćutali pred tvojim lažima, junače odvažnih televizijskih juriša na papirna utvrđenja…
No, vidiš, u svojoj veleizdaji ti moraš namirivati đavola kojem si prodao dušu, plesati oko te politikantske šipke kako ti Trampovi i Merkelovi podvodači sviraju.
Plesati do iznemoglosti na bis jer za njih si samo puka i bezvredna masa što se mazno uvija i čini sve kako bi te zadržali još koji čas u separeu, jer kad se raziđu, kad iskoračiš, kad pogledaš u praznim flašama šampanjca to izobličeno lice izdaje- panično ćeš pokušati da pobegneš od zveri koja te goni, koja te juri tvojim nogama, doziva tvojim glasom, kidiše tvojim zubima…
Ali, jedno si u pravu- kukavice jesmo, ali u miru! S njim ne znamo šta ćemo, u njemu se ćutke i bez ponosa predajemo najgorem neprijatelju- sebi!
Otuda i ti na vlasti, nikako drugačije!
U ratu smo kuražniji od svake sile koja bi na nas udarila, ali u miru se predajemo najgorima, kukavicama naoružanim lažju, prevarom, ubeđenjem da će izdajom namiriti dugove đavolu ne znajući da tom cehu nema kraja…
Kome si obećao Srbiju taj će te doveka progoniti ko ranjenu zver, budi ubeđen!
Ko te danas veliča- sutra ćete ognjem tražiti po rupama u kojima ćeš se kriti od sopstvenog glasa!
Učini ono što jedino možeš i moraš- proglasi privremenu okupaciju Kosova i Metohije, sačuvaj za neke bolje od nas slavu da im ne ostavljamo greh kao krajputaše nad kojima će stajati o zadušnicama sebi živima…
Danas razgraniči- sutra neće postojati nikakve granice između Srbije i pakla!
Danas povuci crtu- sutra je ta crta okov od pupčanika potomstvu doveka!
Za kukavice ne brini, vazda je takvih bilo i biće, nije ni to greh.
Greh je toliko prezirati svoj rod i misliti da su svi nalik tebi!
Greh je pomisliti da je život vredan ako nemaš za šta veće od života postradati!
Eno ti kuražnih u Katanićevoj, pred sudom, na bedemima krivične prijave koju su podneli protivu tebe tvojih senvič vitezva zbog veleizdaje!
Malo ih je, ali će svakoga dana biti sve više, nek te niko ne laže da je drugačije i da je svako slovo na papiru mrtvo!
Samo ti zovi i ne sekiraj se, ima Srbiju ko da brani i sačuva od takvog mira strašnijeg od rata.
Kunem se u oba detete, samo zovi i dolazim!
Daj mi pet minuta da ih zagrlim i poljubim, samo toliko!
One su moje Kosovo i Metohija, nemam ja druge bez da za moju “Gračanicu” i “Dečane” sačuvam Gračanicu i Dečane!
Samo zovi i gledaj Srbiju koju toliko prezireš- u stroju, u trku, u jurišu s vaskrslom vojskom Hrista!
Nije se stradalo da bi ti stajao na kostima i vikao kako moramo znati gde su nam granice!
Znamo gde su- eno ih utvrđene od kostiju i nasušne ljubavi ka Srbiji, ni metar manje, ni grob bliže!
Doveka u Prizrenu i s tim nema kusuranja, zapamti pre nego što ponovo mazno staneš pred šipku za aplauz i bakšiš zapadnih podvodača…
Kome je zabranjeno da govori na protestima u Srbiji, saznajte OVDE.
Izvor: Dva u jedan
