Registar bi stao na put manipulacijama
Nepostojanje registra nastavnog osoblja u visokom obrazovanju omogućava državnim fakultetima da uvećavaju svoje upisne kvote kroz umnožavanje smerova. Fakultetima se odobravaju veće upisne kvote studenata koji studiraju o državnom trošku, iako samo fakulteti nemaju dovoljno kadra za to.
Umesto toga, na državnim fakultetima pojedini nastavnici se vode kao predavači i ispitivači i do 60 predmeta na različitim smerovima. Ako se zna da prema važećim propisima profesor može imati 6 časova nedeljno uz mogućnost povećanja fonda časova za 20 posto postavlja se pitanje kako se sve to postiže. Odgovor je jednostavan, časovi se ne drže, već na ovaj način državni fakulteti šteluju dokumenta za akreditaciju, Ministarstvo prosvete i Nacionalno akreditacijono telo (NAT) žmure na sve ovo, a sve to plaćaju građani Srbije.
Pravda je došla do dokumenata sa Mašinskog fakulteta i Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu na kojima se vidi da se u dokumentaciji pojedini profesori vode na više desetina predmeta na različitim smerovima. Ništa nije bolja situacija ni na drugim fakultetima Beogradaskog univerziteta, ali je većina njih, nakon poslednjih skandala u prosveti sa svojih internet prezentacije uklonila spiskove predmeta na kojima vode svoje profesore kako bi prikrili istinu.
Interesne grupe
Kome je u interesu da, dok veliki broj mladih stručnjaka napušta Srbiju i traga za angažmanom u inostranstvu, dozvoljava da male interesne grupe prazne budžet za visoko obrazovanje na svoje lične interese? Da li Ministarstvo prosvete zapravo na ovaj način pospešuje migraciju stručnjaka iz Srbije? Ovo su pitanja na koja bi ministar Šarčević mora da odgovori.
Svojih propusta po svemu sudeći svesni su i u Ministarstvu i u NAT-u jer kako objasniti činjenicu da jedino Srbija nema portal za obrazovanje na kojem bi mogle da se vide sve odluke koje NAT donosi. To i ne iznenađuje imajući u vudu da, suprotno zakonu, u NAT sedi i jedna od najbližih saradnica ministra Šarčevića.
Iz svega ovoga, jasno je da se odluke donose u službi interesnih grupa, a ne srpskog visokog obrazovanja.
Otežano studiranje stranih studenata
Potencijalnih studenata za upis na srpske fakulteta danas je prepolovljen u odnosu na situaciju od pre nekoliko godina, a krivci za to su migracije i nizak natalitet. Očekuje se da će umesto nekadašnjih 120 000, ove godine fakultet upisati nešto više od 60 000 kandidata.
Rešenje ovog problema bilo bi dolazak stranih studenata na studije u Srbiju. U Beogradu je nekada studiralo više od 1000 stranih studenata koji su osim školarine plaćali i smeštaj i trošili novac na druge stvari. Danas je zbog oštrih propisa u Beogradu manje od 200 stranih studenata. Fakulteti moraju da garantuju sa 6000 evra da student neće emigrirati, da bi se upisao mora dva puta da dolazi u Srbiju što povećava trošak samim studentima zbog čega oni radije biraju zemlje u okruženju za studiranje zbog čega je Srbija na gubitku.
O problemima u visokom obrazovanju čitajte i OVDE.
Izvor: Pravda
