Bilans nasilja koje je usledilo bio je 19 poginulih – 11 Albanaca i osam Srba; više od 900 povređenih, 4.000 raseljenih Srba, ali i 34 uništene pravoslavne crkve, podaci su OEBS-a.
I oko 60.000 ljudi, koliko je učestvovalo u nemirima.
Kada bi se ishod onoga što je proizašlo iz martovskih nemira merio danas, on bi, prema poslednjim podacima, bio – najmanje 67 zatvorskih kazni do 16, jedna od 30 godina i veliki broj novčanih kazni za uništavanje crkava. I nijedna optužnica za organizaciju nemira.
Među njima je i jedna politička izjava. Hašim Tači je rekao 2017. godine da ga je „sramota zbog događaja iz marta 2004. godine“. On je dodao da su martovsko nasilje tada sproveli pojedinci i da će biti kažnjeni:
- Ko god je to počinio biće kažnjen – rekao je Tači.
- Nije u tradiciji Albanaca da ugroze kulturno-istorijske spomenike, da ugroze imovinu, da popale kuće, da ugroze decu, žene i starije osobe. Uvek će takva dela biti kažnjiva. Stvarno ne želim da se ikada više u ovo ponovi – rekao je Tači, ali niko nije odgovarao za zločine.
Šta se dogodilo?
Do nasilja je došlo u martu 2004. godine na Kosovu, kada su albanski mediji pisali kako su se u reci Ibar u Severnoj Mitrovici utopila tri dečaka albanske nacionalnosti u selu Čabra kraj Zubinog Potoka. Tela dvojice dečaka nađena su tokom noći u reci. Sa njima je, stoji u izveštaju Fonda za humanitarno pravo, bio i preživeli dečak koji je dao izjavu da su njega i njegova „tri druga jurili Srbi sa psima, te su spas potražili u reci“.
NJegovu izjavu su tokom noći i narednog jutra često emitovale sve šiptarske televizije , pojačavajući optužbe na račun Srba komentarima pojedinih javnih ličnosti da se „povodom srpskih zločina mora nešto uraditi“, dodaje se u izveštaju.
Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne.
- Ovakva vest će sledećeg jutra odnosno 17. marta (2004) biti upravo okidač za višednevno nasilje ka srpskoj zajednici na Kosovu - navodi se u izveštaju Fonda.
Stotine albanskih demonstranata sukobilo se sa Srbima, porušilo ili palilo crkve ili ulazilo u domove ljudi, da bi zatim došlo do masovnog obračuna.
Koje su srazmere nasilja?
Iako su se mnoge međunarodne i domaće institucije bavile zločinom, podaci o broju žrtava se razlikuju. Prema izveštaju Fonda za humanitarno pravo, na Kosovu je ozbiljno povređeno oko 170 Srba, od toga 150 batinanjem u njihovim kućama, dok je 20 povređeno u napadima na putevima. Oko 800 srpskih, 90 aškalijskih i dve albanske kuće su ili potpuno uništene ili ozbiljno oštećene.
Prema podacima Generalnog sekretara UN, u martovskom nasilju povređene su 954 osobe, među kojima 65 međunarodnih policajaca, 58 pripadnika KPS i 61 pripadnik međunarodnih mirovnih snaga. Ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100, podaci su Eparhije raško-prizrenske Srpske pravoslavne crkve iz aprila 2004. Misija Ujedinjenih nacija, koja je u to vreme kontrolisala civilne aktivnosti na Kosovu, procenila je da je u neredima učestvovalo oko 60.000 Albanaca.
Ko je kažnjen, a ko kažnjava?
Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu su obradili sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina. Pravna misija Evropske unije, Euleks, saopštila je 2015. godine da je za učešće u nasilju tokom marta 2004, najviša kazna, 30 godina zatvora, izrečena za ubistvo dvojice policajaca i ranjavanje dvojice njihovih kolega. Iz Euleksa su za Bi-Bi-Si na srpskom odgovorili da u okviru novog mandata, Euleks na Kosovu više nema izvršnu sudsku funkciju.
- Svi policijski, tužilački i sudski spisi na kojima je Euleks u okviru prethodnog mandatu već su predati kosovskim vlastima.
Lazanski se oglasio povodom situacije na Kosovu. Pogledajte OVDE.
Izvor: BBC News na srpskom, Pravda
