On otkriva koji su mu bili najteži trenuci tih ratnih dana, da li smo tada zaista pobedili najmoćniju Alijansu na svetu, ali i na koji način Srbija danas može da očuva svoj suverenitet na Kosmetu.

Koja je vaša prva pomisao na rat 1999.?

- Prva pomisao je svakako na prekid bombardovanja Srbije, zone odgovornosti i jedinica Treće armije kojima sam komandovao i prestanak ubijanja mojih vojnika, starešina i mog naroda. Međutim, pored ove, nadovezuju se i na desetine drugih razmišljanja vezanih za taj period. Često se zapitam šta je to nateralo najjaču, i u to vreme nepobedivu armadu da angažuje ratnu mašineriju 19 vojno-tehnički najjačih zemalja sveta, koje su bile 37 puta vojno superiornije od SR Jugoslavije, sa 744 miliona stanovnika i 670 puta jačom ekonomijom od nas? Da li je bila potrebna baš takva sila za našu malu zemlju i njenu Vojsku, i sa kakvim je ciljem angažovana? Kakav je to bio rat sa takvim odnosom snaga, rat koji nije bio ničim izazvan i koji nije odobrio Savet bezbednosti OUN?

Jesmo li tada zaista pobedili NATO, kako su izjavljivali tadašnji jugoslovenski zvaničnici?

- Na ovo pitanje ću vam odgovoriti pitanjem - da li je NATO pobedio nas? Nama je rat bio nametnut i mi smo morali da se branimo. Znači vodili smo odbrambeni rat, a cilj svakog takvog rata je odbrana suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Agresor je napao našu zemlju pod izgovorom sprečavanja humanitarne katastrofe na Kosmetu i to je podrazumevalo da će dejstva usmeriti na južnu srpsku pokrajinu. Ali, bili smo svedoci da svoja dejstva nije fokusirao samo na taj prostor, već je od prvog dana izvodio agresiju sa radikalnim ciljevima na celoj teritoriji SR Jugoslavije. Očigledno je nameravao da nasilnim putem smeni aktuelnu i legalno izabranu vlast, zauzme teritoriju i omogući secesionističkim i terorističkim snagama na Kosmetu da otmu našu pokrajinu i naprave i novu albansku državu u Evropi ili da je pripoje Albaniji. Kada se sve ovo ima u vidu postavlja se pitanje da li je protivnik za 78 dana uspeo da ostvari postavljene ciljeve? Nije. Šta se desilo? Pronađen je način da se elegantno povuče iz rata koji je sam nametnuo. Dogodili su se pregovori u Kumanovu, potpisivanje Vojno-tehničkog sporazuma i Rezolucija SB UN 1244.

Ko je onda pobedio, a ko je pobeđen?

- Mi smo preživeli udare iz vazdušnog prostora i nismo dozvolili ulazak kopnenih snaga na Kosmet. Tako smo izvršili sve postavljene zadatke. Potpisan je sporazum, naša država se povukla sa Kosmeta i uz pomenute garancije prepustila Kosmet na privremeno upravljanje OUN i njenom SB. Vojska, posebno Treća armija nije poražena i nije kapitulirala. Oni koji ne znaju šta je kapitulacija i koje su posledice po jednu Vojsku i državu, treba da to nauče. Takođe, kada napadaju Vojsku i Treću armiju, prethodno treba da se zapitaju šta je sa Rezolucijom 1244, prema kojoj smo prihvatili da predamo Kosmet, očekujući da će garancije koje su propisane biti ostvarene i zašto ni posle dvadeset godina nisu izvršene. Da zaključim: Da, odbranili smo našu zemlju, i to je naša pobeda.

Na koje garancije mislite?

- Mislim na garancije iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN kojima se potvrđuju suverenitet i teritorijalni integritet SR Jugoslavije u okviru međunarodno priznatih granica, omogućava široka autonomija i suštinska samouprava za Kosovo u okviru SR Jugoslavije, demilitarizacija OVK i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca i na kraju uspostavljanje bezbednosnog okruženja u kome izbeglice i raseljena lica mogu da se vrate svojim kućama. U te garancije smo se svi uzdali i zbog njih smo se i povukli sa Kosmeta, a već dvadeset godina nemam odgovor na pitanje zbog čega se ne primenjuju.

Pitanja bez odgovora

Postavili ste niz pitanja. Imate li na neka i odgovore?

- Nisam došao ni do odgovora kako se dogodilo da su se teroristi OVK, posle pretnji koje su uputili SAD, u januaru 1997. godine, saopštenjem za javnost: "Međunarodni centri odlučivanja, a posebno Amerika snosiće posledice", zatim izjave američkog ambasadora i specijalnog izaslanika SAD Roberta Galbrajta, februara 1998. godine, da je OVK "bez sumnje teroristička grupa", transformisali u saveznika i prijatelja SAD, koje je promovisao ambasador Ričard Holbruk, u selu Junik kod Đakovice 14. juna 1998. godine, kada je fotografija bosonogog ambasadora, u društvu naoružanih terorista, obišla ceo svet.

Heroizam

Prva asocijacija na NATO agresiju je i heroizam tadašnje jugoslovenske, tačnije srpske vojske?

- Tako je. Sećam se da sam pre početka agresije vojnicima i starešinama Treće armije poručio: "Voljom svetskih moćnika ugrožen je najsvetliji deo, kolevka naše nacije i otadžbine, ugrožen je Kosmet. Ugrožena je kolevka srpske državnosti, duhovnosti i kulture". I vojska je to shvatala. Otuda je zaista neizbežno podsećanje i na heroizam koji su ispoljili pripadnici Treće armije tokom odbrane otadžbine i na 522 poginula, 32 nestala i 1.090 ranjenih i osakaćenih heroja Treće armije.

Brojke

General Nebojša Pavković podseća da je agresor na početku angažovao 360 aviona raznih namena, a završio sa 1.036 koji su tokom 78 dana izvršili oko 30.000 avio-poletanja - 380 dnevno.

- Od pomenutog, na zonu i jedinice 3. A izvršeno je 15.857 ili 228 avio-poletanja dnevno. Pored toga registrovano je da je avijacija izvršila 935 napada u kojima je lansirano 140 krstarećih raketa i preko 4.600 razornih projektila. Pored napada iz vazdušnog prostora, agresor je angažovao i snage na kopnu u cilju prodora na teritoriju Kosmeta. Teroristi OVK su za sve vreme trajanja agresije izvršili 780 napada na pripadnike VJ, ili 11 dnevno, u kojima je ubijeno 339, a ranjeno 556 ljudi.

Kasetne bombe

Ratni komandant legendarne Treće armije navodi i da su protiv njih korišćene zabranjene kasetne bombe i municija sa osiromašenim uranijumom.

- Sa upotrebom kasetnih bombi, agresor je počeo 25. marta i samo u zoni Armije bačeno je oko 2.000 kontejnera kasetnih bombi raznih tipova, višestrukog dejstva, na oko 1.000 lokacija. Početkom aprila počeli su da upotrebljavaju municiju sa osiromašenim uranijumom. Iz aviona A-10 dejstvovano je po 201 cilju, od kojih 98 van, i 112 na Kosmetu. Van Kosmeta gađani su položaji 78. motorizovane brigade, u rejonu Preševa, sela Reljan i Biljača, kod Bujanovca i sela Borovac, Samoljica i u rejonu Vranja i Plačkovice - ističe Pavković.

Kopnena invazija

- Agresor se pripremao za izvođenje agresije na kopnu na pravcima: Skoplje-Kumanovo-Vranje, i sa prostora Albanije na prostor Kosmeta. Za napade na kopnu u Republici Makedoniji bile su pripremane snage jačine jedne oklopne divizije, jedna padobranska brigada i jedinice iz sastava snaga UNPREDEP-a, i dve brigade OVK, ekvivalenta oko 30.000 vojnika. U Albaniji je agresor pripremio oko 29.000 vojnika, svrstanih u dve pešadijske divizije OS Albanije i osam brigada OVK.

Pročitajte OVDE šta je to Lazanski progovorio o Srebrenici.

Izvor: vesti. online