I dok iz Bugarske, od kada je istekao rok za podnošenje ponuda za zakup kapaciteta – 6. mart, nema novih informacija kada kreću s gradnjom, postavlja se pitanje da li je pametno da Srbija pre komšija krene u ovaj posao, pogotovo ako se zna da je „Južni tok” propao zbog Bugara, i to pošto su radovi već bili počeli. I da li bi, u slučaju da se Bugari pod pritiskom Brisela i SAD ponovo povuku iz projekta, kroz cevi u Srbiji mogao da poteče neki drugi gas.
Izvor, blizak i ruskoj i srpskoj strani, kaže za „Politiku” da je tehnički potpuno izvodljivo, čak i poželjno da se što pre krene u gradnju, zbog uštede vremena, kako se ne bi dogodilo da Bugari izgrade svoj deo, a onda čekaju nas da gas poteče. S tim što bi za početak posla na srpskoj strani morale da postoje mnogo čvršće garancije da će Bugarska stvarno da gradi ovaj gasovod, kako se ne bi ponovio scenario „Južnog toka”. Tehnički je, dodaje, mnogo lakše da se sve radi, i zbog činjenice da je veći deo teritorije preko koje će se cevi polagati u našoj zemlji bio pripremljen za „Južni tok”.
Na pitanje da li bismo, u slučaju najgoreg scenarija, ipak mogli da iskoristimo cevi da tuda prolazi neki drugi gas, isti izvor kaže da bismo ovaj energent eventualno mogli da dobijamo iz Rumunije ili Makedoniji, s tim što su obe varijante klimave, pa valja verovati da „Gasprom” ovog puta ima ozbiljne argumente u dogovorima s Bugarima. Pre svega zatvaranje pravca preko Ukrajine od naredne godine, kuda i njima stiže gas.
S druge strane, Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže da ni slučajno ne treba ulaziti u nove rizike s Bugarima i kretati u gradnju pre njih.
– Ako je rečeno da će gradnja naše deonice početi u aprilu, verujem da imamo informaciju da Bugari ipak nešto rade, ali da možda ne žele o tome javno da govore, zbog pritisaka sa Zapada. Čak i u tim okolnostima, naša zemlja treba da sačeka i uveri se da su radovi u Bugarskoj odmakli. U suprotnom, potrošićemo novac za gradnju, a nećemo imati gas koji će moći da zameni ruski, jer drugog gasa nema – kaže on.
Vuletić smatra da je „Turski tok” veoma važan za Srbiju, jer bi do kraja godine trebalo da se raskine ugovor između „Gasproma” i Ukrajine o tranzitu gasa. S obzirom na to da se mi snabdevamo preko Ukrajine, taj prekid gasa bi za nas bio veoma nepovoljan, i zato je fokusiranje na „Turski tok” za Srbiju veoma važno.
S njim se slaže i Srećko Đukić, stručnjak za međunarodne gasne prilike, koji kaže da bi, ukoliko bi Srbija počela izgradnju gasovoda „Turski tok”, a da nema izričitu političku podršku Brisela i Vašingtona i saglasnost Beča (Evropske energetske zajednice), to bilo uzaludno bacanje ionako skupih kreditnih para, uz to i politički kontraproduktivno.
– Dakle, tehnički, srpska strana je suverena da na svojoj teritoriji radi i gradi šta hoće. Ali, gasa nema niotkuda ako ne dođe iz pravca Bugarske. Sofija, pak, sigurno, kao lojalni saveznik u evroatlantskim integracijama, neće raditi ništa što se kosi sa tim obavezama. Umesto svakodnevnog najavljivanja izgradnje tog gasovoda kroz našu zemlju, bilo bi produktivnije pokušati da se pregovara sa Briselom i Vašingtonom da nam se ovaj projekat potpuno odobri kako ne bi bilo naknadnih iznenađenja – kaže Đukić. Veće šanse bi bile, dodaje, ako bi se tim pregovorima pridružili Sofija i Budimpešta, kuda ovaj gasovod takođe treba da se gradi.
– Kako danas stvari stoje, mali su izgledi da u tom geopolitičkom i strateškom pitanju prodora ruskog gasa u jugoistočnu Evropu SAD promene stav. Mislim da su propuštene prilike koje se teško mogu nadoknaditi. Srbija se od svih zemalja na Balkanu u pogledu gasa nalazi u najtežem položaju (propustila je priliku sa Južnim gasnim koridorom) – zaključuje Đukić.
Sredstva za izgradnju kraka od srpsko-bugarske međe do granice sa Mađarskom nisu problem, jer je Rusija spremna da u razvoj gasne infrastrukture u Srbiji uloži oko 1,4 milijarde dolara.
Da li je povlačenje priznanja Kosova opcija i za EU, saznajte OVDE.
Izvor: Politika
