- Da je Milošević prihvatio prvu verziju ponuđenog sporazuma, Albanci bi sporazum odbili i bili lomljeni od Zapada sve dok ne pristanu - rekao je Drašković.
Pošto je Milošević odbio, nastavio je Drašković, Madlen Olbrajt stiže besna u Pariz, pa dobijamo predlog nepovoljniji po nas, ali i dalje prihvatljiviji od bombi i gubitka Kosova.
- Milošević kaže ''ne'', ali i Hašim Tači kaže ''ne''. Albanci će popustiti. NJima su bombe po Srbiji odgovarale i nisu hteli da budu smetnja bombardovanju - naveo je Drašković.
Prema njegovim rečima, Ričard Holbruk dolazi u Beograd i nudi Miloševiću pisane garancije da će Kosovo ostati u Srbiji.
- On i to odbija. Holbruk pita: ''Znate li šta sledi''? Milošević, hladnokrvno: ''Znam, slede NATO bombe" - rekao je Vuk Drašković.
On tvrdi da Milošević nije hteo sporazum, "samo je glumio da ga hoće" i da je zato u Rambuje poslao pregovarače bez imena i prezimena, bez znanja i iskustva i samo je, navodi, Milan Milutinović bio razuman i kvalifikovan za pregovore, ali ništa nije smeo da kaže i prihvati bez odobrenja Miloševića. Na pitanje da je sporazum potpisan kakva bi bila sudbina Kosova, Drašković odgovara:
- Jedno je sigurno - NATO bombardovanja ne bi bilo. I verovatno bi Kosovo danas imalo status iznad autonomije, a ne i status nezavisne države - rekao je Drašković.
Na pitanje šta je o tom periodu i ratu doznaje kasnije, a da u to vreme nije znao, Drašković je rekao:
- Nisam znao da se albanski civili ubijaju, a leševi tajno voze u Srbiju i tajno sahranjuju na poligonima policije u Beogradu, u rekama i jezerima.
Izvor: Tanjug