Po sopstvenom prizanju, posle 1999. godine nije dolazio u Beograd, mada kaže da je pre bombardovanja imao prijatelja u Srbiji.

I dok je u Beogradu omražen, jer mu je pripisano autorstvo nad konstrukcijom "kolateralna šteta" za civilne žrtve NATO projektila, u Prištini, gde povremeno odlazi, dočekuju ga kao heroja.

- Možda bih ja želeo da je taj odnos nešto ravnomerniji, ali to ne možete da kontrolišete, možete samo da radite svoj posao na najbolji način - kaže Šej koji, iako je danas penzioner, aktivno prati i komentariše evropske i balkanske bezbednosne izazove.

DŽejmi Šej bio je lice NATO-a koje je televizijska publika u Jugoslaviji, ali i svetu, najčešće imala prilike da vidi.

NJegove redovne konferencije za štampu u Briselu, na kojima je objašnjavao ciljeve i postignuća vazdušnih dejstava NATO-a nikoga nisu ostavljale ravnodušnim.

Trebalo je da budemo oprezniji

Korišćenje konstrukcije "kolateralna šteta" za stradanja civila ostaviće trajnog traga u njegovoj biografiji.

- Ta konstrukcija zaista oslikava jednu distancu prema stvarnosti, ljudima kojima je nanet bol. Trebalo je da budemo oprezniji u korišćenju vojne terminologije koja je kontraproduktivna u široj javnosti - kaže on za BBC na srpskom.

Dve decenije kasnije, Šej zna šta bi promenio.

- Da moram da radim Kosovo ponovo, a drago mi je što ne moram, govorio bih o nenamerno izazvanom bolu prilikom ubijanja civila. Ali to je sve naknadna pamet. U to vreme ste pod velikim ste pritiskom, ne spavate mnogo i pravite greške, a i to je ljudski - kazao jeon.

"Kolateralna šteta", ipak, ostaje jedan od elemenata na ne predugoj listi stvari za kojima Šej žali posle dve decenije.

- Ima ona pesma Frenka Sinatre "My Way" gde on kaže: zažalio sam za nekoliko stvari, ali ih nije bilo previše. I ja bih rekao slično - kaže on.

Navodi i da je trebalo nekad i brže deliti informacije, i da bi bio zadovoljniji "da nije bilo incidenata tokom bombardovanja zbog kojih su gubljeni životi, da kineska ambasada nije pogođena."

NATO intervencija - neizvežna i opravdana

Na Šejovoj listi nema mesta onom najvećem pitanju - intervencija NATO-a u Jugoslaviji bila je i neizbežna i opravdana.

- U situaciji nasilja i etničkog čišćenja, NATO je uradio pravu stvar da se na Kosovu ne bi ponovio scenario iz Bosne. Izrazio bih žaljenje zbog pojedinih detalja, ali zbog opšteg razloga za pokretanje kampanje, 20 godina kasnije jednako sam uveren u opravdanost, baš kao i tad - nema dilemu Šej.

Kada se osvrne na događaje od pre dve decenije, Šej sam postavlja pitanje - zar ne bi bilo bolje da su uspeli mirovni pregovori u Rambujeu i Parizu, vođeni gotovo do pred sam početak NATO bombardovanja.

- Svi smo računali na uspeh pregovora u Rambujeu. Videli smo da su kosovski Albanci, strana za koju se smatralo da će odbiti sporazum, konačno pristali, ali ga je Milošević odbio. Očekivali smo da će u poslednjem trenutku biti postignut neki diplomatski uspeh i da vazdušna kampanja neće biti ni potrebna - kaže Šej.

Zbog pogleda usmerenih ka Rambujeu, 24. mart 1999. godine za tim za komunikacije NATO-a na čijem je čelu bio DŽejmi Šej značio je potpunu promenu života.

- U roku od 24 sata, u poslovično tiho sedište NATO-a došlo je više od 400 novinara sa svih krajeva sveta, televizije su postavile svoje ekipe pred zgradom, CNN je zauzeo deo parkinga. LJudi su tražili komentar, nove vesti, a mi nismo bili potpuno spremni za to - priseća se on.

Akcija otišla u drugom pravcu

Kaže i da je sama akcija otišla je u pravcu koji je bio drugačiji od očekivanja u Alijansi.

- Postojalo je uverenje u NATO-u i nekim prestonicama zemalja članica da će, posle svega nekoliko vazdušnih napada, Milošević popustiti i sesti za sto. Kada se to nije desilo, morali smo u potpunosti da promenimo kako medijske planove, tako i vojnu strategiju, za mnogo dužu operaciju - ispričao je on.

Šej kaže da se Alijansa tada susrela i sa kritičkim preispitivanjem akcija NATO-a koje su dovodile do ubistava civila, bombardovanja gradova, bolnica, ambasada.

- Mediji su tražili odgovore kako se kolateralna šteta desila, zašto se desila greška, kakve su procene nanete štete i gubitaka života - priča on, i navodi da je pomoć zbog toga stigla iz Londona u vidu Alistera Kembela, glavnog medijskog savetnika tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera.

Priseća se i da je poseban izazov za NATO bio odgovor Beograda u medijskom ratu, uz opasku da su "Srbi prepoznali da su mediji bitka za sebe, bitka za osvajanje srca i umova ljudi".

- Kada je bombardovana izbeglička kolona traktora, Milošević je odveo strane medije na Kosovo da to snime, da bi se sve odmah videlo u zapadnim medijima i više pažnje posvetilo greškama NATO-a. Nadao se da će se na taj način pre raspasti podrška NATO intervenciji, nego srpske snage na Kosovu - ispričao je on.

Rado viđen gost na Kosovu

Pre dve godine, DŽejmi Šej dobio je nagradu prištinskog privatnog univerziteta „AAB" za poštovanje ljudskih prava koju je "podelio" sa pilotima NATO-a koji su 1999. godine učestvovali u bombardovanju. Neretko "svraća" i u Prištinu, gde se sreće sa tamošnjim političkim vrhom.

- Kosovo može da opstane kao nezavisna država, ali bi napredak bio mnogo brži ako se odnosi sa Beogradom normalizuju - kaže on, i navodi da je protivnik formiranja kosovske 
Kaže da je prištinskim vlastima rekao da, ako žele vojsku, to treba da bude u okviru Ustava.

- Oni su odabrali drugačiji put, ali poruka NATO-a je da, ako žele podršku, onda moraju da čine stvari u skladu sa ustavnim procedurama - kaže.

Govoreći o rešenju "kosovskog čvora", kaže da bi bila šteta "ako je jedini način da Kosovo i Srbija reše svoje probleme kroz dalje etničke podele i promene granica".

- Jer, kada jednom krenete da se igrate sa granicama, to se nikada ne završi - ističe on.

Srbija ima "dvoglavog orla"

Na činjenicu da se na mestu predsednika Srbije nalazi Aleksandar Vučić, čoveka koji je sa srpske strane za vreme bombardovanja bio zadužen za medije kao ministar informisanja, Šej odgovara tvrdnjom da je važno da se ljudi menjaju.

Kaže i da je voditi Srbiju ka članstvu u EU izazovan posao, a podseća i na "crveni tepih koji je sačekao Vladimira Putina" u januarskoj poseti Beogradu.

- Srbija jeste različita od svojih suseda jer ima dvoglavog orla: jednom glavom gleda na Zapad, a drugom na Istok. Srbija može biti i most između Zapada i Rusije, u vreme kada su mostovi preko potrebni - kaže, ali i smatra da za buduće generacije ključno pitanje: može li se ostati u toj sredini?

Šejova angažovanost u penziji i dalje je u vezi sa bezbednosnim pitanjima - kroz profesuru na Univerzitetu u Ekseteru i briselsku organizaciju intelektualaca znakovitog imena "Prijatelji Evrope".

Kaže i da bi voleo da dođe u Beograd, ili da govori na nekoj konferenciji i da, "ako prema meni ne poleti mnogo cigli i paradajza, to uradim još dva-tri puta u narednih nekoliko godina".

Istoričar Miloš Ković ocenio je da bi razgraničenjem ili priznanjem Kosova, predsednik Aleksandar Vučić predao, pored srpske teritorije, Hašimu Tačiju i Ramušu Haradinaju 120.000 Srba. Pročitajte OVDE još detalja.

Izvor: BBC na srpskom