Izraelski je gost od svog domaćina jasno čuo da Moskva nema nikakav uticaj da prisili Iran da ode ili da zaustavi protok oružja u Damask i da će Iran ostati u Siriji zato što Rusija nema pravo glasa u sirijsko-iranskim odnosima.

Moskva je obavestila Tel Aviv o odluci Damaska da će sirijske snage odgovoriti na bilo kakvo buduće bombardovanje i da o tom pitanju neće tražiti dozvolu Rusije.

Prema dobro informisanim izvorima u Damasku, samo nekoliko sati iznenadne posete sirijskog predsednika Bašara Al Asada Teheranu je bilo dovoljno za slanje poruka u svim smerovima. Poset Asada Teheranu se dogodio kao grom iz vedra neba i to neposredno pre zakazanog sastanka Netanijahua s Putinom. U početku nije bilo objavljeno kojim je avionom sirijski predsednik putovao u glavni grad Islamske Republike, ali je u dva leta van granica, za koje se zna, jedan u radnu posetu Moskvi i drugi na odmor na Krim, leteo ruskim vojnim avionima.

Ovaj put je Asad za Teheran leteo svojim službenim avionom, ali su ga od Damaska do Teherana pratila četiri ruska borbena aviona i američka koalicija je upozorena da se ne približava avionu sirijskog predsednika.

“Četiri ruska borbena aviona su pratila avion kojim je sirijski predsednik posetio Iran i vratio se iz njega”, izvestio je libanski list Al Diyar i dodao da je sirijski predsednik putovao u Teheran preko vazdušnog prostora Iraka.

“Kako bi se izbegli incidenti, vazduhoplovna komanda međunarodne koalicije pod vodstvom Sjedinjenih Država je upozoreno da se ne približava avionu Bašara Al Asada”, navodi se u saopštenju.

Ova iznenadna poseta, na kom nije rečeno ništa što već nismo čuli, ali organizovan uoči odlaska Netanijahua u Moskvu je bio poruka da se pokaže snažan zacementirani odnos između Irana i Sirije, imun od bilo kakvog spoljnjeg uplitanja i da Sirija ima suvereno pravo da bira svoje strateške partnere. Tajnovitost posete mnogo govori o sirijsko-iranskim odnosima.

Rusija je vršila pritisak na predsednika Obamu kako bi sprečila SAD da bombarduje Damask pod lažnim izgovorom korištenja hemijskog oružja. Nakon toga je Moskva u Siriji vojno intervenisala 2015. godine, pomogla Siriji u pobedi, nametnula politički dijalog, zaštitila je Siriju u međunarodnoj areni, ubrzala povratak izbeglica koje se SAD želele da iskoristi u neuspelom pokušaju da steknu ustupke koje nisu mogle dobiti ratom.

“Štaviše, Rusija vrši pritisak na mnoge zemlje da doprinesu obnovi Sirije i nastave diplomatske odnose s Damaskom. Rusija je strateški saveznik, ali nema apsolutnu kontrolu nad vladom”, rekao je sagovornik novinara Elijaha Magniera iz medijske kuće Al Rai.

Strateški odnos između Teherana i Damaska je počeo pod okriljem Osovine otpora, mnogo pre rata. Iran je 2011. prvi požurio potporu vladi kako bi sprečio plan “promene režima” kog su osmislili SAD i EU. To je osujetilo transformaciju Sirije u islamski emirat, kojim bi vladali takfiristički fundamentalisti.

Teheran je tokom sedam godina rata Siriji davao naftu, pružao finansijsku i vojnu potporu i odbacio bilo kakav predlog smene predsednika Asada nekim drugim sirijskim političarem, što su bili stalni zahtevi Vašingtona.

Rusija ima dobre odnose s Izraelom i namerava ih održati. Iran je, s druge strane, spreman da vodi rat protiv Izraela, ako se Netanijahu ikada odluči da bombarduje značajne strateške ciljeve u Siriji. Šef iranskog Veća za nacionalnu sigurnost, admiral Ali Šamhani, izjavio je kako će Iran, ako Izrael bombarduje Siriju, reagovati udarima na izraelske ciljeve. Isto je upozorenje dao ambasador Sirije u UN, koji je nedavno upozorio kako će se njegova zemlja osvetiti za svaki budući napad na Damask.

Osim jednog beznačajnog artiljerijskog bombardovanja na prazne položaje na jugu Sirije, nakon ovih poslednjih upozorenja Izrael se suzdržao od kršenja suvereniteta Sirije. Iranski predstavnici u Siriji su odgovorili svojih ruskim kolegama koji su tražili pojedinosti o mestu njihovih vojnih položaja u Siriji. Iranci su ruskoj vojsci rekli da obavesti Izrael da su iranski položaji integrisani s onima sirijske vojske širom sirijske teritorije i da će svako bombardovanje sirijske vojske pogoditi i iranske savetnike.

Iran je zapravo zatražio od Rusije da obavesti Izrael da će svaki budući izraelski napad izazvati odmazdu, jer je prisustvo iranskih savetnika u arapskoj zemlji posledica službenog zahteva sirijske vlade. Legitimno je da sve savezničke snage, ako budu napadnute, odgovore sličnom vatrom protiv bilo kakve buduće agresije.

Netanijahu kao da je spreman bombardovati Siriju. Ipak, ako Iran i Sirija pruže adekvatan odgovor, izraelske snage neće moći zaustaviti precizne projektile koji su spremni za lansiranje protiv Izraela.

Iako tvrdi da mu je to glavni cilj, izraelski premijer ne namerava da istera Iran iz Sirije, jer zna da je to cilj koji je nemoguće postići. Ne može težiti ni uništenju vojnih kapaciteta Sirije, jer Rusija i dalje opskrbljuje Damask visoko sofisticiranim oružjem. NJegov jedini mogući cilj je izborna pobeda, kako bi izbegao predstojeća suđenja za optužbe za koje se odnose na korupciju. Drugi mandat može odgoditi procese i produžiti mu imunitet.

Međutim, ako izraelski premijer odluči da bombarduje Siriju, njegova će odluka imati efekt bumeranga, pogotovo ako sirijski projektili pogode smrtonosne ciljeve u srcu Izraela. Hoće li Netanijahu rizikovati i bombardovati svoju političku budućnost? To je njegova odluka, tvrdi Elijah Magnier.

Izraelu samo za rat protiv Hezbollaha prvi mesec treba 1,5 milijardi dolara dnevno

I u celoj ovoj priči se uopšte nismo dotakli Hezbolaha, koji u slučaju napada na Siriju i iransku vojsku raspoređenu u arapskoj zemlji sigurno ne bi ostao po strani.

Izraelski stručnjak procenjuje da bi ulazak u rat s Hezbolahom koštao režim u Tel Avivu 1,5 milijardi dolara dnevno.

Dan Rogel je pojasnio da bi u slučaju raketiranja od strane Hezbolaha Izrael bio prisiljen svaki dan da ispali više od 1400 protivbalističkih raketa, što je brojka potrebna da bi se presreli i uništili balistički projektili koje bi Hezbolah iz Libana lansirao na izraelske ciljeve.

Kako procenjuju američke obaveštajne službe, Hezbolah raspolaže s oko 140 000 različitih projektila i masovna protivvazdušna odbrana bi Izrael stajala 1,5 milijardi dolara dnevno i tako 30 dana zaredom, dok libanski pokret ne lansira ceo arsenal. Ali na kraju niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da bi izraelska protivraketna odbrana ispunila zadate ciljeve.

Dan Rogel, inženjer izraelske firme Rafael koja razvija i proizvodi napredne pomorske, kopnene i protivvazdušne odbrambene sastave, uključujući ne tako efikasan sastav Ajron Dom, naglasio je da ako sukob potraje više od 30 dana, onda se iznos financijskih troškova ne može proceniti.

“Čak i u najboljem scenariju, režim Tel Aviva se nije spreman suočiti s raketnim napadom sa severnih granica koji bi bio najopasniji”, rekao je Rogel.

Izraelski stručnjak priznaje da u Tel Avivu mnogi kao najopasniju granicu vide onu s Pojasom Gaze, koja Izrael razdvaja od opkoljene obalne palestinske enklave, ali je severna granica s Libanom “najopasnija” za Izraelce, tvrdi Rogel.

Suočeni s istinom o nedostatku kapaciteta za vođenje ratova, nekoliko je izraelskih generala, među kojima i Jicak Brik, priznalo da Hezbolah sada ima veće vojne sposobnosti nego u prošlosti.

Izraelski Harez je 2018. godine upozorio da će, u slučaju da Izrael započne novi rat protiv Libana, Hezbolah dnevno u proseku lansirati 3000 do 4000 projektila na područja izraelskog režima. Ako se tome doda odgovor Sirije i Irana, onda se zaista može tvrditi da su pretnje izraelskog premijera da će bombardovati Siriju više deo predizborne kampanje, nego stvarne namere da uđe u sukob sa snagama koje se ne mogu uporediti s vojskama od pre pola veka ili s gerilom u slučaju prvih godina Hezbolaha.

"RusVesna" objavila novi video, koji pokazuje kako ruska vojska vrši obuku Sirijskih specijalnih snaga u neotkrivenom području. Pogledajte ga OVDE.

Izvor: logicno.com/N. Babić/Kremlin.ru/E. J. Magnier/Al-Manar