Niste vezali pojas ili razgovarate telefonom za volanom jer nema policije - prema najavama direktora beogradske policije ovo bi trebalo da postane prošlost već do kraja marta.
U naredne dve godine, Beograd će dobiti 800 kamera koje će pomoći u suzbijanju protivpravnog ponašanja, rekao je početkom februara, gostujući na javnom servisu, direktor beogradske policije Vladimir Rebić.
Tada je najavio i da je tehnologija za prepoznavanje lica, koja bi trebalo da pomogne u radu kriminalističke policije, u završnoj fazi.
Iako Ministarstvo unutrašnjih poslova uverava građane da ne treba da brinu zbog eventualnog narušavanja privatnosti, nisu svi sigurni da nema razloga za brigu. Trenutno u glavnom gradu 107 kamera snima 67 lokacija, poslednji su podaci koje je direktor beogradske policije podelio sa medijima.
Iako postoji plan za postavljanje novih kamera, MUP nije otkrio na kojim lokacijama će se one naći.
Fondacija Šer, koja se bavi unapređenjem ljudskih prava i internet sloboda, zatražila je od MUP-a, ali nije dobila, informacije o lokacijama i analize na osnovu kojih su one odabrane.
Dokumenti o nabavci video nadzora zaštićeni su oznakom "tajno" , navodi fondacija Šer podatke dobijene od MUP na osnovu Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja.
Šta je tehnologija prepoznavanja lica?
Tehnologija prepoznavanja lica podrazumeva utvrđivanja identiteta na osnovu specifičnih detalja ljudskog lica.
Prepoznavanje lica može da se koristi kako bi se ljudi identifikovali na fotografijama, video zapisima ili u realnom vremenu.
Softveri za prepoznavanje lica koriste detalje na nečijem licu, poput razmaka između očiju ili oblika brade, koje beleže kao matematičke podatke i upoređuju sa ranije podacima prikupljenim koji se čuvaju u bazama podataka.
„Kako je reč o fotografijama i video-zapisima velikog broja građana, moraju se primeniti najviši tehnički i organizacioni standardi zaštite, kako se ne bi dogodilo da neovlašćena lica pristupe podacima i objave ih na nekoj javno dostupnoj mreži", kaže Perkov.
U odgovoru MUP-a stoji da takve informacije nisu sadržane ni u jednom dokumentu.
„Iako je namera da se spreči i olakša gonjenje krivičnih dela, potrebno je građanima objasniti zbog čega se takve mere uvode, koja je njihova svrha i na koji način će njihovi podaci biti zaštićeni", kaže za BBC na srpskom Bojan Perović iz Šer fondacije.
Da je neophodno građanima objasniti na koji način će njihovi podaci biti zaštićeni sa pojačanim video nadzorom, smatra i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
U preporuci koju je doneo u vezi sa video nadzorom, iako je utvrđeno da policija ima prava da nadzire i snima javno mesto, Poverenik MUP-u preporučuje da je neophodno da izvrši procenu na koji način video nadzor može da utiče na zaštitu podataka o ličnosti.
Da li će do toga doći, videćemo tek u avgustu ove godine, kada bude počeo da se primenjuje Zakon o zaštite podataka o ličnosti - u odgovoru Šef fondaciji, MUP je saopštio da procena rizika nije urađena jer još nije počela primena ovog zakona.
Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usvojen je sredinom novembra prošle godine, na snagu je stupio krajem istog meseca, ali je primena odložena do druge polovine 2019.
Primena je odložena kako bi oni koji podatke obrađuju uskladili poslovanje sa odredbama novog zakona.
MUP-u je ostalo još nekoliko meseci za prilagođavanje.
„S obzirom na to da odgovori ovlašćenog lica MUP direktno protivreče izjavama ministra i direktora policije, nedoumicu je potrebno razjasniti bez odlaganja, imajući u vidu da je reč o temeljnom ljudskom pravu i Ustavom i zakonima garantovanim slobodama građana", saopštili su iz Šer Fondacije.
Pročitajte OVDE kako komunalni inspektor preti stranki, pogledajte snimak.
Izvor: BBC News na srpskom
