Gotovo svi sporazumi o razoružanju i kontroli naoružanja narušeni su, stavljeni su van snage, nisu ratifikovani ili SAD odbijaju da o njima pregovaraju, rekao je studentima beogradsko Fakulteta političkih nauka politikolog Vladimir Kozin, jedan od najznačajnijih ruskih stručnjaka iz oblasti politike razoružanja.
Kozin je još iz vremena SSSR-a bio uključen u pregovore o strateškom razoružanju između dve supersile, iz koga je Vašington ove godine istupio, praveći time dramatičan zaokret u međunarodnim odnosima, sa najozbiljnijim posledicama kada je reč o globalnoj bezbjednosti.
Amerika je počela da testira rakete koje krše sporazum o zabrani raketa srednjeg dometa sa nuklearnim glavama (INF) još pre dvadeset godina, neposredno posle NATO agresije na Jugoslaviju. Sjedinjene Države razvijaju šest tipova ovih raketa. U proteklih dvadeset godina SAD su narušile sporazum 225 puta, dodaje Kozin, dok je proizvodnja raketa zabranjenih INF u Americi porasla za 44 odsto.
Američko povlačenje iz INF, prema Kozinovom mišljenju, potkopaće globalnu stratešku jednakost, produbiće nepoverenje između država koje poseduju nuklearno oružje, uništiće poredak stvoren Sporazumom o neproliferaciji nuklearnog oružja (NPT) i navešće države da proizvode rakete srednjeg dometa bez ikakvih ograničenja.
„Takva odluka stvoriće domino-efekat koji će zakomplikovati kontrolu nuklearnog oružja. U vojnoj sferi to će blokirati potencijalno rešenje za Korejsko poluostrvo i može da donese američko nuklearno oružje u Japan i Južnu Koreju. U političkom domenu, takav korak potkopaće svako dugo očekivano rešenje na konferenciji o NPT 2020. i dovešće do nesigurnosti u pogledu stupanja na snagu Sporazuma o zabrani nuklearnog oružja“, kaže Kozin.
Ono što Rusiju najviše zabrinjava jeste 14 razloga za upotrebu nuklearnog oružja sa američke strane. Ovakvih razloga u Rusiji ima dva.
Druga stvar zbog koje je Rusija zabrinuta jeste operacija NATO vazdušnih snaga blizu njenih granica pod nazivom „Baltic Air Policing“. Ova operacija počela je 2004. u Letoniji, Estoniji i Litvaniji, traje do danas i u njoj učestvuje 15 članica NATO-a.
Pored pomenute tri baltičke republike, SAD su u Bugarskoj, Poljskoj i Rumuniji formirale još osam vojnih baza, naglašava Kozin.
Dvadeseti vek odlikovala je trka u nuklearnom naoružanju, dok će naš vek odlikovati, smatra Kozin, trke u nuklearnom naoružanju, u raketnom naoružanju i u naoružanju smeštenom u kosmosu.
Za razliku od prošlovekovnog Hladnog rata, koji Kozin naziva „Hladnim ratom 1.0“, sada se odvija „Hladni rat 2.0“, a kada počne trka u svemirskom naoružanju, počeće i „Hladni rat 3.0“.
Razlika između pređašnjeg i sadašnjeg „Hladnog rata“ je u tome što su se sada u mnogim povećali pokušaji nelegalne smene vlasti, masivno povećanje vojnih potencijala na granicama država koje se protive zapadnoj politici; ćorsokak u kontroli naoružanja između Istoka i Zapada dostigao je danas svoju najvišu tačku, a finansijske i ekonomske sankcije uvode se u većem obimu nego u prošlosti. Takođe, kaže Kozin, antiruska retorika je zaoštrena.
Praktična rešenja problema današnjice, profesor Kozin vidi u potpisivanju sporazuma o zabrani prve upotrebe bilo koje vrste nuklearnog oružja. Bez ovog sporazuma, prema njegovom mišljenju, svaki drugi sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja bio bi beskoristan.
„Rusiji i Evropi nije potrebna trka u naoružanju ili bilo moja vrsta rata. Zašto onda ne bismo postigli sporazum o kontroli naoružanja između Rusije i Evrope nezavisno od SAD sa ciljem da evropsku bezbednost održimo u stabilnosti na potpuno novim osnovama?“, pita se u zaključku svog predavanja Kozin.
