Pravda je predhodnih nedelja izveštavala o katastrofalnom stanju u srpskom visikom obrazovanju zašta snosi odgovornost ministar Mladen Šarčević o čemu možete više videti OVDE. Dopis uzbunjivača koji je krajem februara stigao u Nacionalni savet pokazuje žestoke propuste i zloupotrtebe članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje koji su se bavili reformom visokog strukovnog obrazovanja.
Uzbunjivač navodi konkretne članove komisije za koje tvrdi da su pored ministra Mladena Šarčevića odgovorni za predlaganje reforme koja je na štetu visokog strukovnog obrazovanja.
Uzbunjivač u dopisu tvrdi da su članovi Nacionalnog saveta stavljali do znanja većini direktora škola da će oni biti u većoj šansi da budu predsednici budućih akademija ako prihvate predložena rešenja Ministra i da nikako ne treba da iznosi drugačije predloge. Dalje se tvrdi da se jedan od članova obilazeći škole bavio i trgovanjem uticaja, tako što je direktorima škola davao preporuku da kupe učila od privatne firme iz Kragujevca što je i učinilo 13 strukovnih škola.
Uzbunjivač dalje navodi da da je bilo jasno da treba odbiti predlog Ministarstva prosvete o formiranju akademija kojim se čak uvode prinudne mere školama, kroz vršioce dužnosti predsednika i Privremene savete budućih akademija ali da direktori to nisu učinili zarad ucena i obećanja kojima su bili izloženi.
- Očigledno je da je Ministar predložio za vršioce dužnosti predsednika i članove Privremenih saveta akademija svoje prijatelje i prijatelje jednog od članova Nacionalnog saveta. Nema nikog iz privrede, mada visoke strukovne škole obrazuju u najvećem broju inženjere za privredu. Za predsednika privremenog Saveta predloženi su za pojedine akademije direktori srednjih škola. Očigledno iz razloga što su to kadrovi koje postavlja Ministar (bez obzira na predlog koji bi usledio iz škole). Sve ovo je neetično i predstavlja svojevrsni sukob interesa za predložene kandidate.
Poseban slučaj je postavljanje vršioca dužnosti predsednika Akademije poslovnih strukovnih studija u Beogradu profesora sa Pravnog fakulteta koji je lični prijatelj Ministra, čije je dete završilo privatnu gimnaziju u kojoj je Mladen Šarčević bio direktor.
Ako je bilo razloga da se uvedu privremene mere u poslovnim školama u Beogradu i Blacu i da se formira takođe nakaradna Akademija, nema razloga da se na silu formiraju akademije od škola na velikim udaljenostima i da se imenuju privremeni organi. Stop nasilju, koristoljublju i nesposobnim u vršenju vlasti i to zauvek – tvrdi uzbunjivač.
Uzbunjivač dalje tvrdi da su ministar Mladen Šarčević i jedan od njegovih saradnika nosioci urušavanja važnog segmenta obrazovanja, o kome je ovde reč, verovatno sa ciljem da se u pogodnom trenutku jeftino dođe do pojedinih objekata u kojima se nalaze sada visoke škole strukovnih studija.
Uzbunjivač taksativno navodi sledeće činjenice:
1. Upit se odnosi na stanje oko Beogradske poslovne škole. Ta škola je 2016. godine slavila 60 godina od osnivanja. U tom povodu, SINOD Srpske pravoslavne crkve odlikovao je Beogradsku poslovnu školu Ordenom Svetog despota Stevana Lazarevića, za doprinose obrazovanju, kulturi i nauci. Toj svečanosti je bio prisutan patrijah Irinej. Patrijah je tada lično odlikovao tadašnjeg Direktora škole u znak priznanja za unapređenje obrazovanja i za podršku SPC.
Samo dve godine kasnije Ministar Šarčević iznosi sve najgore o radu Beogradske poslovne škole i predlaže formiranje akademije u koju bi pored Beogradske škole ušla i škola iz Blaca. To je verovatno uradio zbog toga što Beogradska poslovna škola spada u red bogatih škola i imala je stotine miliona dinara na računu. Nije mogao da nađe drugi način da vrši kontrolu nad radom tih škola već je praktično uveo prinudnu upravu kroz takozvanu akademiju. Prinudnu upravu sačinjavaju njegovi prijatelji. U pogledu podizanja kvaliteta obrazovanja ništa nije urađeno.
2. Opterećen time da sve škole imaju dosta novca na računu, Ministar je izdejstvovao da u Zakon o visokom obrazovanju uđe odredba da su sve visoke strukovne škole u obavezi da zaposle menadžere. Verovatno bi za menadžere postavio svoje prijatelje. Očigledno je da su menadžeri nepotrebni jer škole nisu estradne zvezde kojima trebaju menadžeri, niti su restorani na splavovima, niti je njihova delatnost takva da je potrebno menadžerisati (ugovaranje koncerata, prodaja sportista, prodaja robe široke potrošnje itd.). Bilo bi kud i kamo korisnije kada bi se umesto menadžera primili mladi stručni ljudi koji bi radili nešto korisno za državu, a ne da hrle u inostranstvo. Da li je, recimo, gimnaziji potreban menadžer ili pak nekom od fakulteta. Moguće je da zaposlenje menadžera ima smisla kada su u pitanju radnički univerziteti koji se bave prekvalifikacijama, odnosno stručnim osposobljavanjima (frizeri, farbari, tesari, kozmetičari itd.).
Uzbunjivač dalje navodi konkretne primere kako su falsifikovanjem dokumentacije akreditovani pojedini studijski programi kroz falsifikovanje elektronskih formulara tako što u njih nisu unošeni studijski programi koji su već akreditovani, već samo one za koje se podnosi zahtev za akreditaciju. Tvrdi se da je uspevano da se takva dokumentacija plasira zahvaljujući „saradnji" sa jednim članom Komisije za akreditaciju (iz predhodnog saziva Komisije).
Uzbunjivač dalje tvrdi da umesto da odgovara za falsifikovanja jedan od odgovornih je nagrađen članstvom za Nacionalni savet za visoko obrazovanje sa mesečnim prinadležnostima od oko 100.000 dinara, iako mu je istekao mandat za članstvo u Nacionalnom savetu. Na sličan način nagrađenji su još neki učesnici ovih afera.
Evidento je da u svom negativnim pojavama u srpskom visokom obrazovanju nalazimo učešće ministra Mladena Šarčevića ili njegovih najbližih saradnika. Pravda će u sutrašnjem broju objaviti analizu Predloga Ministarstva prosvete po pitanju formiranja akademija strukovnih studija i razloga zbog kojih bi trebalo odbiti formiranje akademija koje bi nastale od škola sa međusobno velikom udaljenosti.
Kada će biti glasanje ukoliko bude vanrednih parlamentarnih izbora saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
