Prema njenim rečima, sankcije koje su Sjedinjene Američke Države i Evropska unija nametnule 2014, trebalo je da kazne Rusiju zbog navodno „agresivnih dejstava“ protiv Ukrajine, ali su joj, naprotiv, donele veliku korist i stimulisale ekonomski rast. Kao primer Tvigova navodi ruski poljoprivredni sektor koji je, zahvaljujući restriktivnim merama, izašao iz stagnacije.
Profesorka podseća da je Moskva ograničila pristup tržištima kapitala i kreditima sa niskim kamatama, zabranila uvoz robe dvostruke namene i isporuku inovacionih tehnologija. Štaviše, Rusija je uvela kontrasankcije, zabranivši uvoz prehrambenih proizvoda iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Kao rezultat toga, ove akcije bile su „poklon“ za rusku poljoprivredu, konstatuje ona.
„Sankcije su Rusiji dale mogućnost da obnovi svoju obogaljenu prehrambenu industriju. Mnogi investitori koji ranije nisu pokazivali interes za poljoprivredu, iznenada su postali zainteresovani za ovu temu“, piše Tvigova.
Štaviše, efekat od kontrasankcija bio je takav da su „neki predstavnici grana ruske ekonomije, samo delimično povezanih sa poljoprivredom, takođe počeli da mole da im uvedu sankcije“. Tvigova konkretno navodi primer ruskih proizvođača čokolade, koji su ponudili da se produže ograničenja na uvoz evropskih proizvoda kako bi konkurisali proizvođačima iz Nemačke, Francuske i Belgije i tamo prodali svoje proizvode.
Profesorka dodaje i da je obim proizvodnje žitarica u Rusiji već dvostruko veći od njegove potrošnje i da je ona već postala glavni snabdevač na svetskom tržištu. Osim toga, ruski proizvođači već u potpunosti obezbeđuju zemlju piletinom i svinjetinom, iako je ranije sve to uvoženo u velikim količinama.
Osim toga, Tvigova napominje da nedavno uvedene američke carine na različitu robu prisiljavaju mnoge zemlje da traže druga tržišta za prodaju i kupovinu različite robe. Kao primer ona navodi Kinu, koja ubrzano postaje tržište za soju i suncokret iz Rusije, čime zamenjuje američke proizvode.
U zaključku Tvigova naglašava da Rusija ima ogromnu teritoriju i više od 200 miliona hektara neiskorišćene zemlje, a njena poljoprivreda će nastaviti da se aktivno razvija i daje podsticaj razvoju drugih oblasti. Stoga je, po njenom mišljenju, došlo vreme da Sjedinjene Američke Države i Evropa shvate da restriktivne mere Rusiji samo donose koristi, a u ratu sankcija sa Zapadom Rusija je „nekoliko koraka napred“.
Odnosi Rusije i Zapada pogoršali su se zbog situacije u Ukrajini, gde se 2014. dogodio državni prevrat, i zbog Krima koji je nakon referenduma ušao u sastav Rusije. Zapadne zemlje optužile su Rusiju za mešanje u unutrašnje poslove Ukrajine i uvele joj sankcije. Moskva je usvojila recipročne mere, više puta demantovala optužbe i izjavljivala da je kontraproduktivno da se sa njom razgovara na jeziku sankcija. U poslednje vreme na Zapadu se sve više čuju mišljenja da je potrebno ukinuti sankcije Rusije.
Pročitajte OVDE zašto Putin očekuje napad na Rusiju i zašto je S 400 dopremljen u Kaljingradsku oblast.
Izvor: novosti. online
