Mali uvid u ovo dalo je skorašnje priznanje predsednika Atlas grupe Duška Kneževića, a jedan dio otkrila je, još pre 17 godina, italijanska Uprava za borbu protiv mafije (DIA).

U izveštaju, koji se može naći na njihovom sajtu, preciznije Operativnog centra Bari, navodi se da su parlamentarni izbori 1996. godine u Crnoj Gori finansirani novcem italijanske mafije.

Naime, 2. februara 2005. DIA je objavila opširan izveštaj, na čak 408 stranica o istrazi sprovedenoj protiv Mila Đukanovića, Dušanke Pešić (Jeknić), Miroslava Ivaniševića (tadašnjeg ministra finansija u Vladi Crne Gore), i dvojice italijanskih državljana Renca Gafletija i Klementea Bjondija. Tokom istrage, iskočila su i druga imena poznata našoj javnosti poput Veska Barovića, Brana Mićunovića, Brana Gardaševića, Žarka Markovića, ali i firme kao što su Zeta Trans i Jugopetrol.

Među odgovornim licima prvi se navodi Milo Đukanović, za kojeg se jasno kaže da je bio premijer i predsednik Crne Gore. NJega DIA navodi kao odgovornog za mafijaško udruživanje sa članovima bande koju predvodi „kralj duvana“ Frančesko Prudentino, drugim visokopozicioniranim članovima mafije sa teritorije Pulje i Kampanije, a koji su nakon što su italijanski pravosudni organi raspisali zahtev za njihovo lišavanje slobode „izbegli hapšenje tako što su se domogli obala Crne Gore gde su jedno vreme bili trajno nastanjeni“.

U izveštaju se navodi da su se mafijaši godinama skrivali u Crnoj Gori te Đukanović tereti kao odgovoran jer ništa nije učinio da ih isporuči Italiji.

Šverc duvana, oružja, ljudi…

Višegodišnjom istragom DIA je otkrila da su ove osobe iz Crne Gore rukovodile švercom duvana ka obalama Pulje, koja se nalazi naspram Crne Gore.

„Posebice, Milo Đukanović, premijer a kasnije predsednik Republike Crne gore, dodelio je švajcarskim državljanima Koradu Bjankiju i Franko Del Toreu licencu za uvoz na teritoriju Crne Gore 100 000 paketa cigareta mesečno, što je oko 1000 tona“, ističe se u izvještaju DIA-e.

Kako se navodi, ovo je rađeno preko ljudi od poverenja kao što je direktor Zeta Transa Žarko Marković, kako bi se preko firmi koje učestvuju u javnim poslovima obezbedila potrebna logistika. Za šverc su korišćene crnogorske luke i aerodromi, a bio je obezbeđen i prenos, pratnja i skladištenje robe.

„Ovo je bilo obezbeđeno preko organa vlasti kao što je policija i organi bezbednosti, uz saradnju sa navedenim kompanijama“, navodi se u izveštaju.

Roba se dovozila moćnim motornim čamcima u luke Zeleniku i Bar. Roba međutim, nije bila samo duvan, već kako se ističe „oružje namenjeno za rat, droga, ilegalni imigranti“, navodi se u izveštaju.

Gorivo je obezbjeđivao „Jugopetrol“ kao i svu logističku podršku koja im je potrebna.

Kako su finansirani izbori

Našoj javnosti poznato je, iz optužbi opozicionih poslanika – ne radom tužilaštva, da je referendum o „nezavisnosti“ Crne Gore finansirao između ostalih i kriminalac Naser Keljmendi.

Malo je poznato da je takva „praksa“ postojala od samog početka višeparlamentarizma, u partiji koja je jedina naslednica Komunističke partije. Pre Keljmendija, Đukanović je imao i druge „prijatelje“, koji su, to je tvrdio bivši italijanski ministar finansija Otaviano del Turko, zarađivali novac na švercu oružja tokom devedesetih godina na Balkanu. Baza im je bila Crna Gora. Upravo njih je i skrivao Đukanović u našoj zemlji.

„Posebice Milo Đukanović, zajedno sa njegovim najbližim ‘saradnicima’ uvek su dobijali tranzit od 100 000 sanduka cigareta, što je ekvivalent od 1000 tona mesečno.

Koncensionari kojima je lično Đukanović dao licence, koristili su i prihode od drugih kriminalnih aktivnosti, kao što je novac od šverca oružja, šverca droge, iznuđivanja i drugog.

Isti Milo, primio je povodom parlamentarnih izbora, koji su održani u jesen 1996. godine novac od istaknutih članova italijanskog organizovanog kriminala, posebno od Stana Benedeta i braće Laraspata“, otkrila je DIA.

Đukanićev DPS je te jeseni „ubedljivo“ pobedio na izborima a on se utvrdio na poziciji premijera.

Izgleda, da kada je u pitanju Crna Gora, Vladi osim na rečima, nikada nije bila bliska ideja evropske države. Crna Gora je, sva je prilika, trebala da bude i ostane zemlja u tranziciji, ali ne ona koja se razvija ka demokratiji, već ona koja služi za tranzit, iz jednog dijela svijeta u drugi sve nelegalne robe.

Od samog početka višestranačkog sistema u Crnoj Gori nešto nije u redu. Građani, misleći da slobodno glasaju, zapravo su bili samo statisti, puka dekoracija za „sliku i priliku“ nepostojeće demokratije u Crnoj Gori.

60 godina nakon zastrašujućeg događaja ruske tajne službe ponovo ispituju nerešeni slučaj "Djatlov prolaz". Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: IN4S