Izgovorio je: „Ne mislim da Putin namerava da u klasičnom smislu napada na bilo koga u NATO. Zato što je apsolutno jasno da bi cena koju bi za to morao da plati bila mnogo veća od eventualne koristi“.
Danford je istovremeno priznao da jačanje oružanih snaga Rusije „komplikuje mogućnosti SAD da šire svoj uticaj u svetu“:
„Rusi formiraju vojni potencijal sa kojim žele da onemoguće Sjedinjene Države da koriste prednosti koje nam alijansa sa saveznicima u Evropi i da ometaju realizaciju obaveza koje imamo prema saveznicima: Oni su tokom proteklih 10-15 godina usmerili veliki novac u proizvodnju protivbrodskih krstarećih raketa, balističkih raketa, sredstava za elektronsko ometanje i sredstva za pariranje našim operacijama u kosmosu i na svetskim morima i okeanima. Sve je to okrenuto oblastima u kojima vide tačke na kojima smo ranjivi“.
Danford je u Atlantskom savetu priznao:
„Devedesetih godina smo neosporivom smatrali sposobnost da svoj vojni uticaj širimo preko mreže vojnih savezništava. Sada ta mogućnost više nije apsolutno garantovana“.
Po Danfordovim rečima, Moskva je konkurent, a ne protivnik Vašingtona.
Danford je ponovio omiljenu američku `bajku`: da ruske vlasti mogu pokušati da pomoću sajber-napada podriju američku demokratiju, a da takvim napadima mogu još i „ograničiti vojni potencijal SAD“.
U tom kontekstu je upozorio da je američka civilna infrastruktura „veoma ranjiva“.
Dodao je da je za SAD problem i delovanje „ruske špijunaže na američkoj teritoriji“.
U nastavku je naveo da Vašington Rusiju smatra odgovornom „za ono što se dogodilo u Solzberiju“ (navodno trovanje britanskog špijuna Sergeja Skripalja).
Danford je izbegao da odgtovori na pitanje koje rusko oružje smatra najopasnijim.
Danford je posebno ukazao da bi se Rusija «osećala mnogo komfornije kad ne bi bilo američkog vojnog prisustva u Evropi».
Isporučene turske bespilotne letelice ukrajinskoj vojsci. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: fakti.org
