Posle Italije još jedna članica na visokom nivou razmatra odluku o priznanju takozvanog Kosova. Predsednik Slovenačke nacionalne stranke Zmago Jelinčič podneo je na sednici parlamentarnog odbora za spoljnu politiku slovenačkog parlamenta zahtev da LJubljana poništi raniju odluku, koja je od velike važnosti za Srbiju. Ministar spoljnih poslova Slovenije Miroslav Cerar odbacio je ovaj zahtev rekavši da Slovenija ne odustaje od priznanja samoproglašene nezavisnosti Kosova i tvrdi da je LJubljana opravdano priznala Prištinu, ali priznaje da ipak postoji „nekoliko otvorenih pitanja”.
Jedan od uspeha srpske diplomatije jeste što je do sada 13 suverenih država članica UN povuklo priznanje takozvanog Kosova, što se teško može ignorisati. Zbog toga se u diplomatskim krugovima postavlja pitanje da li će njihovim stopama možda krenuti i neke države EU.
Cilj srpske diplomatije nije samo odustajanje od priznanja nego pre svega da se kosovska državnost ne potvrdi novim priznanjima. To je najveći uspeh Beograda u ovih poslednjih deset godina. Naš glavni argument je da Kosovo nije suverena država i da je na osnovu Rezolucije 1244 pod protektoratom UN, zbog čega tamo postoje Umnik i Kfor. Argumenti koje Srbija iznosi dovoljni su sami za sebe. Svest o tome da projekat nezavisnog Kosova nije do kraja uspeo i da nije završen – sve više raste i to Srbija obilato koristi.
Većina članica EU koje su priznale nezavisnost Kosova su to uradile u prvoj polovini 2008. godine i to baš u vreme kada je Slovenija predsedavala EU. Sadašnja dilema je da li je realno da neke države EU posle deset godina povuku svoje priznanje? Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić za „Politiku” kaže da nije. „Ne verujem da će doći do toga koliko god mi to želeli, jer ozbiljne države teško menjaju ovako bitne odluke. To je teško očekivati od država koje su među prvima priznale nezavisnost Kosova”, ističe Suzana Grubješić.
Bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović, pak, smatra da mogućnost za nova povlačenja nisu ni približno iskorišćena i za naš list naglašava da srpska diplomatija sa jasnom politikom i na organizovani način može računati na još povlačenja priznanja i od članica EU.
„Srpskoj diplomatiji bih postavio zadatak da najmanje deset država EU povuče priznanje takozvanog Kosova i mislim da je to realno. Takvoj diplomatskoj ofanzivi Srbije pogoduje iracionalno ponašanje same Prištine koja povlači nerazumne poteze kao što su odluka o formiranju vojske, taksama, platformi, statut za Trepču, kao i neke nebulozne ideje za Gazivode. Svaka država koja drži do sebe na osnovu ovih poteza kosovskih lidera može da izazove preispitivanje priznanja Kosova i mislim da dobra diplomatska akcija može da da rezultat”, kaže Jovanović.
Na pitanje da li i sama najava povlačenja priznanja nekih evropskih država može da poboljša poziciju Srbije posle majskih izbora za evropski parlament, Suzana Grubješić smatra da to neće imati mnogo uticaja na ponašanje novog parlamenta, jer, kako kaže, „krvna slika evroparlamentaraca se neće mnogo promeniti”. „Sve procene govore da će većinu u evropskom parlamentu, sa manjim brojem poslanika imati evropska narodna partija, socijalisti, demokrati i liberali i tako da će oni i ubuduće upravljati evropskim parlamentom i evropskom komisijom”, kaže Grubješićeva.
Diplomata Živadin Jovanović međutim smatra da Srbija treba da iskoristi nove evropske vetrove posle majskih izbora u EU, jer se Beograd pokazao kao pouzdan partner koji je ispunio sva slova Briselskog sporazuma, za razliku od Prištine. „Samo činjenica da će u evropskom parlamentu veću snagu imati suverenističke partije idu na ruku Srbiji i našim pravima. Raširen je strah od jednog arogantnog gaženja međunarodnog prava jer se pokazuje da je projekat nezavisnog Kosova doživeo neuspeh. Na osnovu toga se otvaraju nove mogućnosti da Srbija jasnije zastupa i brani svoje interese kada je reč o Kosovu”, zaključuje Jovanović.
Za koga bi Šešelj uveo smrtnu kaznu, sazbajte OVDE.
Izvor: Politika
